Дабро-босански Источник

Цтр. 96.

Д.-Б. ИЦТОЧИИК

ћр. 6.

поклонитсја тебје итд. Апост. Галатом зач. 209. „Јегда приде кончина љета" итд. Еванг. од Мат. зач. 3. „Исусу рождшусја" итд. Мјесто „достојна" ирмос: „Таннство страноје" итд. (Ако се Розкдество Христово деси у сриједу и петак (допуштено је „мирскима" јести месо јер од Божића до Богојављеља нема поста, осим на Крстов-дан). У суботу 26. дец. (други дан Божика) „Собор Пресвете Богородице". На „литургији" блажена од канона празника пјесма 3. и 6. По входу:

„Сиаси ни сине Божији рождејсја од дјеви појушчија ти алилуја". (Овако се поји до оданија). Затим тропар празника Слава Ин&ње кондак: „Иже прежде деници" „Трисвјатоје". Апостол Јевреем зан. 306. „Свјатјај освјашчајеми" итд. Еванг. Мат. зач. 4. дОдшедшим волхвом"итд. Трећи дан Божикасвети „Првомученик и Архидјакон СтеФан" 27. дец. пада у недјељу по Рождеству, а правило за исту доћи ће у јануару идуке године. П. Ђ.

Ш к о д с к е У српско-православни богословски завод у Рел,еву примљени су за 1887/8. школску годину ови државни нитомци: Из дијецезе Дабро-босанске: Коста Чавић, Јово Ђокић, Димитрије Јевђевић, Јован Марјановић, Петар Варница, Јеврем Петровић, Симеун Поповић, Лука Карановић, Раде Милошевић и Рувим Бубњевић.

Р а з н е б Лист „Зрак и , који излази у Нишу, донио је биљешку да је г. Спиридон Маргетић протојереј у Имоцком (у Далмацпји) најстарији свештеник у Српству, који је на Ђурђев-дан о. г. славио шесдесету годину своје свештеничке службе. Но није то тако, старији је прото сарајевски СтеФан Баковић, коме се равно 70 година свештеничке службе навршило 29. јуна 1887. а он још живи, и добро га служи здравље. ОшкриКе у Јерусалиму. Руско иравославно друштво у Палестпни копа од неко доба на

в и ј е с т и. Из дијецезе херцеговачке: Видак Вишњевац, Томо Братић, Шћепан Шаренац, Висарион Петровић и Милан Шиљак. Из дијецезе доњо - тузланске: Цвијетин Шовић, Митар Арсеновић, Перо Поповић, Ђорђе Јовановић и Илија Јовановић. и љ е ш к е. ондјешњем руском земљишту, иа је дослен открило старе градске зидове Јерусалима и положај врата, која су за вријеме Спаситеља водила из града. Како су та врата најближа Голготи, мисле да је Спаситељ изведен кроз та врата на мјесто расиињања. Друштво закључило је да се лати начина, па да се ти останци сачувају, у име чега је већ и одредило што је требало. Како друштво нема срестава, обратиће се хришћанском свијету, с молбом, да га подупре. Вел. кнез Сергеј ступио је у Петрограду на чело томе друштву, који ће отворити уписивање за палестинско друштво.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЈ1АТУ. Са овим бројем навршује се пола године, како „Дабро-босански Источник" излази, и тога ради молимо своје досадашње претплатнике, нека изволе обновити претплату. Уљудно пак позивамо и потсјећамо ону гг. предбројнике, који се писмом и поруком јавише да ће лист овај држати, и захтјеваше да им се исти шаље што је и чињено и сваки број отправљан им је уредно — нека своме обећању и дужности задоста учине. Даље по наособ, позивају се протопрезвитери и надзиратељи нека се пожуре да од подручног свештенства покупе стару и нову претплату и овамо пошаљу, да би се обезбједило тачно излажење овог листа. АЕМ. Конзисторија.

Власник и издавалац: АЕМ КОНЗИСТОрија. — Земаљска штампарија. — Одговорни уредник: Ђорђе Пвтровић, свештеник.