Дабро-босански Источник

Стр. 112.

.х.

Д.-Б. 1ИП'<)'П1ИК

Вр. 7.

Р V Дар престолонашљедника. Њихове царске н краљевске висости ирестолонашљедници круне п престола хабсбуршког Рудол® иСтеФанија, благонзвољели су — нриликом Њиховог боравка у главном граду Сарајеву — милостиво нодаЈшти »()<) фор. за српско православну сиромашну црквицу у Нарешу. „Сахрањивање умрлих сиромаха у Сарајеву." АЕ. М. Конзнсторија на нредлог с-рпскоправославне црквено-школске општнне у Сарајеву, издалајс иарохијалном мјестиом свештенству нроглас, којп је у обје.ма нравославннм црквама народу прочпган, у главном у с.ведећем: „Кад се у будеће догоди, да когод од сиромашног сталежа умре, кога његови укућани нијесу у стању сараннти нити носиоце набавити, који би мртво тијело до гробља однијети имали, у таквом случају имају сс сродници и укућани умрлог обратити одма. на надлежни еснаФ, а овај ће се постарати: да се мртво тијело дотичног мртваца, — ма колико му далеко кућа од гробља удаљена била, — христијански но обреду наше сн. матере цркве до гроба однесе и сахрани." Овај проглас конзисторијални састављен споразумно са онштином, нроистиче због једног случаја, који се овијех дана догодио, тако, да је мртво тнјело еиромашног дијетета, један човјек на рамсну свом носсћи га кроз варош, тешко до гробља однијети га могао. Кад се зна да сваки православни еснат> с малим изузетком —у овоммјесту, нокојусвотицу новаца имају, који им прегече преко трошкова лд пирова и црквене свпјеће, то им и у дужност хрнстпј анску спада, да болесне снромахе из свог еснаФа но могућностн подпомажу, а но зановијести дијела милости гпјелесне: „мртве сиромахе да еахрањују." „Освештање темеља." Као што је јављено у предпрошлом броју овога листа, да је српсконравославна црквено-школска општина овдашња, намјерна зидати једну кућу на школском земљишуу и шљивину сокаку до женске српске школе. Сада пак можемо поуздано јавити, да јс ту намјеру српска онштина и остварила, те је у име Бога 16. маја о. г. у присуству општинекнч чланова, освештан темељ тој згради. Чин освештања извршио је нарох Петар Максимовић, уз судјеловање Г. ЈЗољарића свештеника — катихете. Градња је речене куће погођепа са овдашњим предузимачем Тотом за 1^.000 Фор., и већ се у велико зида нод назором архитекта г. Ванцаша. Приходи од ове куће унотребиће се на издржавање наших овдашњих вјероисповједнпх Вдасннк и издавадац: АЕМ Конзисторија. — Штампарија „]

Н 0. школа, са којпм ће се прплично моћи осштрати онстанак њихов. До сада су наше школе подиомагале биле са црквенијем приходпма, а ево општина се је постарала да сс овнјем начином црквенн приходи недирају, него да се капитализарију, и на зидање нових црквених зграда употријебе. Овом прилпком с пуним поуздањем и задовољством можемо рећи: да ова општина ноказује стварне енергије око унаиређења црквено-школских одношаја, што јој заиста служи на иохвачу, јер схваћа и увиђа свој положај у свомс народу, од којег је п изабрана, и народ у њој новјерена и наде има, да ће она досадашње неурсдностп у рачунима и у много чсму. које је владало, у ред довеети и побољшати. „Најбогатији свештеник на земљи." ГГроновједник при црквн у Нујорку (у .\мерици), именом Голлн, којег имање износи иреко милијуна. ирошле зиме, као пгго јавља илустровани лист „Руски Иаломник", на једној свадби т. ј. на вјенчању, добио је близу 60.000 Фор. Имање овога свештеника и оиаке и иодбне награде, проистићу због тога, што његовој парохији ирипадају већином сами богаташи. „Нијеми калуђери." У Турихуту у Белгији нма јеДан чувенн монастир који ирипада тако званој трапистанској секти, чији калуђери никад не говоре. У томе монастиру говори само један једини човјек, н то онај који прима странце, али и тај говори врло мало. Дијо монасгир намјештен је најиростије и нема нигдје никаква украса и блијеска. Два три сахата дању п неколико Сахата ноћу, калуђери проводе у молитви, а ииаче они се занимају разним занатима. Кад су у цркви на молитви, они сс држе тако укочени да изгледају као кинови. У неким моментима у молитви лијежу на земљу и тапо лежећи остану дуго вријемена неиомични. Изјутра устају врло рано, скупе се и сврше молитву, на затим одлазе на рад. Већина се заиима земљерадњом. Био пљусак или иекло сунце, онн ио неколико сахати раде у иољу у дугачком затвореном одијелу а скукуљицом на глави. Колпка је вриједноћа њихова види се и отуда што су ирсђе мочаран и нездрав предјео моиастирски претворили у богате и плодие њнве. Осим тога заиимају се и сточарством и производима разним. Хране се само биљном храном, но мато меса добијају само тешко болесни, јобућа им је од коже и бе: нотиетлца и при ходу не производу никаквог нгума. Кчд уаре ко од брагства измзђу њих, еахрањују га у већ одавно ископани грол, и норед тог гроба одмах искоиају други, којн стоји све дотле отворен док онет још ! који не умре. 1ос. Цоште". — Одговорни уредник: Ђ. Петровић, свештеник