Дабро-босански Источник

Вр. 8,

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 127.

0 дочеку архијереја у цркви.

1.) А к о неће е л у ж и т и. Испред трећег звонења одлазе пијевци и свећеноеци са свештсницима, којп неће служити, пред стап владичин, и кад се он појави, почну пијевци појатп троиар храма те цркве, у коју долази Архијереј ; а ако је празник или светац, поју његов троиар, те појућ' иду у цркву, свећеносци а поред њих пијевци иред Архијерејом, а за њим свештеници и пратња од старијега до најмлађих отрагу. Како пијевци започну тропар, започне се звонити у сва звона, и звони се докгод Архијереј не уђе у цркву. Кад се Архијереј помолн Богу на средиии цркве, те ночне благосиљатп народ, поје се „Ис пола." Свсштенпци којн служе, ие излазе из олтара. Истим се редом нратп Архијереј натраг у конак, и звоно звони док ппјевци не престану појати. 2.) А к о ћ е с л у ж и т и. Испред трсћег звонења одлазе пијевци п свећеноеци итд. као што јс горе речено, у стан владичин. Кад се Архијереј укаже, обуку га свештеници у плашт (скут-мантију) владичански, те отпочев тропар празника, односно храма, гореназначеним редом уз звонење допрате га к цркви. На вратима црквеним дочерају га служећи ђакони и свештеници, ђакони са кадионицама димећим се, и кадећи га поздраве га са „Благословен грјади —." Сад отпочну пијевци на прагу црквеном достојно, односно ирмос тога дана нојатн, а сви служећи иду нред њим (ђаконп на-

пријед, па свештеници од млађих на старије почину два и два), а тако и за њим по два, од старијих на млађе, који нису у одеждама. Допративши га нред царске двери, служећи улазе у олтар, да донссу владпчанске украсе, а ђакони приклонивши главе уз Архијереја читају с њиме молитве, те кад Архијереј цпјелива пријестолне иконе, каде исте. Затим очитавши јошт једну молитву, окрене се Архијереј те благосиља народ (ил п са анвона — „кола"), а пјевци ирекпнувшн достојно, односно ирмос, иоју „Тон деснотпн." По свршетку тога узвикне ђакон: „Овјашченици изидите." Сад отпочну пнјевцн велики „Слава-Цар небеснн" појати, аелужећи евешI теници излазе из олтара на мала врата к Архпјереју ио два од старијих до најмлађих. Најстарији носи на црквеном сасуду круну, а слиједећи сасуд за панагије н напрсни крст, п можда за друге | одликовне знаке. Два свештеника облаче Архијереја. Међутим га ђаконн пспред двери каде при облачењу уз свакп појединп комад на глас изговарајући дотични стих. Кад се Архијереј потнуно обукао, већ и круну на главу метнуо, ђакони предавши кадионице (нослужитељу црквеном) а узевши са св. траиезе трисвјећњак и двосвјећњак, (ако је само један ђакон узме оба он сам) полазећ' из олтара к Архнјереју, говорн Сгарији: „Тако да просвјетнтсја" итд. а иијевци запоју „Тон десиотпн." Г. Б. свештеиик.

Школске вијести.

У школекој 1887/8 години свршили су српско-православнп богословски завод у Рељеву 10 питомаца, и добили су норед семестралне и апеолуторну свједоџбу, и то са оцјепом врло д о б а р : Јован Врањеш, Јован Новаковић, Драго-

мир Остојпћ, Теодоснје Поповић и Ђорђе Стајић; са оцјеном похвалан: Владимир Гвозденовић, Ђорђе Перовић и Коста Поповић ; а са оцјеном д о б а р : Мнхаило Миловановнћ и Панто Соколовић. Књижевне вијеети. „Српско-православно пјеније'-, ио карло- Панчеву. Цијена 16 новч. У овој свесцп налазн вачком старом начпну у ноте за један глас на- се н прпповјетка Николе В. Гогоља звана „Вије". писали Гаврпло Бољарић, свештеник и вјероучи- Превод е рускога. тељ на вел. гимназији п Никола Тајшановић ј „БлаговјбСТ". Црквени лист. Излази два учитељ у Сарајеву. Свеска Ш. Цпјена 1 Фор. н} г та у мјесецу. Цијена 5 рубаља па годину. „Бој на Косову" или Милан Топлпца и Уредник Гр. Кулжинскн, Петроград (Русија), Зорајида. Наиисао Јован С. Поиовић. 177. свсска иевекп проспект д. бр. 138, кв. број 34. народне библиотеке у Панчеву. Цијена 10 новч. „Руски Паломник". Црквени илустровани „Потемкин на Дунаву". Годпна 1790. Исто- лист. Излази недељно. Цијена 8 рубаља на годину. рцјска нрииовјетка Г. П, Даннловскога. Превод Уреднпк А. И. Поиовицки, Петроград (Русија), с рускога. 178. свеска народне бпблиотеке у владнмирскн проспект д. број 14. кв. број 8.