Дабро-босански Источник

Стр. 1.38.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 9.

у ту тишину, као она моја браКа." Пошље три роднијем), тс се и зове „д ол и н а писама" ;

четири дана и он се иреставио у вЈерност. Скит 40 Мученика. Он је у долини између Синаја и

ека

али до данас још пијс нико уепЈсо, да то нрочита п нађе кључ „Синајском ииему". Бог свети знадс, коме врсмену и народу оно припада; можда и Евренма, кад су се Туда скитали, пак

теринског брда. Црква Је стара и малсшна, а пошље облик азбуке иромЈенили н усавршили, а ћелијс боље и новије нсго у Киријаку, угодие за можда и другом коме народу, који је изчезнуо, монахе и иоклонике, који овдје преноће и одморе | или се у друге цретонијо. Неки владика „Енискоиалне" цркве у Лондону, ноложио је 500 лира штерлинга ономе, ко ће те натнисе иростазом, него што је опа на Сина ј: а најгоре је чнтат и кључ пронаћи, на све узалудно ! тежа онда када пане снијег. те кад путник незна, или јс и мучнија него јероглиФи. Рад спомена и ја 1.с нрије станути на камен, или у провалу. | сам неколика ирениеао, али се нису могла штам Туда се чссто спотакну и вође, вазда по један нати због педоетатка онаких нисмена н шара

се. Ко жели изићи цркви на екатерпнску го])у тај се мора пењати од 3—4 сата, мучнпјом

калуђер ради молбана. Матјушке руске и од 70 година старе, иљежу уза ту страну : којас устане

Идући даље од мојсеова камеиа, како се излази из долине у рахијиску раван, види

па не може на гору, него Је нринуђена вратити сс на западној страни п високом брду, дворац сс, та кука и јадпкује, као оној 'мученик Саво, А б а ш - и а ш е (кедпва), ког је ту начинно но савјету љекара, и лпјен нут пз долине на брдо извео. У здрављу се пије номогао, јср га државни поело н Позвашс у Каиро, гдје су га, како ее мисли, и отровали. Даље још идући у напријед, у подножпју Хорпва. покрај пута показаше мн мјеето с обликом јуњеће главе, ђе су нскад

и свој неуепЈСх ирнпнсуЈе грЈСховнма. а нс старости. За утЈ*еху донссу јој одозгор друглрице торбицу камичака, које она однесе у Руспју, и дијелн конама и родбини као светињу. К пј » д ткој снасстт , тд. рекао је Спасител.. Једна руска етарпца узсла је на еебс бригу,

п сабира.та новчане нрплоге у Русијп, за коЦг Израиљци посадили били кин тслета — идола, су повац нодигнуте ћелије код овога скита. Ту }е I н молили му ее, док се Мојсеј бавио на Синају. огромни сад маслина, који се на више н па Тамо.даље, ђе се из рахијске долппс отвара ннже монастпра шпри но долинп. Маелинс иропосе грло кроз ону за Суец, стоји један осамљсн брена девама у Кпријак, те пх тамо мељу и циједе ! жуљак, на којп је поглед отвореи са свпју с-трана. уље. Када добро роде, добију од 6—8000 ока На томе је брежуљку, по Божијој зановјссти, зеитина, бистрогч као ракија Свагдје поред Мојсеј подигао (посадио) иа штану змнју од маслина, нађе ее и но која лоза. и другијех мљеди, кад су на Израиљћане насрнуле отровнпцс

гоћака.

гује, за каштигу, што еу се клањали ндолу, иа

Иоштосмоту иреноћнли, кренемо у Киријак, когод је погледао на ту змију, а вјеровао у оОс али не више уза страну, него све низ долину, I ћаног Месију, одма се изцјелио од угриза. Таје и готово равном стазом. Ва-мене су послали из I Мојсеова змија иредзнаменовала распетога Спаса

монастира мазгу, а за о. ФотиЈ*е опет деву. Између скита и главног монастира, два сата растојања, имаду још три монастиреке баште, н маслпњаци са воћкама и лозом, особито је простран онај код цркве ев. апостола. Неђе недомак на половини тога иута, ноказаше ми

Христа на Голготи, за нзпјелење душсвнијсх рана рода човјечијег — 1лко жс Монсен ко.чнссс /,1.11110 ко нкстннн, тлио иодокдетт. кознсстнсд сх1нв усло',;пусскомк (Јеванђеље). То јс мјесто означено малпјем округлим зидом, са обијсљеним по врху каменпм саксијама. Између нута и тога брежуљка

онај камен, из кога је иотекла вода, кад је| има аранско мухамеданеко грооље, те кад сс ко Мојсеј ударно штапом ио њему. То је огромна ! поболи од веће чељадн, ту га донесу да прсноћи ; стјена жутотамног гранита, п лежн украј еамог закољу курбан, н печено појсду. Болестппку буде пута. Она нема никаква заплећка у свези, (некад лакше, колико ио вјерп толико и што је боље јс од ње одломљена велика чест, и стоји даље хране окусио, и подкријепио сс. од ове), те се може са свију страиа виђети, као и од озго. Са оне стране од пута, још се н данас познају прави траговп, одаклен ј'с пз- Ј° ш

Постање калуђерства. трећега и четвртога вијеса пошље вирало 12 врела воде, *и тп еу тракови из Хрпста, добјежавали су многи христајпн у афрппукотина бјелкаетн, као кад каква чесма пре- канеке пустињс, да ее склоне од гонитеља вјоре сушн. Поклоници руски п Европљанп, много су ! Христове. Та окрутна гонења бнјаху иајжешћа

га пута ФОтограФпрали, а на њсму има и неколико нотписа грубо утесана: г]>чкп, латински, арапеки и грузински. Па и ио цпје.тој тој долини и другијем по Синају, као п нутем Синај-Суец, има безброја натписа са тако званом „Синајском

од безбожних Влема, варвара п римских царева, од којих сс у томе одликује злочестиви Декиј е. Тако иостадоше првп пустињаци или осамл.еници (монаси), који доцнпјс удруживши се, основашс општежића иш монастире, са нрописаним нра-

азбуком". Недомак Фаронскс нустиње, има једна вилама строгога живота. Као начелницн првиЈех долина сва окружена иснисаним стјенама (прп-1 монастира у АФрици, спомињу се у 4. вјеку св.