Дабро-босански Источник

Бр. 9.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 133

освети, док у толг и сва дружина нритече у чергама, заналише успут неколико сувих чбунова номоћ. Мој Никола Сударевић удари је момач- и нанравише нраву илуминацију, у знак пријаком снагом неколико пута са петом од чизме, тељства. п ћушну на нпјееак, ђе имадоше н камениде Трећи дан издаде ' г .г__т кривудава долина, носла! Кад смо је пошље разгледали, имала је ге смо се пењали и сиуштали ио врлетним више чела као малу брадавицу или еисицу, и! етранама, а на више мјеста морали и цјешачити. Арапи рекоше да је врло зла и отровна. Ја. Још с конака нонијели смо воде у мјенганама, мислим да је ссетра. наше пјескуше. јор је нема ниђе блнзу пута до монастира. Три Кад је о њима ријеч, „у сну се не сниле, нам ■ деве посрнуше, и једна жалостно садријс а на јави не виђеле", и г тамо ЈБиова сс уста своју багу. Кад се товаре дрече као дјеца, даје скаменила", казаћу још и оно, што сам том при- ненријатно елушати њиову дроку и јеку, као ликом чуо. У тијем пустињама има их врло каквих болесника. У тијем кланцима многа је много и од разних врста, а еве су о т р о в н е ј кости оставила. Па и моја поуздана врануша, гуј е. Како Арапи, било из обшија и.ш сиро- на једноме истоме мјеету, три се пута спотакла тнње, иду ио вишој чести гологњати, в а з д а и оист дигла, а ја све на њој сједећи ! без чарана, више боси него обувени. и то У четири сата но нодне угледа смо св. онако као мој Аид са притегнутим подножња- Спнајску гору, са оном радошћу као некад Крстоцнма, то пх се Арани врло страше, јер од њих ноеци Јеруеалим, и прекрстнм се нрема њојтри страдају често, нс само оии и њиова чељад, него^ пута. То је гигантно високо брдо камсно и и стока иа и камиле. Кад кога пецне, лијече се голијетно, на коме се бијслн црквица еа олтаром, као н у нас, подвезујући више рапе, коју одма на. самој ивици врха, као какво гнпјездо, и уза ножем разрежу н изжимају крви што више могу. њу још неко здање — џамија, о којој ћу доцније Јсдно Арапче угризла је близу Синаја прије пет говорити. Испод брда вијуга нодзидана нутања, година, пак му је нога иенод превежаја отекла куд се поклоннди нењу. Ми ћемо је оставити па као мало буренде, тс п ако је преболио, онај лијеву етрану, пошто превалимо нреко једног му је оток остао онако велики, колик је и бпјо, брда које веже Хорив са Г а л а к т п ј о н-Е н ип кад иде на пету се опире као*'богаљ. Покрај с т и м о м, пак се оида одма спуштати иенод иута радо се бавс у топломе и ситну нијеску, Хорива лдјево главном монастпру Синајском или куда сам и ја око чбунова гледао безбројне Киријаку, пјешке п нехтијући, јер јс врло путање куд су промиљеле. Жао ми је што не- низбрдито п ружан пут, за једно 15 минута. внђох јсдну врсту дрно-ниргасту, као најотров- Мој Апд хтједе да метком из кубуре даде нију, од кога уједа човјек погине за пеколпко „хабер" у моиастир, но ја му недозволих. Али минута. Има једно мјссто у пустпњи, на пола ј су се св. Отци надали, пошто су им на три дана, пута Синај-Суец, које држи близу три сахага, нрије нашег поласка, нослата нисма од владикс и ђе Арапи не смједу туда ни коначитн ни ноћу архимандрита. Тек што се почеемо слазити, а путовати, од множине тога гада отровнога. Кроз већ спази смо на бедему неколпко монаха, који цијсле нак нустиње по долинама и чбуновима ј су стављени-да пазе. Истом су с вечерње нзишли. повирују ложе велнкијех жуто-епвастих гуштера, ј Звона, по рускоме кроју и музици зацакташе, а доста налик на крокодила. Неки Арапи једу их. безбели и св. Оди ириправљени. У порти (изван Другу ноћ онет коначисмо у иустнњи код: града) дочскаше ме урсђена 33 брата, на челу једног извора, ђе се по долннп налази ђе ђе ј Архимандрита Фотија и економа о. Галактиона, дрвећа маннс, а куд је влажније и финпковн на са „Достопном" пјесмом одма у цркву, да се етабала, дивље смокве, трња, шаша и трске. по обичају учпни молбан захвалнн к Богу, што Пошто вечерасмо дођоше нам из гуду[)а на смо накои далекога и мучнога п} г товања здраво и снјело неколико чобанчадп арап«ке, за њима иас, весело приспјели. једна овца и три разблуђене клемнаве козе, које: Каква промјена, Боже мој! Као из пакла у загазише одма па паше нростирке. И нлша п рај да се човјек на један иут пребацио! Након чобаинма покучисмо по мало од брашеннце. Сви оне^досадне монотоније, неби се човјск могао бијаху оружани. Једноме најмлађему дадо знак | надати, да ће у овој нустарн изгорјелије вулда испалн своју иушку, а онодговори: „бакшпга!" кана, наћи тако благољенну цркву, дугу н гаи(плати пак ћу иепалнтп). Иочесмо се годитн, року, окићену златом и сребром, да те евакн иоказујући му при свијећи најмањн игисирскн нредмет нобожно обчарава, те не знага у гато новац, па на вигае до 2 грогаа; а он оће јога. ћега сс нрпје загледати, или у темпло вјегатачкн У томе мој Никола из револвера опалн ^ћа пзрађепо н богато златом нокривено, или у св. три пуг. Свн се сћукагае около њега, молећи га пконе византинског гатила, да ти се чини е ће да разгледају ту малу пупгку. Одогас к ватри ђе ј свеци сада ирозборити, или пак у гранитне косу кириџије окружиле, п свакоме нређе нреко ј лоие; мермерни гаарени патос, извезен у гране руку. Да им се допала виђосмо , јер вртећи и цвијеће, као ћилим? да ли у плаветно небо, главама рекогае: „Тагин-тагип" ! (добра, добра!) ј окићено златними звијездама? нли у многе нолиТо су дјеца нашијех кнрпџија, п кад пођотпе јелеје, и огромпа од сребра кандила, која ннза