Дабро-босански Источник

Бр. 1. После овога одмах „Проскомидија" и .литургије: Златоустова, Васи.дијева и Преждеосвећеиа. После : вечерња, јутрења, отпусти празиични и ,.Катл г уш1Нм"; разне молитве и еванге.лија: страстна, воскресна и цје.лог .кета, и т. д. У летургијама свуда у мјесто ваздух каже „аејж". Јектеније за цара: „0 клагочкстиккшу и кго \ранид\И1\ црш)(к наши )Ј" и т. д. Страпе п лпстовп у овој књизи иијесу означаванн него табаци н то прп дну славенскпм бројевпма. г Габака има 29. Службени дио ове књиге свршен је са молитвом проштеном за гријехе. После свега налази се на крају ове књиге као неки „Поговор" који је требао да буде у почетку као „предговор". Овај поговор заузима три штампана листа. Ја ћу из овога навести два три мјеста, која ће показатп врпјеме п ппсца књиге. ГГоговор се почиње са уводом, који је доста дугачак. У овоме се говори о службн свештеничкој у старом завјету; о Мојсијевом закону; о доласку Хрис.тову н установлењу службе Христове, коју је предао апостолима, особнто апостолу Јакову. Апостолска је служба бпла дугачка. Василије велики, Јован Златоуст и Григорије Двојеслов скраћивали су апостолску службу снисходећп слабостима .људским. И после свега тога писац-сачинитељ надовезује своју побуду овако: „(тсго радии азк гр*кшнји н -икнши к г к члцјг Кожндарк кбкокик итмр . . . (овде нема свпх писмена) подгоричанинк. Оув^кд^ккк гако кса житја сего сбјетна и кр-клинна н пр"к\одеш,а. гкл^рктЈко ккса пр^ксекаЈелм. Бмкшоулш тогда к г к западпк1\" страна\к Итаасккш\-. к/к слакн'кл1к град« кенетјани. Вогол« настаклгајел! и ккзрсвпоПОСП^кшжиЛ! СТГО Д\А Тр^ДОЛК>Е(ЗН'к ПОТКш,а)(се скстакити форлш кк Јеж( ккгги оугодна кксакол^оу прочнчнтак>1цол|$ и скписа\"к" и т. д.

Стр. 13 Послпје на другом мјесту: .,аш т б коуДГГН5 что пог (гкпш1о нспраклгаитЕ и нас шсел^к трбдикши\-с{ клските, а нсклкните" и т. д. Дал.е на другом мјесу: Повел-кнЈежк гсна Божидара. Тр8ди\се №сел| азк шкааннжшк ■■ 74 и /икнши кк члце\- Је^д\она\к па\о/иЈе ц^кни горн № реке" — — Још да.ке вели : Поннцеж полиноуите рака кжја НожЈдара, изложикшаго типа с!е. Л писакшаго клските" и т. д. Па послетку овако завршује: ,,0'к вркшншесе с1е кжетк кнкие кннгн литбрпе" . . . (овде због опширности пзостав.вам) Кчлт г к ЗКИ (т. ј. 7028), а и' рожд'кстка Хска ДФ01 (т. ј. 1519.) . . . . (године су погрешно паведене, јер кад је Христова 1519 то је адамова 7027). Као пгго се видн из наведеног књнга је штмпана „повељенију" војводе Божидара Вуковића из Подгорице и то у Венецијп. Он је као што каже „скписао" (саставио) Форме а за штампу је преппсивао и приређивао јеромонах Пахомнје из Црне горе од Ријеке. Штапана је дакле 1519. године п према томе стара је 369 година. Старпја је од свих Божидарових књига, које Никетић у „ Сиону" за годнну 1875 помнњс Он помиње „Минеј Божпдаров", којв је штампан 1538 у Мл>етцима, а такс. исто и Октоих п Псалтир који су штампанн у Мнлешеву 1537 н 1554 год. На последњем лнсту ове књиге налази се запис оваки: „Дд се зна какш сшо книг8 1 т лаголил|8 лет8ргин> №праки'к нколанк Жиклошеки!. н за ское здракек н закчннк пимннк (овде једна ријеч неможе се прочитати а дал^е) да приЈсти да ки полтчпнпца к8де на страншол \!5 и на кти>риш8 гцшшесткшо да ки житш ршдн и скаки напредак и пли>ди. Пшнкие (вал,да понови ј е) га Л1ни >го грешнн попк за\рја л»есца авгбста Ш дан г к. Ово је писано са свпм старинским рукописом да се једва нагађајућп прочитати може. (Наставиће се.)

Д.-Б. ИСТОЧНИК