Дабро-босански Источник

Стр. бб.

Д.-Б. источник

внше пута пренебрегава налоге његове, гази ногама достојанство човјечије и христјанско, звиви како хоће и како му се допада, противећи се често светим заповиједима Божијим. Зашто се ти, човјече, тако слабо створење, усуђујеш да не слушаш налоге твога Творца ? Зашто не идеш путем који ти 1е Бог указао ? Шта си уобразио себи човјече ? — праху земни, бпједни црве земље по којој ступаш. Живот ти је пун суза; ти си створење најслабије између свијех створења, ти бп умр'о онога часа кад си се родио, да ти нпје њега родитељска у помоћ притекла. Сваким мпнутом потпадаш сили, долазиш у хиљаде разних опасности, улазиш у буру животну слично пијеску у пустиљн или таласима морским. Побуђен својом гордошћу зндага дворце од камена и подижеш споменике, а не знаш да један удар грома може обратити у пепео цио рад твоје гордости. Ништа чим владаш није твоје: здравље, живот, имање, знање — све то можеш у једној минути изгубити, и од свега само грумен земље створити. Тн се често гордиш са твојим знањем и науком, често понижаваш своју сабраћу, усуђујеш се стављати границе ономе који је безграничан. Али шта значи твој разум? 1Нта си испитао? Да ли си разријешио питање у каквом одношају стојиш прама малим и великим суштествима ? Кад би ти и испитао истину ц добио испод тамнога мрака незнања коју зраку свјетлости, ипак твоја наука не би ништа вриједила, ако ти не бп познавао Бога и Пзегове заповиједи испуњавао, ако га не би љубио свим срцем, и ближњега твога ако не би иоштовао као брата. Попни се, човјече, до које можеш висине; погледај одатле доље на земљу па ћеш видјети, да су твоја браћа и сестре на земљи само незнатне честпце ове васионе; ништа друго него мале мушице и биједни црви. Извргнути су болестпма и страдању; често роптају на то, што их је воља Вишњега произвела из ништа. Н1та је онда твоја добродјетељ него ли гроб украшен с поља а из нутра напуњен нечистотом и трулежи! Ко сп тп, слабо људско створење, што се усуђујеш да не признајеш Богом откривсно учење п да не уважаваш закон Господа и Бога твога ? Не очекуј од служитеља светога олтара Божијег, који свом снагом вјерује у Бога свеблагога, праведнога, свемогућега и свудаприсуствујућега, да

би био у стању представити те онакога какав нијеси. Велики олтар на ком је пзображено ЕБегово пресвето пме, простире се на све стране свијета од морских бездана и неизмјерних земаљских провалија, до највећпх висина небесних. Ето сунце, мјесец и милијуни звијезда проповиједају ти славу Б жију. Послушај их пажљиво. Запитај о т< м страховиту природу, када се муње и громови распростиру на све сгране и када се подижу морске буре, како се Божијој вољи покоравају; к»да дрсвни дуб као мехка трава преклања се од гласа Његовог; када сунце покривено покрива.ш! облака, а човјек усред тих страховитих појава трептн као лист на грани и с покорношћу очекује, шта му доносе ови вјесници Божпји — благослов или несрећу. Запитај, човјсче, о Богу високе горе, питај пзворе, који се распростиру по пољима и њивама, којима ти владаш. Запитај сунце, које златним зракама излива на земљу благодат РБегове љубави и благости за то, да би се свако створење укријепило и напредовало, да би приуготовило храну како за све људе, тако и за најмањег црва. Запитај ко је тај Бог, који сваким даном чини такова чудеса, у којима показује своју свемоћ и благост ? Запитај те златне звијезде, ко их је поставио^у толиком броју? Ко је у-гврдио сунце и мјессц силом своје ријечи ? Ко управља њиховим стазама да једна другој не смета? — То је Бог, то је свемогући Творац, Господ којн нема почетка ни свршетка, кога није могуће постићи нашим разумом и уображењем. То је Бог велпки, који је казао : Аз ј есм, који постојим, кога небо и земља не може у се смјестити, и човјеку оставља се, да се клања пред свемоћи Управитеља ове васељене. Када све што је привремено постигне свој конац, када прођу вијекови, и тада ће опет вјера п њени закони бити стални и темељити, као што и непромјењљиво суштество Божије, кому она служи. Као што међу сином и оцем, матером и шћери постојн свеза света и непромјењљива, тако и међу Богом Творцем, и нама, дјецом Нзеговом, постојп така свеза посреством вјере, и та ће свеза бпти вјечна. И тако не заборављај човјече, да си обвезан Богу; служп му усрдно, свето чувај вјеру православну и усрдно; испуњавај заповиједи, а за то ћемо получити вјечни Божији благослов на земљи и на небу.