Дабро-босански Источник

Стр. 106

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Исус Христос поштовао је и покоравао се | својој пречистој мајци, својем назови оцу и свјема старјешинама. Па смо и ми дужни да слушамо и поштујемо своје родитеље и одгојнтеље, да их не срдимо и не једимо својијем владањем ; а старјеишне и сваку власт треба да уважавамо, да им се иокоравамо н да без ноговора испуњавамо све њихове заиовнјестн. Исус Христос као цар свега свијета плаћао је данак цару земаљекоме, а као судија жнвијех и мртвијех не хтједе да ирисваја себи власт грађанског суда и дјелитеља правде (Лука гл. 12. ст. 14.). Па н ми треба без и најслабијег оппрања да плаћамо порез нашем цару и да се не отимамо и не присвајамо власт, која нам не припада, н. пр., власт да судимо и пресуђујемо и тако даље. Исус Христос вршио је радо, марљиво и неуморно дужност, коју је на себе узсо и посао, ради којег је био послан у свијет. Г1а и наша је дужност да усрдно, радо п без гунђања вршимо своје дужности, које нам налаже Бог и наш Господар, не обзирући се на то да ли су наше дужности тешке или лаке. Исус Христос волио је сваког без разлнке и свјема је чинио свако добро, за то је и наша дужност да љубимо нашу сабраћу п да им колико можемо чинимо добра или дјелом или ријечју или номишл.у. Исус Христос дао је и самог себо за спасење л>уди. Исто тако и ми но треба да зажалнмо ни труда ни здравља ; за спасење н одбрану домовине и владаоца, као оца наше отаџбине, не трсба да штедимо ни сам свој живот, а за Исуса Христа као искупитеља и добротвора нашег треба да не зажалимо ни саме успјехе наше душе, ни тијела нашег, као што су и свети мученицн ради Иеуса Христа претрпљели страшне муке па и саму смрт. Псус Христос сам од своје вољс страдао је н умро. Тако исто и ми не треба да со клонимо страдања н невоља, које на нас Бог шал.е, него смо дужни да их смјерно иредавши се Богу, примамо и подносимо. Исус Хрпстос праштао је својијем неиријател.пма све што су му чннили, па не само да им је праштао него нм је чинио свако добро н за њих се и њнхово спасење Богу молно; па тако нсто морамо п мн праштатн својнјем непријдтељпма, враћати им добро за зло, које су нам учцнили, благосн,1.ати и оне, којп нам се ругају,

у пуној вјери и нади на Бога на најправеднијег судију, јер без његове вол.е ни длака с главе наше не може пропасти. Ако подносиш увреде без тужбе, без освете и из љубави, то постунаш као прави Хрпшћанин. Исус Хрисгос цар неба и земл.е, овђе на земљи живио је у сиромаштву, на је својијем трудом зарађивао, што му је било потребно за жнвљење; даклен, тако треба н ми да смо вриједни, радини и да не лијенећи се тражимо, што је најпрече за живот наш, и да смо задовољнп са својнјем етањем и да не чезнемо за богатством, јер по ријечи Спасител.а лакше је камнли проћи кроз иглене уши него богату уљећи у царство нсбесно. Исус Христос био је благ и смјеран у срцу, па нигда ннје тражио ннти жалио да га другп хвале и узносе. Па исто тако не треба ни мп да се ни с чим хвалимо пзед другима, нити да тражнмо да нас други хвале. Нпр. ако чиниш другоме добро, ако дајеш мнлостињу, ако живпш побожније од другијех, или ако си од многијех паметнији илн у опште бољи и одличнији од својијех другова, не Фалн се тијем нн пред људима ни пред сампјем собом за то, јер све што имаш при себи и у себи да је добро н похвално, то ништа ннје твоје него дар божнјн; само су твоји гријеси и слабости а остало све је божије а не твоје. Ићи за Исусом Христом значи још н то: да, се покоравамо ријечима Исуса Христа; те с тога смо дужни слушатп, вјеровати и извршивати све оно, што је казао Исус Христос у јеванђељу п преко Аностола. својих, и све то чинити без мудровања а простпјем срцем. Ко слугеа II пази ни ријечи ИсусаХриста, тај се може назвати ученпком РБоговијем; а ко слуша и нспуњава ријечн његове простијем срцем и савршено одоношћу, тај је прави п најдражи ученик Његов. Ето шта значи себе се одрећи, узети свој крст н пристати за Исусом Христом; ето праве врлине и својства учепнка Исуса Христа; ево истинитог и правог пута у царство небесно; ето нута којпјем је прошао и сам Исус Христос живећи овђе на земл.п, по коме су дужни поћн н Хришћани. Нпје било, нема, иа не ће ни бптн другог пута осјем овога. Па најпослије, пут тај ннје раван, тнјесан је н трновит, а особито у почотку, алп и опет право п вијерно водн у рај, у вјечно уживање