Дабро-босански Источник

Бр. 10

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 155

\|'сопшн\- г к ^акокк кожш\- г к, за в"кр8 Хј1 јстов 8 и ское отечество погиеши ^ коек'к иа крани косокскои, н I« еже проститн са илгк ксакол »8 ii т. д На параетосу има евештеншс говоритм сходиу иа основу Еванђеља састављену бесједу, а потом приуготовљено кол>иво

(панаију) прелити, и завршити са вјечна им памјат у народу сриском. У Сарајеву 27. Априла 1889. 1Гз сједнице конзисторијалне. АЕМ. и Митрополит Дабро-босаиски Ђорђе Николајевић.

Број 488. екс 1889. ОКРУЖНИЦА Српско-православнмм црквено-школским Отитинама и иротоирезвитерским уредима и свештенству Дабро-босанске Еиархије. Одбор „Крајцарског штедовног друшгва православних Српкиња у Сарајеву" обратио се је на ову духовну власт с молбом: да се уложени позивп преко православних општина и свештенства Д.-б. Епархије раздијели на родољубиве Српкиње. Удовољавајући молби поменутог одбора достављају се овдје у прилогу реченп познви тој славној општини и пречасном свештенству с топлом препоруком: да изволите ове циркуларе раздијелити свакој отмјеној Српкињи у вашем мјесту, и порадити да се одазову и притеку у помоћ овој племенитој цијели са годишњим уло-

зима; те новац нека свака Српкиња под својим тачним подписом преко општине, протопрезвитерског и.ш парохјалног уреда иошале у Сарајево под атресом: „Одбору крчјцарског штедовног друштва православаних Српкиња у Сарајеву, или пак преко ове Конзисторије; на што ће одма шл.едати потврда о примљеном нОвцу. У Сарајеву 16. Марта 1889. Из сједнице конзисгоријалне АЕ и Митрополит Дабро-босански Ђорђе Николајевић.

Од Требиња до Мостара. Пише С. Ј1. П. свештеник.

Дицем на свијетло Васкресенпје стиже глас и на наш крај, да ће бити извршоно посвећење новог митрополита г. СераФима Перовића на неђел.у Томину на 1(3. Априла ове године. Овај глас обрадовао је сваког православног Србина наше кршне Херцеговине, једно : што је то снн њен, који је за њу патио и радао, а друго : што је његовнм ступањем на престо светите.^а Саве првоучитеља и просвјетитеља, за вазда утрвен пут нашим синовмма на то високо звањз. Радост је била општа. А како да не буде, кад се тим чином јасно доказује, да се на највишем мјесту испуњавају жеље нашега народа, пгго се виђело п ступањем на архијерејску столицу блпжено почившег митрополита Леонтија Радуловића, који је био прави л.убимац сваког правоелавног Херцеговда, како богата тако и сиромашна. — Но овђе нећу о њему да говорим ни да послеђујсм скоро замирене ране у срцнма

његовнх синова, јер је ево Хсрцеговина добила достојна њему нашљедника, који ће сигурно као ватрен Србин и Херцеговац као патњом прекаљени борац за вјеру н народ свој, знати, хтјоти, и смјети чувати србинове светиње у винограду Господовом, кога Његова света десница засади по непробојним и српском крвљу обливеним кршевима храброг Херцеговца, који одиста умнје ватрено бранити и љубити своје али нек зна свак да он вазда почптује туђе. Једва сам, што-но веле, дочекао дан полаСЕ«а у Мостар; да видим чин посвећења, да видим наше Архијереје, да учествујем у веселу, са свештенством и народом у тој ријеткој свечаности. — Ићи ћу редом на овом мом путу, па ћу пропричат оно што ме највише занимало. Да почнем са Т р е б и њ е м ! Требнње је трсћа варош по величини у Херцеговпни ; али, по љепоти и уређеностц