Дабро-босански Источник

Стр. 146

Д.-Б. ЖСТОЧНИК

6р. 10

ПреосвепЈтених Епископа, односно Митрополпта Георгија сарајевског, Дијоиисија тузлаиског и Герасима боко-которскодубровачког, пред којима исповједих моје вјеровање,' чим се удостојпх, да ме прпме у Апосто.дску службу п да призову на мене Божанствену бдагодат светога Духа. Сада за прву и свету дужност моју сматрам отмаеити ово моје посвећење пречасном клиру и свему благочестивом народу Вогом храниме моје Епархије, као нови знак високе Царске милости према срп.-православном народу Херцеговачком. Проникнут осјећајима вјерноподајничким, изразих приликом мојега посвећења — и за овим сљедовавше свечаие иншталације моје, у име своје и свега српскоправославног Херцеговачког народа, у средини моје цатедралне цркве мостарске — Взеговој 1феузвпшености поглавици зема .л.сгсе владе за Босну и Херцеговииу, као одређеном високом Царском Повјеренику Господину Барону Апелу, ово што ћете наћп у е.љедећој ријечи, у којој се такођер садрже моје мисли, осјећаји и намјере, којих ћу се придржавати при управљању са повјсрепом ми Епархијом. Ријеч је ова : В а ш а п р е у з в и ш е н о с т и ! У овоме најзнаменитијем часу мога живота, иалазим најсходније пред Вама као заступппку Взегова Величапства, нашег најмилостивијег вдадара Цара и краља Фрапц ЈосиФа I., при овој свечаиости изразити најсрдачнију благодарност ТВеговом Царско Краљевском и Апостолском Величанству, на 1Веговом највишем благоволењу и великом повјерењу према мени. ГВегово Величанство има- искрене жеље и намјере према српско-православном народу ове наше Епархије, па се то исто и овом приликом посвједочило, доказујући колико полаже висока царска вол.а на жел.е и осје-

ћаје народне. Наимеиовавши ме за Херцеговачког .Митрополита, обвезало ме је ГВеговоВе.линанство највећом благодарношћу према својој царској милости, а потиуно сам увјерен да ће мп очинска доброта 1Вегова бити на руци, да се могнем показати неколико доетојан високог Архијерејског звања. Према томе ја Вас Преузвишени Господпне Бароне најекромније умо.вавам, да благоизволите бити тумач пред високим Царским престолом ове моје неограничене благодарности и жел>а. Пошто сам ову ирву дужиост изврпшо, обраћам се Вама Високоиреосвештени Архијереји, светп оцп и у Христу браћо моја ! Вашим рукополагањем на мене данас дадосте ми нов дар св. Духа, и стависте на моја слаба рамена тешко Еванђелско бреме, које ми до гроба треба носити, и под којим мп слабачка моја кол>ена клецају. Обвезасте ме да у винограду Господњем будем двоструким радом одговоран, и дадосте ми да уређујем св. Православну цркву. Бреме је ово тешко, а пут, на који пођох трновит је и небих га смио предузети, кад се небих храбрио словом божијим : „да прОМПОЖеСТВО СШШ будет Божија а ие от нас", и кад небих имао наде на Бога, да ће ми он и од данас свагда бити „прибјежиште и сила", као што је и до сад. Рукосад Господњи, који ми се у обдјелавање предаје веома је запуштен и занемарен, али зато опет ја се миого надам у помоћ, коју ћете ми пружити Ви преосвештена браћо моја Архијереји, и у урођену моралност и чисту љубав према православној вјери мога свештенства, и моје благочестиве пастве Херцеговачке. Пречасно моје свештенство, драга моја браћо и ви благочестиви Христијани! По промислу божијем ево мене данас као вашег духовног Архипастира, и међу вас долазим као ваш „а ви друзи моји јесте",