Дабро-босански Источник

Стр. 174

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11 п 12

онда посвршавати своје дужности и батшти се око својег посла? — Да како, ми не можемо бити непрестано у молитви — спољашњој, бива да непрестано стојимо на молитви, с тога, што морамо вршити и друге обавезне дужности, и што треба да се старамо о себи и својијем пословнма. Но онај, којп осјећа своје унутрашње сиромаштво тај сс моли непрестано све радећи свој посао ; ко срдачно жели да уђе у царство небесно, тај ће увијек наћи узрок и вријеме, кад ће се молити и унутрашње и спољашње: он ће и при најтежим и непрекидним пословима имати времена да изговори бесједу Богу и да му се поклони. Само се онај нема кад молити, који се не ће да моли. Још је речено да грјешпике Бог не ће послушати, т. ј., грјешници не ће добити од Бога оно, што од њега ишту. И то је истина! Али питаље је; које пкакве грјешнике не ће Бог послушати? Оне, који се моле Богу али не мисле о својем поирављању ; или моле Бога да им опрости Гријехе, а они сами не ће другоме ни по што да опросте ма што било По себи се разумије, да такве грјешнике Бог не ће услишити, нити ће им молбу испунити. Па ради тога, даклен, н ти кад се молиш Богу да ти опрости твоје гријехе, то, онда, и ти мораш сам да опростиш све увреде, што су ти их други нанијели, — још уз то треба да нмаш тврду намјеру да се оставиш гријехова и да се поправиш. Кад Бога молиш да ти он буде милостив, онда и ти у исто доба буди милостив према другима; и тек ће те онда Бог салушати и жељети испунити. Неки опет мисле да се Богу може молити само из књига. Добро је кад ти умијеш молити се и славити Бога у псалмпма и пјеснама духовнијем но ако си ти неук, онда је доста за тебе да знаш најважније молитве, особито молитву Господњу, због тога што су у тој молитви, којој нас је научио сам Исус Христос, истакнуте све наше потребе. Али кад околности не допуштају теби дуго молити се, онда изговарај обичне молитве као што су: Господе помилуј ! или: Боже помози ! или : Господе, очисти моје гријсхе ! или : Господе, Исусе Христе, Сине божиј, помилуј ме грјешника! Или: нека се моли онако, како, колико и шта који зна, а нек иште оно, штоје коме најнужније, али молитва та нека само буде од срца са смислом: укратко и свесрдно, а Бог зна, шта нама треба.

5. Неки од светијех отаца рекао је: Ако ти хоћеш да твоја молитва долети к Богу, онда јој подај два крила, т. ј.: пост и милостињу. Прије него што почнемо о том говорити : шта је пост, видићемо: зашто је остављен иост. Цјел, ради које је установљен пост, и намјера, која се хоће постом да постигне та је, да се умири и облакша тијело а тијем да је послушнијс души; за то, што сито и угојено тијело хоће његе и мира, склања човјека љености а души смета да се у мислима забавља с Богом, јер оно као да спута човјека и притиекује душу, те у том случају изгледа човјек као самовољна, распуштена и пркошљива жена, која влада над својијем мужем. Па, даклен, шта је то ност ? Пост може бити различан : за човјека одгојена у изобиљу и размажена пост може бити такав, а за онога, који је одгојен у простом и грубом стању —• другојачији; зато, што једноме не ће ништа бити ако употребљује и најпростију храну него је и поред ње здрав, или што може а да му не нашкоди, и по неколико дана да проведс без хране , а опет неко честу промјену хране врло осјећа, па му и нахудити може. Те због тога за сваког у опће пост је понајвише уздржавање и строга умјереност у употреби ране. Даклен употребљуј рану умјерено, а највише се старај, да уздржаваш жудње тјелесне, нити испуњавај његове чежње, које нијесу нужне да се чува здравље и продужи живот, па тек ће онда твој пост бити истинит. Него постећи тјелесно треба у исто доба постити и душсвно, т. ј. уздржавати језик свој од зла, те не говорити ружно ни оно, што не треба; умјерити своје жеље и тријебити навадно чежње; тако нпр. данас немој чинити ако ти је што пало на ум а не пристојно је и непотребно ; сјутра, ако околности донесу да се расрдига на кога, уздржи себе и не дај на вољу твојем срцу и језику ; прекосутра, ако желиш ићи на весеље а особито на такво, гдје можеш чутп и видјети нешто рђаво, не иди тамо; и т. д., па на тај начин продужуј савлађивати себе. За тим почни уздржавати и уређивати твоје мисли, да се не би врзле око оног, око чега није са свијем потребно, за то што из мисли рађају се многа зла. Треба рећи истину да нпшта нема теже, него застављатп своје мисли и доводити их у поредак, али треба и то знати, да се не могу од једном уредити и очи-