Дабро-босански Источник

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 183

стечемо све што нам је нужно за овај земаљски живот. У крађу се убраја још: кад ко отима част другоме, кад ко узима од поданика својих већу добит, или порез, но што му је нраво, иии кад их приморава на носао више, него што је потребно. Ево како о томе.св. апостол ГГавле каже: „ни лупежи, ни лакомислени, ни пијанице, ни отимачи, царства Божијвг пе ће виђети". Заповијест : „поштуј оца и матер", иалаже | нам, да своје родптеље љубимо и поштујемо. Љуб&Ћ п поштовање родитеља урођена је у самој човјечијој природи, а ево нам и Господ налаже. Под именом родитеља разуми]евати се могу не само они, који су нас родили и одгојили, него и други људи, који нас подпомажу, обучавају и на прави пут настављају. Дакле родитељи су наши: свештеници, учитељи, старатељи, добротвори и други. У овој заповијести разумијева Спаситељ нарочито оца и матер. Оцу и матери дужнп смо свагда захвални бити, дужни смо их поштовати и љубитн, а особито у старости неговатн, јер и они његоваху п чуваху нас док мањи бијасмо, па и данас се за њих Богу молимо и помињемо их у цркви н код куће, јер молитве праведнпх имају велнку важност пред Богом. Заповпјешћу: „љуби б.шжњег, као сам себе", налаже нам Спаситељ, да свагда у срцу своме гајимо велику љубав према ближњнма нашима, погато смо свп браћа, јер сви пмамо једног Оца небесног, самога Бога. То је смпсао ових заповијести, које Гпаситељ изговори богатом младићу. Младић мигаљаше, да је све те заповијести испунио, због чега је и казао: „Све сам ово сачувао од младости моје". Из овијех његовијех ријечи види се, да није познавао смисао и дух поменутих заповијести. Оне су тако велике и узвишене, да их је човјеку врло тешко потпуно и савршено исиуњавати. Ова наука тако је задивила ученике да зачуђени повикаше: „па Госнодеко се може спасти ?" — Ученици су се зачуднли величанствсности ове науке; но било је неких људп, који су говорнли да се та наука не може ни остварити. Па шта данас ви благочестнви о том мислите ? Можда се који чуди, као што се чуђаху и апостоли, или ће се по несрећи можда који наћи па да каже, да се та наука не може остварптн ! Но овђе нема мјеста ни чуђењу ни

невјеровању. Као несумњиви доказ служе нам светитељи, који својим богоугодним дјелима засвјсдочише, да је заиста могуће човјеку испуњавати закон Христов. Онп допринијеше светој цркви велику корист; њсну науку тумачише н пропозједаше; цркву од јеретика и неваљалих људи очуваше; њихове блудње оборише, којом приликом у ^орби са заблуђелим умовнма мученичком смрћу запечатнше науку Христову. За хришћанскп се народ особито стараху и иружаху му своју помоћ у свакој биједи и невољи. За њихове заслуге и сам их Бог прослави, учинившп, да се њихови земни останцн вјечно у цркви и народу хране. Због тога их православнг црква и прославља; њима се обраћа, молећи их, да се за нас грешне људе Богу моле и заступају нас нред престолом Господа Саваота. Тијем свијем сведоче светителш, да је заиста могуће човјеку испуњавати заповијести Христове; свједоче, да у Господњој науци нема мјеста: ни невјеровању ни чуђењу. Но шта узрок бијаше те не постаде савршен онај младић, који бијаше дошао, да пита Христа о савршенству; шта ли учини те он не пође за Христом да нашљеди царство небесно ? — Богаство, драги Хрншћани. Он бијаше веома богат иа врло и одан богаству, бнјаше баш среброљубац. Кад чу ријечи Христове „да прода имање, те да спромаснма", сневесели се и оде кућп жалостан. Велико богаство и слав")љубље побједише младићеву вољу, да буде савршен, јер земаљско и вр^мено благо милије му бијаше нсго небесно п вјечно; прије се покори таштини земаљској него савјету небеснога учитеља. Човјек внше пута предузме, да усаврши какво велико и важно дјело, па му то и пође за руком, те га извршп баш како треба; но другом приликом кад остварава много мање п лакше, хоће внше пута да поклизне. Рецнте ми побожна браћо, да ли од нас који запоставл,а вјечно и небесно царство земаљском и временом; да ли се одаје који уживању земаљском, а на небесно и не помишља; да ли кога богаство зашљепљује, те заборавља на душу своју? — Па жалост, тога се данас много дешава; многи каже: нек ја уживам док сам овђе на земљи, а пошље смрти шта мп бу т де; многи се ода разном неваљалству, среброљубљу, тјелесннм насладама, — разним гријесима. Али ко се у богаство узда врло се вара!