Дабро-босански Источник

Бр. 13 и 14

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 201

Из црквеног права Пише Т. Алагић, проФ. 0 БР (На< IV. Превара у лицу. Догађало се је, особито у пређашња времена, да се неко лице заручило па и вјенчало, по незнању и ушљед преваре, не са лицем, с којим му је намјера и жеља била, да склопи брачну свезу, всћ са другпјем, које се подметне. То је најчешће бпвало у приликама, кад су родитељи удавалн кћер или женили сина са дјевојком, коју је он врло ријетко виђао, па и родитељи сами; за тијем, кад се слијеп женио; кад је зарука или вјснчање ноћу свршавано; кад је д1 'евојка закрпвена била вслом; кад су двије дјевојке тако сличне, да нх у први мах није могуће распознати; кад два брата, или веома лпче један на другога, или иде један и испроси дјевојку на своје име, а вјенча је пошље за брата својега. Ово се зове превара момка у дјевојци, или дјевојке у момку, у опће, превара у лицу. Н. пр. ГЈетар жели да узме најстарију кћер Гаврину, али му подметну млађу сестру, или, што је још обичније, ако жели да узме млађу кћер, а они му подметну старију сестру; или најпошље кћер ТЈорђину. Кад ко кога премами на брак, обманувши га лажним представљењем имена и стања, затаивши пред њнм лукаво н пакосно праву истину, зове се п р е в а р а у правоме с м и с л у р ијечи, која дакле не потиче из незнања и превиђења. Како се тијем нарушава слободна воља брачног лица, то се оваки поступак држн за брачну сметњу. Само треба да се опази превара по незнању и иревара хотимична, одмах при склапању брака, јер ако се је прије знало за то, мпсли се, да је преварена особа прн свем том пристала на брак. И ако је један исти предмет преваре т. ј лице, ипак се разликује превара у лицу (егтог регзоиае) и превара у својствима (еггог ^иаШаНз 1П регзопат геЈипДапа), по којпма се одликује и разликује нека особа од другпјех. — Превара у лицу састоји се у томе, кад момак позна морално и тјелесно дјевојку, с' којом жели да ступи у брак, али ту при заруци или при вјснчању, нарочито ако је слијеп, приведу другу.

и црквене праксе. богословије на Рељеву. АКУ. авакЈ Како овака зарука не лежи у вољи и намјери једног или другог брачног лица, то већ по основним правним начелима, треба да се уништи тако брачно обећање. Може момак да и не познаје дјевојку из виђења и из опхођења шњоме, но зна и чуо је њезина својства, па због тога и жели, да је узме •за жену. Заручили се или вјенча са другом, мислећи, да је то она права, зове се то онда превара у својствима лица. Ово може веома да утиче на правилност брака. Н. пр. клд се опази недостатак умни, недостатак личне слободе, блиско сродство и т. д. — Али може превара и на така својства да се односи, која истина не додирују моралну суштину и слободу брака, но се противе индивидуалним, лнчним приликама, наклоностима и очекивањима другог брачног лица, које се не би било обећало, да је знало за то. Н. пр. кад ко мисли, а пошље се превари да је неко богат, да је од великог рода, да ће ступити да влада, или доспјети до какве велике части, да има изврсна својства умна и тјелесна. Оваке прплпке могу да униште заруку, а не брак, кад је већ склопљен; јер о томе се у византијском и црквеноме праву пзреком нигдје не говори. Што се уништава брак, кад се муж увјери, да му је жена зачела с' другијем, не оснива се на преварп у лицу, већ на прељуби (ХћЈбћтап: стр: 611.) А разлог, зашто византијско и црквено право није узело превару у лицу за бракоразводни узрок, лежи, нешто у хришћанској благости брачних другова; нешто у начелу, да се чува и брани брак од злоупотребе и самовоље; нешто у немогућности, да се потанко означе својства, ради којих би се могао брак да уништи, кад је склопљен ушл.ед преваре. Према. овоме, по нашем црквеном праву може зарука само да не вриједи ушл.ед преваре у лицу, а брак, ако је већ склопл.ен, остаје у кријепости. Но како данас ријетко може да буде овакијех прилика, и то: због тога што момак или дјевојка хоће да позна добро својега судућега брачнога друга, и не ослања се толико, ни на