Дабро-босански Источник

Бр. 15

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 255

дељом обавјештавати своје парохијане о великој важности овогодишњегВидова дана преноручујући сваком и мушком н женском: да сви без разлике у тај дан своју цркву у празничном руху походе и помоле се Богу за косовске јунаке; да се од сад почну договарати са славним својим црквеношколским опћинама илн одборима п црквеннм туторима за панахију н свијеће и за све друго што бн могло увеличати ту ријетку пашу прославу. Такођер и сам одмах јави о том твојој опнггнни,

прочитај пм ову нашу окружницу и договорите се братски, како би вам што сјајније испао сав тај обред. А Божија благодат и милост са архијерејским нашим благословом, нека буде вазда са свима вама. Дано у Д. Тузли, 15. маја 1889. Ваш Архијереј АЕ. и Митрополит Зворнички : Дионисије.

Р а 3 II 0.

ОсвеЋење црквеног темељног камена у Приједору. На дан 16. јулија о. г. дозволом и благословом високопреосвештеног гоеп. Митрополита Ђорђа Николајевића, осврћен је црквени темељни камен у Приједору. Освећење је извршио мјеснп протопресвитер Илпја Зеленика уз судјеловање тројице свештеннка, по правплу изложеном у „Дополнителном Требнику". Овој свечаности присуствовало је све православно грађанство, чиновници свију ондашњих уреда, иа и браћа Србн мухамеданци са својим кадијом и началником дошли су на ову свечаност. У опште сви су се одазвали и са милодарима обдарили темељни камеп. Послије обављеног чина, држао је говор пречасни г. И. Зеленика протопрезвитер, а за тим је отворен „записник добровољннјех прилога за градњу православне цркве у Приједору", којом приликом пало је 400 Фор. прилога. Прилог црквама. Тодор Козомара становник пз Кл,уча, — који је прошле године у друштву са свештеником Мнлом Попадићем путовао по св. мјестима на Истоку у Палестини, — донио је разпих црквених ствари, које је раздијелио и подарио појединим породицама у Кључу; а уједно приложио у Кл.учку цркву 4 иконе и једну кадионицу; даље црквама у Саници, Соколову, Раткову, Стражици, Рибнику, Слатини и у Градцима (која се сада гради) по једну лијепу икону даровао је, а цркви у Приједору, Варцар Вакуфу и Петровцу, по једну повећу икону послао је као прнлог. Све ове иконе у најмањој вриједности износе 80 Фор. Осим тога и свештеник Миле Попадић поклоник св. мјеста и Христова гроба обдарио је цркву у Кључу са разним стварима.

Јубилеј патријарха. 29. јунија о. г. александријска православна црква празновала је п е д есетогодишњицу владнчанства свога блажењејшаго патријарха СоФронија. Старац СоФроније још је у снази и повол.ном здрављу. Има му 90 година. Бугарска црква. Бугарска екзархија недавно сабрала је и изнијела статиетички преглед у коме се види да у цијелој Бугарској на обје стране Балкана има 12 епархија, од ових четири су вакатне (упражњене) и то : Пловдивска (Филопопољска), СоФијска, Видинска и Старо Зогорска. Митрополита има 9 (од којих су двојица без епархије), и 1 епископ, који замјенује новопостављену епархију харманлиску. Парохијалних цркви у јужној и сјеверној Бугарској има 1576, капела 243, манастира 72, свештепика 1974, калуђера и калуђерица 266. Свршени питомци српско-православног богословског заводч у Рељеву. У школској 1888/9. години довршили су науке у богословском заВ0 ДУ У Рељеву, и то њих 9 младића, који су добили апсолуторну свједочбу и оспособљени су за чин свештеничви; и то са оцјеном врло добар: Ђорђе Грабеж, Михаило Јовичић, Стево Михаилбвић, СоФроније Чалмић, Стјепан Шиниковић и Никола Шкорић; са оцјеном похвалан: Остоја Гајић;са оцјеном добар: Саво Поробић и са оцјеном довољан: Ђорђе Поповић. Испосник азијски. Један урођеник из Јерменске, одликовао се иостењем и гладовањем не употребљујући никакве лијекове. Он се звао: Хартју Санџу и био је у Марашу рођен, 75 година стар. Био је мршав високога стаса. Живио ј е У дубокој аиједи и сиротињи. Оженио се у