Дабро-босански Источник

Стр. 258

Д.-Б ИСТОЧНИК

Бр. 16

ттлода; а какво сјеме остави за себе и за своју потребу, истропшће се, лојешће се пропатиНе и плода никаква не ће доннјети. Тако ће бити и с нама. Ближњн наши јесу она земља, у коју ми сијемо сјеме; у тБима, као у каквој благајници, добро се сачува за будуће врпјеме све, што мп жртвујемо, што ми дајемо. Земљодјелци не ће пожњети плода, умираће од глади, ако буду све сјеме своје појели а зем.љу оставили необра^ену п непосијану. Тако и ми не ћемо имати знлоге за будући живот, ако будемо своје спле, своје богаство и част своју разбацлли п упропастпли само на себе и на тјелесна уживања наша п раскалашни живот, а ближњему своме брату никаква добра ие уЧинили. —■ Није ли то вапијућтт гријех на небо, кад се један топи у уживању и госпотиттппт, а други умире од глади, пати од хуке и буке, која се чује у његовом гладном н празном трбуху ; дрхће и вас се тресе од голотиње, а његово бједио и убого тијело поцрњело, малаксало, тегако ослабило, јер мора да подноси сваку пепогоду, мора да приклони главу и да подлеже рђавим утицајима природним на његово голо тијело. — Каква осјећања об^зму човјека, како

ли дубоко и горко мора да уздахне, кад види да се сиромах потуца од куће до куће, од немила до недрага, те преклиње и моли: „Дарујтеме хранител>п, хранител>и родптелзИ, дарујте ме браћо моја . . а многи његов тобожњи хранптел>, не пмајући срца, немилостиво га одбија или ако му што и удијели, удијели му са презирањем, предус.ретајући га немилим погледом или и —■ рђавнм рнјечима. ГТо томе сиромах оде, а он у веселом друштву једе свакојака јела и друге слаткише, па пх заљева вилањером, шамнањцем н другим пићем, те тако на велику штету своју п свог здравља н тијела немилице троттпт п разбацује без рачуна новце на гола п ташта уживања, а жао је му да бједном спрочету, које је гладно и жедно, гол.о и бос.о, даде коју крајцарнцу, која је мали дарак ал велика задужбина. Св. Павле каже: „IIIта човјек посије оно ће и пожњети" (Гал. VI. 7.) А св. Јован опет вели: „Који дакле има богаства овога свијета, и види брата својега у невољи и затвори с р ц е с в о ј е о д њ е г а : к а к о љ у б а в Божпја стоји у њему? (Г. саб. посл. Јов, III. 17.) [ (Свршиће се.)

Стара У цијелој васел.ени налази се на стијени, једна* стара црква — славна, по имену православна. Около ње на све стране налазе се за Хришћане, много цркви и храмова, да с' у њима Бог прославл.а„ Да с' прославл.а Онај горе, који створи свако створе;

црква. V мало створе — ка' највеће, да се дневи —- ноћн креће. Међ' створењ'ма разликов'о и човјека одликов'о тим што му је разум дао те св'јету господар пост'о : Пад свима земним створењ'ма, највећима ■— најмањима, да га могу послужити, задатку с' свом одужитп.