Дабро-босански Источник

Стр. 276

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

или злих жеља. Други дио почпње с првим даном часиога поста и траје до укључиво цвјетне неђсље 1т садржи у себи пјесме, које се за вријеме ведиког четрдесетдневног поста односе, те труд душе у току овога времена представл.ају. Трећи дио садржи у себи пјесме за велику или страсну седмицу. Пентикостар или цвјетни Триод садржиу себи службе за вријеме од Васкресенија до прве неђеље иза силаска св. Духа (до неђеље свих светих). И он се може подијелити у три главна дијела према броју трију великих празника, коцг у том времену падају. Први дио садржи у себи пјесме за свијетлу содмицу и за све остале дане у\о свршетка васкреснога круга т. ј. до Вазнесенија Госиодља. Друди дио садржи пјесме за празник Вазнесенија и за све дане до оданија тога празника. Папослетку трећи дио садржи текст за празник педесетнице (силаска св. Духа) и за све дане до неђеље свих светих, Типик понајприје предлаже ред свакидањег богослужења, затим садржи потпуно упутство за све мјесеце и дане у години, како треба промјенљиве днјелове богослужбенога текста са извјесшш текстом за свечане и празничне дане спајати; или што једно те исто : како треба текст из Минеја са текстом из Октоиха, Триода и т. д. спајати. Типик садржи у себи тако рећи потпун ред или сустав свакидаљег црквеног богослужеља, у ком су часовн, дани и црквена врсмена означена и одређена, кад се шта у цркви

свршавати има. У типику се излаже и правило о храни у извјесне дане, о опхођењу Христијана у и ван цркве, — и кључ, помоћу кога се израчунати може кад у којој години пада празник пасхе или васкресенија. Велики Псалтир садржи Давидове псалме и друге такозване изабране псалме, који се у свечане и празничне дане поју; затим часослов т. ј. чин свршавања полуноћнице, јутрења, часова, вечерња и повечерја, пак васкресних тропара п кондака; даље календар с тропарима и кондацима сваком светитељу и празнику, каноне и акатисте разним светитељима, јутрење и вечерље молитве, молптве прије и послије св. причешћа. Псалтир је како права ручна књига за свештеника, тако и неки управитељ за кор при богослужењу, а на послетку је он прави молитвеник за сваког православног Христијанина. Евхологија садржи у себи поредак литурђија, свакидањих свештених служби, обављања св. тајни и других црквених обреда. Еванђеље, апостол (апостолска писма п посланија) и стари завјет јесу књиге, које су за држаље богослужења неопходно нужне и потребне. Споменути је овђе још владичанска нинопосљедовања и свештеничке требнике, малу евхологију, молитвенике, акатисте, ирмологију, мали часослов, и друге кљиге, но све су онс само изводи из горепоменутих већих књига. (Наставиће се.)

(Свршетак.)

Еад је онај законозналац ушггао Христа: „која је заповјест највећа у закону?" Он му је одговорио: „Лз у б и

Господа Бога свог свим срцем својим, свом душом својом и свом м II с л и с в о ј о м. 0 в о ј е прва и и а јвећа заповјеот" (Мат. XXII. 38.) Ко хоће дакде да је Христов да буде у Христу и Христос да буде у њему (Јов. XIV. 20.), тај треба да љуби Господа свог, јер је то „прва и највећа заповјест" за

0 љубави ирема ближњему. „Плсти(гк доврнш скок> пмагаетт^. зд обцк !". (Јов. X. 11.) Хришћанина, „а друга је као и ова: Лзуби ближњег свог као самог себе" (Мат. XXII. 39.) — А како ће љубитн прави Хришканин свога Творца? — На то нам питање јасан одговор даје сам Спаситељ: „Који има љубав к мепи држаће ријеч моју" (Јов. XIV. 23.). а мало ниже опет: „Који нема љубави к мени не држи мојих рпјечи". (Јов. XIV 24.) „Ако заповијести моје

уздржитеостакете у љубави