Дабро-босански Источник

Стр. 66

Б.-Х. ИСТОЧНИК

С в : 2

нас морали најкећу оскудицу трпити за,једно са својом породицом. Поштовани писац у свом чланку на ситно црта наше стање, с тога ја неналазим за нужно упуштати се у појединости и без потребе повторавати једну те исту ствар, него, само, морам примјетити, да у мом протопрезвитерату, у неким стварима свештеници још горе стоје и мање добивају, него што писац чланка казује да је код њега. За заслуге од епитрахиља, хајд и црно и бијело, дође се некако до наплате, ако то и бива са џеФом и великом муком; али и ту остаје доста на вересији, а нарочито за опијела и крсно КОЛ.ИВО. У посљедње вријеме, има пуно случа]ева, да парохијани кад ко умре кажу: „овај нема ништа нити је шта остало иза њега, па, сад, ако хоћеш духовниче, ти га опој (сврши му опијело), а ако нећеш ти знаш; а знај, нејмати се изашта ни сптна пара извадити." Код овакових прилика а шта би знао кукавни свештеник? него учинити својој дужности за доста, па навити кући. У овом крају такође не купе се о Ђурђевудану шиљежад (јањци), као ни уз Петров-пост масло, сир и вуна. Лзети кад се чине молитве по пољима, недаје се зато свештенику ништа, осим што му падне на крст. Што се пак бира тиче, са тим горе стојимо него што ппсац поменутог чланка вели да се на његовом крају узима. Овдје свештенику дају у име бира по пблу (12 ока) кукуруза на годину од — куће (а прије давало је по 24 оке), па био сирома или имућан; а како са купљењем истога иде, бнће сваком доста, само док прочита податке, које ћу овдје навести. Сада је четврта година како сам ја на овој парохији, али како за ову годину још нијесам покупио бира, те нећемо је ни узимати у рачун, него прошле три године. У мојој парохији има око 400 кућа. У вароши 30 кућа, а 370 на селу. Протокол од примања бира водим и то на њему ево што сам за прошле три годину укупио: Годишње од сваке куће на селу по полу, то чини за годину 370 пола, а за три године 1110., кад би се све исправно узело, алија сам добио свега 817 пола или 9804 оке кукуруза. Сада, кад се одбије 817 пбла од оних 1110 што

сам требао добити, онда остало је још недобивенпх равно — 293 пбле или 3516 ока кукуруза. Варошани недају бира, нити у име њега ма и пребијену крајцару, а кад се узме у рачун и то, онда управ излази да сам ја добио двије трећпне од цијелога бира за три године, прости је рећи : ја сам за двије године добио бир, а трећа година остала је на дугу, које нећу никад покуппти, па да живим матусалова љета. Уважени писац чланка помињући окружницу Високопречасне конзисторије од мјесеца Јула 1888 године, вели да би са њом на његовом крају задовољни били. Ништа мање и ја то исто за мој крај кажем, али мука је то што за поменуту окружницу код мене неће нико ни да чује, а особито што се тиче давања бира, на одраслу мушку главу по 20 ока. Но и то све како му драго, али има нешто још и горе. Прошле године жи то што сам добио у име бира, многи ми је парохијанин подвално и дао зелен и мокар кукуруз, те се сво жито у амбару спарило и покварило. Ја сам исти кукуруз претресао, с.ушио, решетао и на триста јада ударио са њим, не би ли га само продати могао, алп још до данас не нађе се купац, који би га ма и за багателу узео. А и како ће ? та, није нико луд, да своје паре за ђубре даје, па тако и дан данас, ја се са тим поквареним кукурузом мучим, плаћајући амбар гдје га држим, а по свој прилици доћи ћу до тога убјеђења, да га ваља најпослије у ријеку Босну просути, нека се бар рибе нахранс, кад инако од њега не могу вајде имати. Можс бити рећи ће ми неко : па, ти немој узпмати кукуруза који није добар и сув. Лако је то примјетити, али кад се каже тежаку, да му кукуруз што даје није добар, онда они обично овако одговарају : „Ја немам бољег; тако га је мени Бог дао, зато, ако хоћсш узми, а ако нећеш, ја -немогу силом ништа". Знајућп моје кукавне околности п незгоде, незнам шта би друго и чинити могао, него „по1епз уо1епз" (хтјео не хтјео), морам узети што даје, јер знам из искуства ако му га вратим, другога за сигурно добит л нећу; а каква је корист од тога кад морам узети оно што ми се пружи, то је већ сада свакоме јасно, кад зна да ми се лањско жнто покварило. Са ума се несмије сметнут, да је бир нама свештеницима нешто најглавнпје и што нас