Дабро-босански Источник

Стр. 68

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Проповјед о Говорио у Сребреници Теодосије По

Љубазни Хришћани! Овако је, и са особитим одушевљењем асена Самарјанка хитећи у свој град клицала суграђанима својима и звала их, да дођу и виде онога (човјека), који познаје тајне и срца људска; да познаду да ли то није онај, већ од толико вијекова очекивани Месија. Шта ли је покренуло и побудило Самарјанку, да је тако одушевљена и радосна била ? Ја ћу вам љуб. моји •— само пажњу поклоните — иоказати пут до студенца — извора праоца нашега Јакова, и ту ћете наћи не само извор прости, природни — извор Јаковл>ев, но извор живи, источника овију блага, који даје воду живЈ', воду чудну, воду вјечности, воду чији се извор никад не суши, нити ће се осушиши. И Самарјанка, напојивши се том чудном водом задовољила се, јер бјеше вода спасења, за све л>уде, на сва времена. Па, какви је то извор не исушими, која је то вода чудна, вода спасења? То је, од толико година очекивани Месија, којега су народи вјековима жел.ели, да виде испуњење обећања Божијега, ..Ожндани" Израил.ево, да Њиме мир и утјеху добију. Очекујући толико времена у очајање падоше, залуташе путем мрака, борећи се с' очајничким мислима, немогавши Бога познати, а и ако су у изабраном народу Божијем и породици били, који су откривали људима вољу Божију, опет не владаше се по том откровењу, но га још помутити и помрачити хтедоше, али у цијелости остаде и до данас, дакле простије рећи презреше га и забацише, те тако падоше у крајње невал>алство, изједначише се с' незнабошцима, којих је било више врста. Завлада ужас и трепет над свима лудима и само да Бог гњев свој излије. Али „многомилостив је Господ -и дуго трпљив" (Псал. 144: 8). Господ Бог из превелике љубави, милости своје, толико је човјека — дјело руку својих — заљубио, да је свога јединца Сина на земљу послао, да сваки, који би у њега вјеровао

води жпвој. овић парох у неђељу Самарјанку.^ Остакн почЕрПсМО оу стВденца и тЕче гмаго/1н>ш,н с8ш,нлгк в г к градф : прУиднте, кидите СЕрдцек^дца, еда СЖ естк ЧЛЈЛ1К1Н Х ()'|СТ0С г К. (црквена стихира.) не погине но да се спасе и има живот вјечни (Јов. 3. 16). И Син Божији сиђе, узе тијело и рођењем својим донесе мир на земљу, показа понизност, живље и проповједа међу људима, подносећи и сам свакојаке патње казавши: „И лисице имају јаме и птице небеске гњезда; а син човјечији нема гдје главе заклонити" (Лука 9 : 58.) Аубав је чинио, чудеса је чинио, свакоме добро желио а зло трпио. Најпошље је лукавством Фарисејским распет био на крсту и драгоијену крв своју пролио за наше а не своје гријехе. јер је он био свет и праведан, и тим нас с' Богом измирио и синовима његовим а не више робовима учинио (Рим. 8: 15.) 0 љубазна браћо! Кад смо чеда Божија зашто да не љубимо Искупитеља, Спаситеља нашега, који нас „Изведе из мрака — таме у чудно видјело своје — у царство благодати" (I. Петр. 2: 9); који нам је отворио небеске двери, очистивши нас од гријеха ; зашто да Га не љубимо, кад }е и Он нас љубио, показавши нам пут, којим можемо срећу и задовољство овога а блаженство онога — невечерњега свијета имати; зашто да будемо гладни и жедни Н>егове слатке, савршене и најчистије науке, пред којом све друге науке п мудровања исчезавају — губе се, јер не могу узвисити човјека до оне тшјел.и, која му је намијењена, ни души његовој дати полјета да тражи или тежи оном, што је савршено; зашто не би га љубили и слушали и поклонили му се као с{рдцек 'кдц8 људском ? Пренимо се из сна, тргнимо се из узбурканога свијета, не гладнимо, не жеднимо ни за часак но приђимо ко Христу, јер нас зове : „Ходите сви, који сте жедни воде спасења, коју само Ја могу дати, јер сам ја извор вјечнога живота. Дођите ми с' вјером и украшени побожношћу." 0 чудна је то вода! Па морамо ли баш ићи на студенац Јаковљев ? Не! Ево је пред нама, ево вам св. Јеванђеља. Нзега слушајте и по њему се владајте у животу и добићете воду живу.