Дабро-босански Источник

Св. 2

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 73

Света исповијеот много је потребна, јер : 1. мучно да грјешник сам своје гријеховс може сазнати зато, што му се неђе чини, да је учинио много већн гријех, него-лп у ствари што је. Праву мјеру његових гријеха поЕсаза ће му свештеник; а други нико. 2, Исповијест је потребна да показке, да се грјешник од срца каје, јер често бива, да грјешник не ће да јави свој гријех пред свештеником и стиди се признати га: но браћо, такво је кајање лажно, јер ко се каје, тај треба и своју погрјешку да открије. 3. Исповјест је потребна, да умирп савјест чов^ечију, јер грјешник није у стању себе самог осудити, али кад други т. ј. свештеник, који је примио ту влает, суди и на твоје кајање тебн опрости, онда можеш битн увјерен, да ти је и сам Бог опростпо и, оне ријечи од свештеника изговорене: „прош,ак> н раз ^шак« та " треба да примнш, као глас самога Бога. Неки занешењаци говоре: иа сам Бог може опростити, а внше нико ; свештеник је човјек као и ја. Да, истина је, да само један Бог опрашта, но може и свештеник, који је ту власт получио ,,с' више". Ти и не иштеш опроштење од свештеника као

од човјека,

духовник тво]у исповијеет прима

у име Божије. Истина је, да и чуда само један Бог чинити може; али знамо, да су их и пророци и апостолн чннили и то све Божијом, а не својом силом. Свештеник као оруђе н насљедник Божији овдје на земљи што год ради, то сам Бог на небу потврђује.

Но и онет ће неки занешењак рећи даље, иа и сам је свештеник грјешан; но баш зато што је грјошан, тим више и боље познаје слабост н немоћ човјечију и по томе према теби милостивији ће бити. ЈНта мислиш ти, који тако говориш? кад би те н. пр. чисти ангел исиовједао, заиста би пред тобом занијемио и не би ти се ни примаћи дао, кад би само чуо велику ругобу твојих гријеха. За то брате, кад се исповиједаш, не сматрај свештеника за грјепгника или себн равна, него тврдо и с увјерењеи знај, да стој'иш пред самим Христом, који ти преко свога свештенпка опроштење гријехова удјељује. Вријеме, кад се псповијсдати треба јесу четири велика поста; а кад-год згријешиш и тиме Бога увриједиш, отиди свештенику, покај се п гријех свој од ријечи до ријечи кажи му, и тиме ћеш се опет помиритп са општим Оцем свијета —• Богом; јер дан је смрти неизвјестан и не знаш, шта те за сјутра очекује. Напослетку браћо, ако сте који гријех затајили пред свештеником, то узмите згодну справу, те га из себе истјерајте ; јер вас особито сад на то по зива св. мати црква, и тим ћете бити приправни дочекати идући св. празник Христова Васкрсенија — Амин. С. Давидовић, прото градишки.

Краткп оппс манастпра Озрепа. У округу Доњо-тузланском (котар се ређају у поменутој ијесми 1 ), па нзмеђу

грачапичкл) а у Дабро-босанској Епархији, у протонрезвптерату Маглајском, постојн стародревна манастпрска црква Озрен, задужбпна славних Неманпћа. Овај манастпр спомиње се и.у народној српској пјесми: кад су „Збор зборила господа хрипхћанска . . . . . . — »Куд се ђеде цар Немање благо, седам кула гроша и дуката"? На које им је одговорио Неманпћу Саво, да је потрошено на градње цркава, које

осталих спомиње се н овај манастир: „Док начиннм „Озрен цркву на сред Босне славне." Па и чувенп п вриједнп српскн књпжевннк покојнп Јаков Игњатовић, у својој прнновнјеткп: „Крв за род - ' спомиње -манастир Озрен као прпбјежиште од душмана п оилеџија тадашњег времена. Дакле према овоме и по предању народном, манастпр је Озрен задужбина *■) Види у Вуковој збирци књ. П. нод бројем 24.