Дабро-босански Источник

Св. 2

в.-х. источник

Стр. 77

Опис цркве (у Кључком пр( У иовратку моме из Бање.луке, ђе сам присуствовао на освештењу цркве у Ребровцу, 4. Октомбра о. г. навратим се на Бањицу ратковачкој цркви, која је источно од Кључа далеко 2 г / 2 сахата. Ова црквица постоји од више стотииа година направљена од некога Ратка кнеза и то овим редом: По народттом предању прпје 200 година живио је у Бањици неки кнез Ратко и имао је код себе у најму Туре по имену Хусе, који му је гоиеда чувао, пак бојећи се кнез да се Турету не би што догодило, зашто би Турком одговоран био; за то му исплати најам и рече : Хусе ! хајде ти у свијет и бо.љи се.ламет (срећу) себи тражи. — Оида ма.ли Хусе крене од кнеза Ратка, и ходећи од града до града стигне чак у Цариград и некако се докопа до Султана. Тад знамо да се код Турака не до.лази са знањем до званија него ли с храброгнћу: а Хусе је већ био нарастао и храбар постао ; зато га султан стави за везира, под именом „Хусеин везир". Једанпут кад је су-лтан по својој царевини разашиљао везире да тенбил (уредбе) чине, Хусеин везира запане у Босну, ваљда по његовој жељи да види свој мемлекет (домовину), иа кад је дошао на поље Подрашницу, које постоји између К.ључа и Варцара, ту је своју војску утаборио, и пошље своје двије суварије (коњанике) у Бањицу рад истог^а кнеза Ратка. Кад су ови дош.ли и казали кнезу да га везир зове, он се био љуто уп.лашио, мислећи јамачно да га везир на погибију зове ! Онда се кнез опрости са својом иородицом и оде на Подрашницу у турски табор пред везира и ода му по турском оби-

Ратковачке. топрезви терату). чају робску почаст. — Тад га везир упита је си ли ти кнез Ратко ? Јесам господару, одговори кнез. Је ли ти жива кнегиња, брат, син и т. д. ? Јест ! Тада се сиромашни кнез смрзне од стра мислећи да ће везир све погубити. Напослетку стане везир питати и за говеђа имена н. пр. јели жив, рогоња, драгоња, зекоња, медоња, мацоња, шароња, плавота, сивоња, гароња, бјелоња, пероња и т. д. Пак видећи да се је кнез уплашио онда му 1 рече : мој драги кнеже, ти се немоЈ ништа препадати, ја сам онај Хусе што сам некад твоја говеда чувао, и опет ми је лијепо било, јер си ме држао као и своје дијете ; пак Бог и твој паметни савјет упутио ме је те сам данас везир, а може бити да ме ти нијеси паметно свјетовао и рекао; иди тражи бол>и селамет, да би ја и данас ма чија било говеда чувао; него сад ишти што најволиш да ти дам. Тад се кнез Ратко поврати из своје смрзлице и на ново му искрену почаст ода и рече : Господару ! најволим да ми даш да саградим штогод црквице у Бањици на тавану код извора воде Седреника, ђеио пада са високе седре ; јер си ти онђе са мојим говедима почивао и њезину околицу под моју руку чувао. Онда га везир задоволш и рече : сагради цркву баш онде али што ирије мореш, и дадне му бурунтију на околицу за њега и његове насљеднике; те по његову имену она околица назове се Ратково. — Онда кнез Ратко одмах на брзу руку од свога чардака сагради црквицу на реченом мјесту а Ратково прими за својину ! Али поклон Хусеин везира би л>уто крвав за кнежове потомке; јер за жи-