Дабро-босански Источник

Стр. 84

В .-Х. нсточник

Св. 2

Тад подиже спротана, Па му рече милостиво : „Од сад са мном ти ћеш живјет' Хвали име Исусово".

Плевље 1889.

За то знајте да Бог своје За навијек не оставља, И с' највећим сиротама, Име своје Он ирославл,а. Те сви браћо ми прегнимо, Помажимо сиротане; То је л.убав христијанска Кад блажимо њихне ране. М. С. Поповић, учитељ.

Оглас са двери (у православној старој цркви у Сарајеву, држан 28 Јануара 1890 год.) Правосдавна браћо!

Благо оном који до вијека живи — имао се рашта и родити — тако је рекао покојнн дрногорски владика Петар, •— па заиста кад човјек промисли како је кратак овај варљиви живот земни, како је трошно и пропадљиво тијело наше, како се брзо заборави и име наше овђе на земл>и —- онда је онај најсрећнији, који море и умије да овјековјечи име своје, било књнгом и науком, било јунаштвом или доброчинством. Код нас је у новије доба мало људи, који се старају за то, као што су се наши стари брннули — чувајући кроз толико стотина мучнијех годиница најдрагоцјеније светиње српске : српско име, српски језик, и свету српску православну вјеру. За те светиње жртвовали су они све: и снагу своју и благо своје па чак и животе своје. А данас ријетки су таки родољуби, ријетки су таки карактери, ријетки добротвори, који би могли и имали откле приложити коју парицу на олтар просвјете српске и цркве српске. Шта ћемо де, томе су ваљда времена крива. Но ево једног честитог Србина, који се угледао на наше старе и сјетио се да још за живота учини задужбину. Познавали сте добро тога родољуба и ваљаног Србина, који је лани из унутрашњег побуђења потежио се чак и Христову гробу отићи и поклонити се — то је онај што га неки дан испратисмо до вјечне му куће, а данас му ево седмично опијело држимо —■ то је покојнп хаџи Лука Ђуровић. На двије недеље пред смрт своју предао је покојни хаџи Лука својој супрузи Јелки 235 здравијех дуката, да се још за живота његова разашаље на цркве и намастире. па да се упише вјечни сиомен њему и снну му Иеру.

Поклоне је одредио овијем светињама: 1. У граду Рисну, у Боци Которској на манастир Бању, храм св. Ђорђија . .10 дук. 2. У његовом родном мјесту, селу Мустачима, близу Требиња — на цркву св. Климента 25 дук. 3. Манаетиру Дужима у Херцеговини 15 „ '4. На Бунинову у Дубровнику црква и гробље 25 „ 5. На цркву у Горажду . . . . 10 „ 6. На цркву у Чајничу . . . . 20 „ 7. Мапаетиру св. Тројице у Таслиџи 20 „ 8. На цркву у Високом . . . 10 „ 9. На нашу ову стару цркву . . 25 „ 10. На овдашњу нашу нову цркву 25 „ 11. На овдашњу српску школу . . 50 „ Свега: 235 дук. Толико је учинио покојни хаџи Лука од онога, што је у младости стекао и уштедио. Није зажалио учинити добро роду своме, а тијем себи стећи вјечиту задужбину. Покојник је добро схватио ништавило наше овђе на земљи, појмио је ране мученичког рода свога, па је учинио колко је могао и кадар био. Угледајмо се браћо на овог доброг и побожног Србина и родољуба српског, па не зажалимо ни ми на ту цијељ, коме је Бог дао — јер знате како се вели : Зрно до зрна погача — камен до камена — палача. А покојном хаџи Луки рецимо сада сви: Бог да га простп и помилује! Бог му дао у рају насеље а међу нама вјечно спомињање. Амин.