Дабро-босански Источник

Стр. 94

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

и дозволити вам архијерсгсим благословом да га можете носити." У слаткој нади очекујемо да ћете и у наиријед вашом свештеничком енергијом и позивом, како у иротопрезвитерату, вашој парохији

тако и у свештеничким сједницама, и моралним владањем милоет и благонаклоност духовне власти оправдати, и непоколебнво сачувати, те и веће одликовање моћи получити н т. д."

Чит Раде УбавиЂ, свештеник и бивши парох из Пецке (Герзовачког протонрезвитерата), преселио се у вјеност 17 новембра 1889, год. а 18 истог опојан је и сахрањен је од тројице свештеника. Покојник је рођен у Брду-Пецкој 1800 г. Рукополозкен је 21 маја 1824 г, за ђакона а 25 и. м. и год. за свештеника у Медној (Вар. вакуФског. протопрез.) од епнскопа Глигорија. Прије 25 година дао је оставгеу на парохију, јер је био немоћан н неспособан са здравл>ем, да пзвршује свештеничко-пастпрске дужности у парохији и међу паством. Хаџи Ристо НоваковиЋ. почасни протојереј и парох Паљанеки (Пале, сарајевског протопрезвитерата), након једномјесечног а тешког боловања преселио се у вјечнс ст 9 децембра ноћн 1889 а 10 истог опојан је од Бзег. в. преосвештенства г. Митрополита са 10 свештеника, а потом је сахрањен у Кошевском гроблу, гдје је покојника допратио многобројни народ уз милб звучно појање овдашњег црквеног пјевачког друштва „Слоге". Покојник је рођен у Сарајеву 7 Новембра 1821. Рукоположен је за ђакона 20 јулија 1848. а за свештеника 21. и. мјес. и. год. од Митрополита Игњатија. Произведен је за почасног проту 25 децембра 1877. год. од Митрополита Антима. Иза себе оставио је своме сину и остарелој попадији прилично покретног и непокретног имања, које је не од парохијалних прихода него бавећи трговином стекао и од својих прешаственика насл-едио. Био је дарежљиве руке п сиротињу је подпомагао. Ананије Рељић. парох Влашковачки (протопрезвитерат Бос. Костајнички), послије кратког боловатва преселио се у вјечност 23. децембра

У Љ 0 ј. 1889 год. а сутра дан 24. истог тјело покојниково опојано је од троице свештеника и до ладног гроба у Влашковцима спроведено. Покојник је рођен 10. Фебруара 1822 у Дикотима. Рукоположен је за ђакона 15. августа 1849 а 16. истог мјесеца и године за свештеника у Сарајеву од Митрополита Игњатија. ■}■ Прокопије Јанковић, јермонах и настојатељ манастира Дужи, умро је 5 јануара о. г. Рођен је у Дубочанима (Херцеговина, котар Билећки). Рукоположен је за ђакона 1;>. априла 1866 аза јермонаха 14. истог мјесеца п године од Митрополпта Прокопија. По смрти архимандрита Мелентија Перовића именован је за настојател>а манаетира Дужи 15. јуна 1887 год. Био је поштена карактера, благе и добре нарави. Цркву и народ је вјерно послужио, вршећн своју дужност свесрдно без притворства, те због тога у народу је стекао поштовања н био је омиљен. Од дуже времена патио је од сушице, која га и у гроб свали. Ђорђе Миљуш, парох Лзубински (протопрезвитерат приједорски), послије кратког боловања нреселио сј у вјечност 9. јануара ове год. Рођен је 16. априла 1855 год. у селу Врбашкој (кот. Бос. ГЈ >адишки). Рукоположен је 13. септембра 1874 год. за ђакона, а 14. истог мјесеца и године за свештеника у Сарајеву од Митрополита Антима. Иза себе оставио је старог оца и вјерпу супругу са 5 нејаке дјеце у сасвим лошем материјалном стању. На 10. јануара о. г. покојник је од пречасног протојереја приједорског уз судјеловање тројице свештеника опојан и у пратњи ученика и ученица српске приједорске школе са учител>има уз многоброј покојникових парохијана пз села, са цијелим становннштвом српским мјеста