Дабро-босански Источник

Стр. 100

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

терее у банку, иа заложни зајам или улагати у државне папире. 8. тачка. П])оте 1г надзиратељи дужни с.у старати се, да у вријеме, улоге од свепгтенства купе, и консисторији шаљу. Улози основни и редовни могу се у два пута свако пола године (т. 15.) давати и у фоид примати. 9. тачка. Капитал се не ће повећавати интересом него само улогом (2. т)., а интерес ће се, и ако ће у почетку, п дуже времене, мало износити, одмах почети дијелити на једнаке потиоре (10. т.) оним невољницима, који дотнчне годнне остану спротни ; те ће се тако од уетановљена Фонда свима понављати и чинити све дотлен док се капитал не повиси на што већу мјеру, да потреби што обплније и потпуније задовољи. Тад ће се тек требати одредити, да се и прираст од улога дијели. 10. тачка. Дотичнима ће се потпора (т. 9.) у два оброка годишња давати и то кроз 10 година, од установљења Фонда само снрочадп, удовици и нејакој дјеци свештеничкој, без обзира на стање њихово и број, а тек послије 10 година особно и то : а) светитеничкој удовици до смрти и удаје; б) дјеци мушкој до 18. године а женској до удаје. II. тачка. По смрти сваког свештеника, о чему ироте н надзирател.и коноисторпју одма извјештавају — консисторија ће потраживати нужне обавјештаје (10. т.) и у

одборску сједницу износити што устреба ]Јадп иотиоре његовој сирочади. 12. тачка. Обнемогли свештеници имаће сами подносити молбе и доказе, да им се потпора укаже. 13. тачка. Чим би умрла свештеничка удовнца пли бн се удала, о том има нзвпјестити дотпчни парох проту, а овај консисторију. 14. тачка. О удаји свештенпчке шћери мора се такође управи јавити, јер том прили|.'ом ће се таквој дио дати, игго бп га за ндућу годииу нмала добити. 15. тачка. На иотпору, саразмјерно колика буде, има право удовица и сирочад сваког члана, који је ночео редовно улагати (2. т.), ма смрт овог да се деси одмах ио нрвој уплати. — Ономе, који престане или пропусти у вријеме, концем децембра сваке године улог положити, — у несрет- . ном удесу његовој породици не ће се иотпора давати, а то, разумије се, важи и за оне, који никако у ово другатво и не ступе. 16. тачка. Не само какве плате члановима управног одбора, него никоме, па ни повјереницима, послапнцима свештеничким из епархије, ни најмање награде из овог Фонда не могу се давати. 17. тачка. За измјену односно допуну правила нуждан је пристанак већине свештенства — чланова —, које се изјављује путем сједница свештеничких, или при држању сједница управног одбора, — учествовањем оних лица, које свештенство котара или округа опуномоћи и тога ради пошал>е .