Дабро-босански Источник

Стр. 1Г32

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Прави хршпћанпн боји се, да не засдужи поругу и срамоту због неваљалства, а увијек је сиреман, да је ирнми пз љубави нрема раснетом на крсту. .У осталом он се брине, да ,1>уди и о његовом имањл т добро миеде, да знају и да бл*ду увјерени, да је своје богаство стекао дједом руку својпх; да га је крвљу н знојем својим задио. Кој 11 тако не чпни; којп се не стара да сачува ноштење и образ свој од неправедних н ненстинитих изношења, тај није ни достојан поштења, тај нпје нп иоштен човјек. Поштењаковић ће све и сва жртвоватп за част рода п нмена свог. Он ое чврсто држп мл дре посдовице : еве за образ а образ нп за што. Иоштено име је као и препоручено пиемо. Оно нам поставља добре одношаје пзмеђу нас п људн. То нисмо тј. то име ноштено отвара нам врата на свакој оној кући, \' којл' жеднмо да лфемооно нам задобпја кјерностинријатељство код људн. - - Иоштење је једно најкраеније нашљест1!о, које може отац на самртној поетељп нредатп чеду свом V аманет. — Поштење најбод.е п највјернпје преиоручује жену њеном дрл гу п мужа својој жени. — Оно трговцу. занатдпјп, мехапцији и сваком другом свагда отвара кредит — повјерење код других. — Поштење је чувар морадне чистоће. Оно нам не да. да паднемо у дубпну грјеха п поквареноети. Страх, да не пзгубпмо поштење, л здржава нас од гријеха. — За кога је поштење од маде вриједноети, <_>д тога се не надајте добрл г ; такав ће еве већма надати у гдубпну зда н невад>адетва. — Поштење је најбод.а ограда, која чува светињу будућег живота. Непрпјатед.и добра п будућег живота никад не ће нокушати, да ирекораче ограду те еветпње. — Дјевојка која схваћа вриједност поштеног пмена п која ее нада на бод.у будућност, ннкад се

не ће упуетитп у сабдазан н неваљадство као она, која одако узима поштење, невиноет и чистоту. Чиновнпци, судпје, уиравитењн, трговци, који еу стекди поштења нн у каквом сдучају неће га номрачити дукавим н иезаконитим поступцима; то ће радити само они, који су гдухи и сдијени према поштењу. — Најпошље поштен човјек нма ведика н б.лаготворна л пдива на вдадање других. Савјетовања непоштеног човјека, па ма она п бида добра, хришћанска н човјечаиска не примају ее; док се м(фу тнјем мпшљење, упућивање и савјети иоштеног предусретају са ведиким уважењем. Ето како је ведпка сида у тој ријечп иоштен, поштење! — Здоковарни п бееавјеснн д>удп иикад не могу еа евим унпштити моћ и дјејетво поштења. То ее посвједочава п оннм: поштено нме не гине. — Оно је кориено без раздпке евпма, — оним, којн еједе на цареком преетоду п онпма, који заузимају пошљедне мјесто у евпјетл" лифл' д >уднл1а. Не треба мијешати емпсао доброг, иоштеног пмена еа пменом ведиким. Који ж\"ди и тражи ведпко пме, тај ће ријетко наћп поиггено. П( пптено нме ее не добпја тим, ако ми сами себе хваднлго н разгдашујемо као човјека чесна и поштена, као што многн чнне, који хоће да задобнје у дрлгих иовјерења. Ако ти хвадпш еам себе, онда је та едава п хвада — ништа. Узноенш ди се еам — бићеш ионижен. Поштено п добро 1ше расте као што раету л г епјесп наши у бдагочешћу и добродјетед>п. Ведика шумека дрвета раету поетенеио, за то и узраету виеоко и могу да стану на еунрот бурама; а биљке, које ее брзо уздижу у вис, и које за годинл" достнгну вис-ину знатну — брзо ће евршити евој вијек, на екоро ће угинутн. — Дијете, које ее не развнја иосте-