Дабро-босански Источник

Стр. 172

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II б

може смрт наћи. а Фамилију необскрбљену оставити. За ово што напоменух, не видим у нацрту правила никаква сретства, којпм би се доскочити могло, а за то је једини лијек, да се у новим правилима нареди : да је сваки свештеник већ својим звањем, (био он мирског или монашког чина) иодложан ироиисима и захтјевима ове установе, и да, се поради те се прошегне не само на Дабро-босанску еиархију него и на Херцеговачкозахумску и Тузланску епархију. Питање поболшања свештеничког стања и положаја је врло важно и прешно, но мора ваљда и врло тешко је то, док се с њиме тако оклијева; но ма како од народа за своју службу

свештеник је опет колико толико плаћен, али за онај дио свога труда и рада што га врши, као доста одговоран орган властима врло мало. Висока земал.ска влада за Босну и Хердеговпну бар тога дуга ради не би се требала за овај мах оглушити о наше свегатенство и пријател^е ове установе, који с правом могу надати се на њену милостиву и дужну помоћ. Позвани у нашој хијерархији о том би се требали побринути да бар за сада овом Фонду влада обилно прискоћл у помоћ, а онда би у злу падао гријех само на душу онога, кога би постигле строге посл»едице тачке 15. Растко Р.

Извод свештеиичких сједнпца у нојединим иротонрезвитератима Дабро-босанске Архидијецезе. (Наставак.)

IX. У ирспаапрезвишерашу сарајевском, у свештеничкој првој редовној сједници држаној 30 новембра 1889 између свега претресано је и рјешавано : 1. Након кратке молитве и призивања св. Духа на рад свештенички, отворио је г. пресједник сједницу свечаним говором, у коме је позвао браћу на заједнички рад и на сложни споразум; 2. По отвореној сједници, пресједник изјавио је дружини жалосну вијест, да је надзиратељ протопрезвитерата С. Чајкановић, наглом и изненадном смрћу умро, те позива братство, да му изјави своју тугу, као вјерну другу и браниоцу св. цркве и вјере, и пожели вјечну успомену, на што је друштво устало, те у збору отпјевали покојнику „Вјечнаја памјат" и „Со свјатими упокој", и уједно изјавило, да ће истога дана сви заједнички отићи на гроб покојнику, и учинити спомен, па га задржати у својој лијепој успомени као ревна служитеља и искреног брата. У тачки 3. и 4. ој, претресано је и читани су неки дописи конзисторијални и парохијални; изабрат је предсједник, подпресједник и перовођа ; 5. Прееједник пита дружину, да ли сви имају конзисторијалне окружнице у препису, и да ли их сваки потпуно разумијеваје, те да ли

се по њима вдадају? Послије овог неке се окружнице прочиташе и свештенству разјаснише, с напоменом: да се све окружнице налазе у листу „Псточнику". 6. Пресједник предлаже да се узме у претрес тачка трећа дневног реда која гласи: О постигнућу једнакога вршења свештеничкпх обреда и тајана св. цркве, те пита дружину, кога би се устава црквенога имали придржавати у будуће, да се очува старинска пракса и право наше св. православне цркве од разних нападаја, и увлачења нових које каквих обичаја ? Послие дугог претресања, једногласно сви закључише: да се умоли Високопречасна конзисторија, да иста, као иозвана власт, изради и изда за све наше цркве један типик, којим би се само тако могло доћи до једнакости вршења службе и обреда. Дотле пак, док се не изда речени типик, с.ви закл.учише да се придржавају цариградског тиника, као најбољег за парохијалне цркве. Даље, сви свештеници загел.учише да ће све, почевши од св. литургије па до најмањег обреда, потанко једно по једно у идућим сједницама прегледати и претрести, ради једнообразности. 7. Пресједник износи на дневни ред тачку четврту : о поболшању свештеничког стана, те предлаже свештенству, да је крајње вријеме већ дошло, да се ради о поболшању свештеничког стања, износећн пред друштво преетавку,