Дабро-босански Источник

Стр. 180

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

науком уче о волнкој н неизмјерној важности слогс. Српска молитва, која се узносн данас гдје год се српски збори и творп, лијеп је зпак наше благодарности према својим на бојишту погинулим јунацима. Приносећи данас молптве а с' чврстом вјером и надом на сретнију будућност нашу, нужно је браћо, да и дјелом шл.едујемо примјеру славннх косовских јунака. На нама је браћо у првом реду, да и дјелом засвједочимо онај лијепи 1 \1ас, што емо га до данас стекли. Ми као у престоници јуначне сриске земље, те поносне „војводине св. Саве" треба у еваком нлсменитом дјелу да предњачимо и примјера дајемо осталој нашој браћп по милој Херцеговини, која упире очп на нас. Узмимо браћо у обзир вријеме, у коме данас живпмо, дух којим то вријеме дише и све оне околности и прилике, што нас окружавају н кроз које емо дужни борећи се изаћи, — изаћн с' побједом, ако нијесмо ради, да народ п вјера, наша св. црква и школа претрпе губитака. Кад то све знадемо, онда браћо данас као на дан петстогодишњице од Косова, метнувши руку на срце, завјетујмо се пред овим светим олтаром, пред иконом цара-мученика и пред блаженпм сјенима свпју косовскнх мучоника: да ћемо се вазда збиљски старатн за очување прађедовске вјере н миле народностн српске. Завјетујмо се, да ћемо његоватп успомену неумрлнх наших предака и да нећемо заборавнти њихова славна дјела, већ по примјеру њиховом, да ћемо свагда љубити слободу а штититн српску част, вјеру, име и језнк свој. Завјетујмо се, јер је крајње вријеме,, да ћемо уништити међусобну мржњу

завист и неслогу. Сјетимо се Косова равна н на н,ел1у палу слогу подигнпмо високо а у своја срца урежимо је вјечно. Гнушајући се издајства ј Вукова, клонимо се вазда подлости а наоружајмо се јунаштвом Милошевим, па пригрлимо к срцу наше дивне гусле, које причају Србину „што је негда било". Све нам благо у томе лежи, и за те српске аманете не жалимо у нуждн ни крви ни живота свога. Тако радећи биће нам ова молитва угодна Богу а мила погинулој браћи нашој. Радећи тако отрешћемо се старих мана наших, а показаћемо да смо достојни иотомци косовеких јунака. А на тај начпн управо се и каје Косово, јер само тако можемо се надати, да ће нам бољи и сретнији дани морати сванути. Ви блажене сјени мученика на Косову погинулих „за крст часни и слободу златну" почивајте мирно у рајским перивојима и насла!;ујто ес славе, коју сте на земљи код потоиетва заслужилн! Теби великомучениче српски царе . 1азаре молимо се : да еа оеталнм светител.има српским не престајеш молити се пред престолом божијим за свој многострадални српски народ како би се и надаље одржао тврд у вјери и народности српској а поштен у дјелима својпм! „А ми ћемо шљедовати Сви твојему аманету Служићемо род и нравду II слободу нашу свету . . !" Па пошљетку браћо позивам вас да сви заједнички ускликнемо косовеким борцима: Слава им и вјечна памјат! II. Ј. Иоповић, ђакон.

Проста бесједа. Саставпо и говорио у четврту недељу великог часног поста у Градншкој цркви Ст. Н. Давидовић, прото. Благочестива браћо! — Бог нам је оетавио 6 дана, да се за свој Нијееу свагда, жалн Боже, такве црилике, ужитак п тјелесне потребе побрпнемо, а седми да вам се може шта више еа овога св. мјеста ; дан поеветио је себи на службу и одредио, да рећи. Народ наш узео је неки зао обичај, па тај дан у цркву долазимо, заједничкп му се моцркву посјећава само о већпм годовима и уз лвно; за многобројна добра, срећу, здравље и часни пост. Тај обичај није добар још ни с тога напредак милости његовој благодаримо, п, да што смо ми дужнн свагда Богу молитп се, а тијех дана, како себи, тако и домаћој живинн одособито недељним и иразничним данима у цркви. мора дамо. Чстврта. божија заповијед упућује