Дабро-босански Источник

Стр. 188

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

жеље њихове; те зато Кајин и Исав и Авесалом остају са својих хрђавих жеља и намјера вазда под проклеством, а Авељ и Јаков и Соломон са својих добрих наклоности вазда добри, праведни и благословени. Разбојник је био и онај, кога су десно од Христа разапели били на крсту ; разбојннк и онај, кога су разапели лијево. Али је десни получио своју жељу са божанственим одговором : „данас ћеш са мном бити у рају." А лијеви оде у пакао. Првп ма и у последњем часу али се је ипак покајао искрено и уједно молио састрадајућег по ваплоћењу Спаситеља Бога за спасење своје душе. А онај други шта више и ругао се је. Зато се онај т. ј. десни диже до раја, а овај лијеви пропаде у пакао. Браћа су они били по разбојничком злочину, али веома удаљени и туђи по срцу, по намјери и по произволењу. Доброг је дрвета. и плод добар, хрђавог пак, хрђав. Дакле увијек је и вазда готова Божија благост, „као свакојутарња зора и роса небесна, и исход сунца," по ријечима пророка Осије (Ос. 6, 3.), да испуни све твоје праведне и Богу непротпвеће се жеље; и као што вели неђе свети Јован Златоуст: само вјерно расположење твоје добре воље ишће Бог и одмах ти испуњава жељу. „Шта хоћеш да ти учиним? Господе да прогледам. Прогледај ; твоја те је вјера спасла." Па не каже ли сам небесни учитељ у светом Јеванђељу: гђе се је икад чуло да је син од оца искао љеба или рибу, па да је добио камен пли змију ? „Кто естк ©т каст\

чмок^ктј., егоже лцјс копросит^к Окш г к еги> Х/гкка, еда ка/иенк подаст г к ел<8 ? или ацЈ{ |Ж1кк! проситт*, еда зл»Ук» подаст'К ел!б ?" Хљеб рани човјека и држи га у животу, а камен разбија главу. Али прелазном човјеку по урођеној му неувиђавности чини се више пута : да је камен хљеб, а хљеб камен. Те мислећи, да иште себи добра од Бога он управ моли за оно што би му од велике штете било. Ишће на примјер да му Бог побољша материјално стање ; и чини му се: да се овака његова жеља слаже с' Божијом вољом. Али Бог као предзналац ако увиђа да кад би му ту његову жељу испуно уиропастила би му се, и то понајвише због хрђавог или неумјестног новцима руковања, и кућа и породица и он и његова душа, зацјело му то дати неће. Укратко речено : ако хоћемо да наше жеље буду код Бога услишане и нсиуњене, мора битн наша воља сугласна са вољом Божијом. Ово пак тек онда постигнути можемо, ако ишћемо само оно што се пристоји. „А пре свега дужни смо искати царства Божијега, и правде Његове, и онда ће се све остало додати нама," по неложном обећању Спаситеља нашега Христа и Бога (Мат. 6, 33.), што и јест главна сврха овог кратког нашег с' вама данас бесједовања. А милостиви Бог нека нас помилује, и нека невидима Његова преевета деснпца вазда нас упућује да вршимо Његову свету вољу, да бп се тако и наше добре жеље испуниле од којих на првом мјесту треба да је спасење душа наших. Амин.

Бесједа на маду Госпојину.

Православни Христијани! Има ли што боље и љепше него виђети вас бл. хр. толико многобројно сакупљене у овој велељепној цркви коју сте ви и ваши очеви прије 18 година -— из христијанског побожног осјећаја, љубавн и сложним заузимањем, жртвујући дио од вашег богомданог имања — подигли у средини вашој, на дику православља а вама и српском народу на похвалу; јер ова црква својом љепотом, величином п изгледом надмашује све остале цркве у Босни и Херцеговини. Да, тако је бл. хр. и мислим да неможе ништа милије бити слуги Божпјег олтара

него кад му се даје прилика да може толике христијане поздравити, гдедајући вас данас овдје на молитви сабране. То је заиста лијепо од вас, то је красно и Богу је најмилије н најугодпије. То је добар знак од богољубазних христијана, који Божије помоћи траже. Тако треба; то од вас захтјева Бог, црква и ваши духовни паетири. Па питам вас бл. хр., радн чега смо ее баш данас овдје у оваком лијепом броју искупили?