Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 333

више није оно што треба да јесте у цркви. А у колико сам до сад имао прилике слушати тијех говора могу рећи, да они ни сами по себи не заслужују да се у дркви чују. Тп говори прво не имаду никакве побожности и ннјесу ни вјерског садржаја. Они су обично такви, какве их може написати једна усијана глава ; у њима нема ни краја ни почетка. То је само једна празна љуска без језгре ; или просто рећи једна гомила бесмисленијех реченица. Али шта ћемо они овај данашњи нараштај бол>е задовол.авају, него озбиљне и криво му је ако нпје он одлучујући у свему. Он рачуна овако : „ми цркве зидамо и подпжемо, ми и свештеника држимо, па треба ми да се и питамо". То је љегова жеља и он тако хоће, а нпкад неће да помисли на то, је ли он дозрјео довољно у питање црквенопросвјетно, слажели се то са интересима црквене светпње и каквих то може имати посљедица. Овако је данас код чаршинске свијетине и то највише код оне млађе, која је на дућану, и мало на основној школи изучила знање и која зна већ и латиницом писати. Овога по селима, зар још нема, али се надати да ће и тамо битп, јер ће се угледати једни на друге, а трговчићи повлаче за собом сиротињу. И тако сваки час виђају се распре између свештеника и општина. Она се запођеде због какве сптнице, па расте све више да дође до пуцања међу њима. Ни једна страна другој да попушта. Свака страна се позивље на своје неко право. Свештеник држи да је његов ауторитет претежнији од општинскога, а ова опет држи обратно. Свештеник, као вели, ја еам њен пастир, а општина држи се њему претпостављеном, јер га она уздржава и набавља, па за то се и не сгиди рећи му у очи: „док узрадиш како ми хоћемо дотле и можеш, иначе ти је готов путнп лист!" Па за што то да буде тако ? Хајде да не би коме било увреде рећи ћу да ни једна ни друга страна не познаје довољно своје дужности. Не знаду једни према другима граница свога управљања. Не зна се, шта има ко радити; не имаду прописа никаквих у томе. Лутају по мраку и једни и други па кад се сусретну онда се и сударе, јер се не познају. Наши архијереји са свештенством треба да устану, да се свештенство и општине из овога вртлога изведу. Јер свађа и мржња само ће нам зла донијети. Доста нам је и само Косово да нас у томе памети научи.

Него није све ни с' те стране да се пати. Има још нешто. У новије доба и како даље све више устају митрополија, свештенство и општие да се, гдје је год могуће поред цркве подигне и српско-прав. основна школа. Ово је и право и потребно ; јер гајити једно, а занемарити друго не би значило ништа. Срп.-прав. основ. школа и црква јесу два тијела с једном душом. Оне једна другу снаже, оживотварају и јачају. Наравно општине плаћају учител,а, па оне га и набављају. Ако је општина јача добавл,а учптеља свршеног приправника учитељског из Сомбора или из Карловца ; сиромашније и мање општине добавл.ају за учитеља рељевског богослова, а најсиромашније задовоље се и са каквим повећим ђаком из основне школе. Надзор над овим школама и учитељима води општина ; —• обично избере по једнога или два од својих чланова за тај посао. До сад, бар у овим нашим крајевима, на жалост, нема у томе надзору нигђе свештеника. Него јесу ли ти људи општинари наши — довољни за надзор и колико су од школа учили ? Да Богме да нијесу, јер су то саме занатлије, трговци или механџије, који нијесу нп основну школу у реду свршили, па није никакво чудо што општпне наше мијењају сваке године учитеље, или што у једној годпни промијени по више учитеља; а деси се да је и школа по више времена затворена ; као што није чудо нн то, да се у школама свашта и свакако ради. Учитељи, који у наше школе долазе са стране изван Босне и Херцеговине већином су млади људи, тек из школе изашли. Буду на српско-правосл. основ. школама највише по годину, двије п три, па онда прелазе на комуналне школе. Фактима јо освједочено, да их је сад већина прешла к нама само за то да се боље препоруче на владину школу за маснију плату. У том случају они се слабо брину на правилан ток наставе и њен напредак, јер им није до тога стало ; а и оно што се ради примјећује се да је нетемел.ито. А међу грађанима рекао би нигђе овакових људи и Срба у свијету. Све су вам ти људи пуни некаквих великих идеја. — Зидају куле по ваздуху. — Проповиједају нашој младој господи по бурдељима и другим сличнијим мјестииа и то оној господи, која се пита и у црквн и у школи нека нова начела, у којима је вје^за нешто старо, нешто из моде, нешто, што није