Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 335

у мања и већа удружења. Мања удружења нека су по протопрезвитератнма, а већа свега српскоправославног свештенства Босне и Херцеговине. Дијељ удЈзужењу нека буде: узајамно шгучавање и мирно отклањање свега, штао би могло наносита квара нашој светаој православној вјери и народности. Централни главни одбор нека буде у Сарајеву, јер су ту најбоље прилике да бн се могао уздржатн и радити, а мањи пододборн по протопрезвитератима. За овај посао у сваком протопрезвитерату потребно би било имати бар проту и надзпратеља од мало повише школа, који би био способан отправљати посао удружења. У нским протопрезвитератима врнједне проте односно надзиратељи почели су држатн свештеничке сједнице. То је већ неки мали корак удруживања. И нема сумње да је то од велнке користп; а каква би још била корист онда, кад би се то радило у свима протопрезвнтератима и кад би полазило са једне изворне тачке — од централног одбора ? Као што у почетку напоменух високопр. Конзпсторнја Сарајевска труди се да подигне фонд свешт. удовица и сирочади, а г. Растко, критичар изразио је желу да у томе буду сви сри. прав. свештеници из Босне и Херцеговине.

Није то жел.а само г. критичара, него сигурно бих смно рећи да би мало било свештеника у све три епархије да не би тако осјећали. II онај којп би се томе противио држим да би луто гријешио. Ми већ и до сад имамо једну заједничку тековину међуеобом, а то је наш духовни лист „Б.-Х. Источник". Па како је то лнјепо чути и видјети. Сваки од нас оејећа се с' неким већим поносом. Мн не треба, а не смијемо ни у чему да се цијепамо, јер нас је и овако мало. Ми треба да заједнички радимо, а у овоме нека нам буду примјер нашн архијереји. При крају нека ми буде дозволено упитатп ко подиже фонд свештеничких удовица и сирочади ? Ми свештеници. А ко ће данас-сутра поднгнутп п удружење свештеничко ? Опет мп исти свештеници. Па кад је својина наша и једно и друго онда подигнимо удружење свештеничко, а фонд нека буде тога удружења. О том нека се споразумнју п договоре најприје наши Архијерејн, а високопр. конзисторија преради штатут. Овијем нека буде за сад за ово доста од мене, препоручујући се осталој по Хриету браћи, да, ако увиђају какве вриједности, не пропусте, него нека и онп по коју још о овоме проговоре. До виђења поп Јован.

Свештеницп и учитељи као наставнпци пољопривреде. Пише В. Ђ.

Свијем нам је познато, да се велика већина нашег народа у Босни и Херцеговини занима пољском привредом, а познато нам је и то, да је под тијем околностима управо она и главни извор благостању како појединца тако и цијеле једне покрајине. С пољском привредом стоје у тијесној свези скоро све остале привредне гране једне земље, јер им она пружа материјал за дал,у пзраду, па од степена развитка пољске привреде зависи и њихов развитак и напредак. Ушљед тога можемо рећи, да је пол.опривреда у овијем земл>ама она грана занимања, на коју ваља обратити особиту пажњу а то тијем више, што се на жалост ушљед непољних оесолности , под којима од прије живјесмо, налази на најнижем степену развитка.

Кобно стање, у којем се наш народ све до нрије неколико година налазио, не даде нам да се ниуједном правцу развијемо, па наравно да је и пољска привреда, тај главни дамар економног стања нашег народа, далеко заостала за развитком пољске привреде других сретнијих народа. Баш ова потоња околност налаже нам, да што прпје прионемо уз бољи и напреднијн рад, како би подигли и ми нашу пољопривредну производњу бар на тај степен, да се сачувамо од поплаве страних производа а по могућству да повећамо и извозну снагу наше домовине. Постигнемо ли то, тада ћемо у сваком иогледу бити напреднији, јер ће се наше материјално стање поправити а по свему изгледу једино ће оно бити кадро, да избави нашег пољопривредника