Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 341

Споменуто је већ како иста црква у првашње вријеме бијагае главно зборно мјесто побожног народа цпје.ле југоиеточне Босне, односно Херцеговине. Тада се око храма св. Георгија сакуиљало хиљадама народа из разних крајева, а нарочито из предјела даиагањег чајничког, вигаеградског, рогатичког и Фочанског котара, о чему се на цркви све до радње у год. 1869. налазио, занимив риједак споменик. Очевидци казују, да се све до споменуте године, пепод све стрехе, око цијеле цркве налазила поширока пруга троугластих поља, насликаних на зиду, са горе окренутим врховима. Та поља биља с.у наизмјенце обојена црвеном и зеленом бојом, те су у њима уписивана (урезивана) имена многијех приходника — да ее јамачно предаду вјечном спомену, и за углед потоњем нараштају. Као што многи други предмети, тако је и овај стари значајни сиоменик херцегове цркве, упроиагаћен год. 1869. прије, него гато су га садање, за исиитивање иовољне околности, могле да затеку, иа да и туј на1}е можда које драгоцјено зрнце и ирилог расвјетљењу домаће повјести нагае. Рад сам још, да сљедујуће редове овога описа посветим спомену неколицине иредмета, који спадају међу особите знаменитости цркве, а напријед нијесу описани. 1. Црква имаде само врло незнатан број (5 ком.) старинских, што писаних, гато гатампаних србуља. Опгаирност овога описа, као и у великој мјери разноврсан материјал, гато сам га ирибрао за опис истијех књига, приморавају ме,. да не чиним од тога за сада употребе у овој прилици. С тога еам рад, да ако буде живота и здравља, у нарочитој расправи, у своје вријеме, дотичнијем описом отмем забораву, и јавности на сучавање предадем

све оно, гато је у тијем књигама од опћег и важнијег значаја. 2. У погледу старинских слика црква је врло сиромашна. Имаде тек неколико старијех икона, већином грчке израде, но без икаквог нарочнтог, великог значаја. ЕГарочитог сиомена вриједна је ипак једна красно израђена слика, која иреставља цијели видик дивног манастира Дечана. Слика је рађена бојама на хартији, изведена је вјештачки а иреставља цјелокупан храм, са свијема другим зградама и у неколико дотичном околицом. У горњем десном углу израђена је слика св. краља Дечанеког, у лијевом пак слика Сошествија св. Духа, као храма цркве, дочт\г доњи лпјеви угао заузимље слика неког сјн ! патријарха са натписом нмена, од кога остаде цијело само ид 11атриарр* (трЕскЈи.„ У средини насликан је храм дечански, а око иространог дворигата нанизане су у вттду круга снлне друге зграде, те цијела слика изгледа, као да приказује какав град. Слика је стара н много иоцрњела а по пегђе и оштећена, а 1тије на њој назначен њен творац, ни година и мјесто, кад је и ђе је рађена. Не знам да .ли је та слика ријеткост, или се чентће налази по домовима и црквама. — али свакако морам рећи: ако иста слика приказује ирвобитан вијеран облик и изглед високијех Дечана, онда је та задужбина св. краља СтеФана била дивота, да јој је тешко премца наћи. 3. Знаменита је јога и старинска часна траиеза у храму св. Георгија, која је израђена од чврстог зрнатог гранита, чији изглед одаје дубоку старину. Као постеље служи велика четвероуголна плоча, окрајчена рубом у засјек на двије степенице. Над њом је сплоштен шестострани ступ, а врх овога голема тешка плоча, окрајчена одозго на ниже унутра лијепим