Дабро-босански Источник

Св. 9 II 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр 397

То није могуће! Нн животиње не треба бити. — Та није нико тако будала, да се да бити. Но у поквареном свијету, свашта бива. Та се поквареност неискоријсни друкчије, него домаћим васпитањем и науком. Па у твоме чланку видим, да си противан науци. Зар нам не треба наука ? Баш то и јест лијепо, да се ваљда не разликујемо од животпња ? а особпто вође народне, па да нн они нпшта не разумјевају, нити да им треба наука! Него опет, да се повратимо на сгару глупост. Па да у глупости п жпвнмо, к'о Фираун уз бубањ! . . . Слушај, шта још каже славни Дееитеј. „Од превелике су корксти народу паметнн, учени и добородјетељни свештеници. Ужас напада човјека, чптајући историју и видећи, колика је немир и вражда међу л.уде уведена, невина н праведна крв проливена, царства и краљества пропала, и од варвара опустошена. На мјесто небесне слоге и л.убави, уселила се - међу л>уде мржња и свађо. Ненаучен не може науку трпити јер зна чим наука дође, сва власт, — која је на сујевјерију основана п утврђена, да ће пропасти." Науку дакле свештенству !

Кад они буду добродјетељни, сав ћс народ добар бити, и онда ће се испунити Спасптел 3 ево пророчанство : „ БиОе једно стадо сви људи иједан пастир Бог и . Док год не буде овладала наука свештенством н парохијанима, дотлен ћемо свагда бити нико и ништа. — Дотле ћс нас свако презпрати. Учинимо то, одмах ће проповијед — свака ри;еч бити, значајпи утисак на народ". Баш бп то и бнло добро по нашу вјеру и народпост, да су нам свештенпцп неуки, да не знају никоме отвјета дати; а особито данас, кад се све више шири ри.мска мисија и папина хурија. Него опст велим: „Свештеиству науку па да нас .видиБог! Ово ти госп. Н. Н. Херцеговче укратко одговарам, пошто смо једне горе лист Мислим да ћеш ме разумјети, те други пут смишљеније, стварније и иаметније писати , а немој нападати сво свештенство због неколицпне, — јер се каже: Ћ какав један, таки и други\ а Руку на срце! па рецнмо: и ја сам оваки и оваки, па тек: онај је онаки и онаки .... иначе немамо срца ни правичностн . . ! Фоча, 1. септ. 1890. Српскп ти поздрав! од Родољуба.

Р а Цетињски музеум. Кнез црногорски основао је у „Зетском дому" државни музеум, те је дао стару Дукљу ирекопавати из које ваде знаменнте епоменике рпмеке. Музеуму су већ приложили своје приватне збирке мптрополит Косановпћ, археологичну и „мисирску" а Шутанов нумизматичну из Дубровачке републике и Турске. Стари грб босански. Изишла је посепце от г штамиана раеправа строго научне студије у овој ствари, а наппсао ју је хрватски научењак др. Фрањо Рачки. Он долази до овог закључка о босанском грбу: „Два унакрет брвна (кључа) у штиту са главама на горњим окрајцима или над њим, какав нам грб босански прп-казују домаћи зборници — није грб владалаца босанских. Исто тако ннје њихов грб ни штит са руком, која држи мач, какав је за босански грб прихватила традиција угарска послије 16. вјека. Ии једчн

II 0. ни други не налази потпоре у истинитим су временпм хералдичким споменицима босанским. Једини п прави грб владалаца босанских, који сљеди из тпх споменика, јесте штит или пругом косо преејечен са два реда кринова дуж пруге, или с круном криновом на сред поља; а потпун грб још са шљемом и накитом, које спаја крпнова круна. Овај други је чешћп на хералдичким споменицима и представља дал.у мјену у развоју владалачког грба породице Котромановића. Пожар на св. Гори (у Атосу). Свету Гору, некадање ередиште грчке и словенеке црввене културе, на ком још и данас имаде 20 манастира са 4 до 6 хиљада калуђера, а међу којима је манаетирима и славна задужбина Неманића Хилендар, задесила је недавно велика несрећа. Већи дио лијепих и прастарих шума, које покривају