Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Е,Х. ИСТОЧНИК

Стр. 399

„Елагок^кстћ," поевећеном: популаризацији учених трудова Славена и поборника идеје духовнога елавенекога јединства и упознању руекога народа са савременим поло.жајем Славенства, који од 15. августа о. г. под уредништвом Четиркинау Петрограду излази, да се руска православна црква постави на каноничан темељ, са кога је усљед реФорама цара Петра великога сашла, а. ГГетрово устројство, које каноничким установама православне цркве не одговара, да се одбаци; простије рећи он предлаже, да се у Русији ваепостави патријархат, кога је Петар својом царском резолуцијом и увађањем у живот духовног регуламента 1721. укинуо. Дао би Бог, да глас г. Ат. Васиљева тога жестоког поборника интереса православне цркве и народа, нађе топла одзива; но ако се оглуше меродавни Фактори, остаће му глас његов — глдгн чоткмцагм ви пбстмни. Ј1. Б. поп. Освештање црквеног теиељног камена. 23-ег јула о. г. Бзегово високопреосвештенство Митрополит Херцеговачко-захумски г. СераФим Перовић, освештао је темељни камен српско-православне цркве у Пријепољу, која ће бити посвећена св. Василију Оетрошком. Освештање цркве. 8. септембра о. г. на Малу Гоепојину освештао је високопреосвештени г. СераФим Перовић, обновљену српску православну цркву у Крушевицама (кот. Требињски) у славу великомученика српског цара Лазара, а обновљена је 1889. год. у спомеп 500-годишњице од пропасти српског царства на Косову пољу, као штоина плочи више врата забиљежено стоји. Васељенски сабор. Лист петроградеких дворских кругова „Гражданинт*" донео је не давно предлог, да се поводом насталих међу православним народностима на Балканском полуострву црквених неприлика а и због још других црквених потреба сазове васељенски сабор.

Овом предлогу ваља сви православни архијереји, ма којој они народности припадали, особиту пажњу да обрате већ прво стога, што га озбиљно на јавност изнесе „Гражданинт*," а друго и с тога,, што свак увиђа, да је већ крајње вријеме, да се васел.енсгеи сабор сазове. Много је заиста рећи : 11 пуних вијекова православна црква не бјеше у тако сретном положају, да је могла још који васељенски сабор сазвати. Та за толики дуги низ година, колико се је промјена догодило, колико се је разних питања относно вјере и цркве породило, која јога и данас не ријешена и у прашини негдје леже, чекајући на васељенеки сабор ради коначнога свога ријешења. Сем тога понајглавниЈа би задаћа новог васељенског сабора било устројење црквеног јединства, које би одговарало установама наше православне цркве, услијед кога би све помјеене цркве међусобно биле духовном везом везане; а при том од пријеке би нужде било, да се православни архијереји сагласе те једну од већих помјесних цркви за матицу свију других изаберу од које би остале, као кћери од мајке своје у каквој таквој духовној одвисности стојале. Од наше етране ми овај предлог хришћанском свесрдношћу поздрављамо и желимо, да тај предлог општим предлогом православне цркве постане, те да се наши архијереји једномнавасељенском сабору на окупу нађу, те братском слогом и искреним савјетом и договором брод цркве православне са узбурканога мора у тихо пристаниште поведу ! Дај Боже, хора је томе! Ј1. Б. пои. Освештање цркве у Добрлину. Његово високопреосвештенство АЕ. и митрополит Ђорђе Николајевић освештао новоподигнут у цркву у Добрлину (Костајнички протопрезвитерат) дана 29. септембра о. г.

Књижевни Главнији моменти из историје хришЋанске ставрографије. Написао проФесор Јован Вучковић, прото. Задар — 1890. Штампарија И. Водицке. Прештампано из „извјештаја о правосл. богоел. заводу задарском", за год. 1889—90, Ова књига

вијести. или расправа о описивању крста садржи 56 страна. Цијена (?). „Шематизам православне епархије далматинске за годину 1890". у Задру печатња Ивана Водицке 1890. У цијелој овој епархији било је у