Данас

Težak udarac srpskoj strani

Profesor Dragan Simeunović za Danas o mognćem međunarodnom priznanju OVK

Beograd - Postoji verovatnoća da se snagom međunarodne volje takozvana Oslobodilačka vojska Kosova pojavi kao faktor od uticaja u pregovaračkom procesu. To može biti realizovano tajno ili javno, pri čemu je najverovatnije očekivati da to prvo bude tajno pa onda javno. U prilog ovoj tezi idu i neki empirijski pokazatelji na osnovu kojih se može tvrditi da je tajni deo toga procesa, ne samo davno otpočeo, nego je čak i u onoj fazi koja omogućava prve javne nastupe međunarodnih predstavnika i pripadnika OVK, kaže za Danas profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, u svetu jedan od najpriznatijih jugoslovenskih stručnjaka za terorizam. Šta se menja sa eventualnim uljučenjem OVK u dijalog? Razlozi za uključivanje OVK u dijalog Srba i Albanaca svakako nisu monokauzalne prirode. S jedne strane njeno uidjučivanje znači neku vrstu međunarodne legalizacije ove, za nasilje opredeIjene, političke organizacije, a sa druge strane prestanak njenog ig-

norisanja onemugućuje održavanje teze izvesnog broja pregovarača sa obe strane da je OVK jedan od remetilačkih faktora, zbog koga dijalog, ili nije moguć, ili nije potpun. Kakva je, u tom smislu, pozicija dosadašnjih pregovarača? Svojevrsno priznavanje OVK kao mogućeg ravopravnog učesnika u dijalogu je bez sumnje težak udarac srpskoj strani i svojevrsna kazna_za njenu sporost i bezidejnost. Što se Albanaca pregovarača tiče, eventualnim ulaskom OVK u zvaničnu političku arenu srpsko - albanskog dijaloga, dosad neprikosnoveni albanski prvaci će morati da podele svoju moć sa novim „pojačanjima" u vidu predstavnika OVK. Razume se, ovo otvara i pitanje stepena srpske elastičnosti i spremnosti da prihvati OVK kao ravnopravnog učesnika u dijalogu. Da podsetimo, OVK je za srpske viasti opasna teroristička organizacija, preciznije, državni neprijatelj broj jedan koji mora biti uništen. Kako bi na takav razvoj do-

gađaja trebalo da reaguju naše vlasti? Jugoslovenske i srpske vlasti bi trebale protumačiti ulazak OVK, pa i sam predlog za taj ulazak u dijalog, kao ciničnu provokaciju, ali sa druge strane ne bi trebalo smetnuti s uma ni mogućnost da se OVK možda prihvatanjem u dijalogu bar privremeno pacifikuje, kada to nije uspelo silom. U svakom slučaju, pred srpskim vlastima će stajati teška odluka, jer ukoliko prihvate OVK kao jednog od partnera u dijalogu, a taj dijalog se ne završi povoljno za Srbe, biće to nesumnjivi politički poraz vlasti. Ukoliko, pak, ne prihvate uključenje OVK u dijalog, a ceo dijalog zbog toga postane nemoguć i dođe do rata, biće optuženi da nisu iskoristili mogućnost za smirivanje nasilja. Da li postoje slična iskustva u svetu, koja su primenjena u prošlosti? Što se tiče svetskih iskustava, ni jedno od njih se ne može u potpunosti iskoristiti ni zarad poređenja, ni zarad nalaženja gotovog ključa za ovu komplikovanu situaciju. Najčešće vla-

de javno odbijaju svake pregovore sa teroristima i pobunjenicima protiv režima i nastoje da ih unište što brutalnije u što kraćem vremenskom roku. Ipak ako to ne uspeju i ako nasilan otpor državi dobija na značenju, ili pak opstaje u ravni velike opasnosti, počinje se i sa pregovorima. Vlada Velike Britanije je, primera radi, decenijama odbijala pregovore sa teroristima Irske republikanske armije, a onda je upravo zahvaljujući dijalogu sa separatisima brzo iznašla rešenje koje na određeni način, mada i na određeno vreme, zadovoljava obe strene. Da li se u svedu najnovijeg razvoja stituacije može goviriti o svojevrsnoj neprindpijelnosti međunarodne zajednice? Što se tiče Amerikanaca i drugih sila, koje zajedno sa njima odlučuju o situaciji na Kosovu, nalazeći u njoj svoj potencijalni politički i vojni interes, oni su najavom uključenja OVK u dijalog.

odnosno njenim svojevrsnim priznanjem pokazali konstantnost u onome što označava njihove aktivnosti od samom početka krize na Kosovu i Metohiji. Naime, ovo je samo detalj koji potvrđuje da su Amerikanci i ostali spremni jednakc za niz mogućih rešenja kosovskog čvora, odnosno od potpunog mimog rešenja do direktne vojne intervendje. Koja opcija ima više izgleda? Očigledno je da oni smatraju da je došlo vreme kada neka od tih kombinacija treba da dobije prednost i oformi se kao čvrst model razrešavanja komflikta na Kosovu i Metohiji. Nije teško nikome ko se naučno i li analitički bavi istraživanjem komflikata da zaljkuči da je ovo znak svojevrsnog naginjanja više ka ratnoj nego ka mirovnoj opciji. Legalizacija OVK bi u ratnoj varijanti omogućila i njeno priznavanje kao svojevrsne savezničke vojne snage.

FOTO; PONET/AP

Gr. Brkić

Moguć učesnik dijaloga; Pripadnik OVK u Belaćevcu

Najvažnije uspostaviti primirje

Kinkel najavio plan Kontakt grupe a pet tačaka

Neophodno se izboriti za autonomni status Kosova u SRJ, bez prava na secesiju

Spedjalno za Danas Bon - Najtiražniji nemački bulevarski list izašao je juče sa naslovom na prvoj strani;, j<osovo - počeo je rat, a svet opet samo posmatra". To mišljenje dele i komentatori ne malog broja drugih

nemačkih listova, pa i određen broj političara. Komentarišući takav stav u opšimom intervjuu radio-stanici, Dojčlandfunk", nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel izjavio je da se prvo moraju iskoristiti sva sredstva da

se nađe političko rešenje problema. U tom kontekstu on je u prvi plan stavio sastanak Kontakt grupe iduće srede u Bonu na kome će Nemačka insistirati da bude usvojen plan od pet tačaka: prvo, trebalo bi uspostaviti primirje kao preduslov za obnovu dijaloga. Drugo, sankdje koje su do sada usvojile zapadne zemlje, kao i rezultate sastanaka u Lundonu i Moskvi treJoaio bi pretočiti u rezoludje Saveta bezJrednosti. Treće, kako dve strane u pregovorima nisu u stanju da se pokrenu sa mrtve tačke, u Kontakt grupi bi trebalo razmotriti osnovne elemente za uspostavljanje autonomnog statusa Kosova. Cetvrto, neophodno je obezttediti prisustvo većeg broja međunarodnih posmatrača na Kosovu i, peto, neophodno je napraviti regionaJni plan za pnhvat i poviatak izbeglica kako one ne bi i dalje stizaJe u Nemačku. Inače, trenutnu situaciju na

Kosovu Kinkel ocenjuje pre Jrao gerilu, nego rat (kalcav je bio onaj u BiH), jer je na jednoj strani dobro naoružana armija, dok kosovski Albanci praktično raspolažu samo laldm naoružanjem. Kinkel je takođe rekao da je priJikom prošlonedeljnog susreta u Bonu rekao vođi kosovskih Albanaca Ibraliimu Rugovi da se mora distancirati od nasilja, ali kako je OVK dobila na značaju, sada i ona mora biti uldjučena u pregovore. ~Na tome ne tret>a da rade samo Amerilranci, nego svi mi u Kontakt grupi", rekao je Kinkel. Komentarišući sve češće zahteve da se na Kosovu uspostavi protektorat, nemačld ministar spoljnih poslova je izjavio da nema ništa od takvog rešenja. ~Neophodno je uspostaviti autonomni status Kosova u jugoslovenskoj državi, bez prava na secesiju", reJcao je Kinkel.

Nenad Briski

Mnogi Albanci iz Nemačke priključili se OVK

Bon - Na osnovu svojih zapažanja, poverenik za strance u policiji u Gisenu Musa Lami smatra da mnogobrojni Albanci sa Kosova, koji žive u Nemačkoj, u OVK vide poslednju nadu, kaže se u analizi agencije AP o odnosu ovdašnjih AJbanaca prema zbivanjima u pokrajini. „Mnogi mladići spremni su da se bore u redovima OVK“, kaže Lami koji smatra đa je to njihova privatna stvar. On dodaje i da su mnogi Albanci, koji žive u Nemačkoj, već otišli na Kosovo i priključili se OVK, Prema saznanjima bavarskog ministarstva unutrašnjih posiova OVK je više zainteresovana za finansijsku i materijalnu pomoć iz inostranstva, nego za neposredno učešče Ijudi koji žive ovde u oružanoj borbi. Sve radikalnija borba za otcepljenje Kosova od Srbije nailazi na sve širu podršku među kosovskim Aibancima koji žive u Nemačkoj i oni smatraju da put oružane borbe ima sve više smisla, kaže se u analizi agencije AP. N. B.

Američki kongresmeni na Kosovu

Priština - Delegacija američkog Kongresa posetiče od 2. do 4. jula Kosovo, izjavio je juče predstavnik Demokratskog saveza Kosova zadužen za saradnju sa svetom Aljuš Gaši. Američki Kongres, prema njegovim rečima, šaIje delegaciju koja če ~posmatrati i prikupljati činjenice" o zbivanjima na Kosovu. Predviđeno je da se američka delegacija sastane sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom i predstavnicima političkih partija i humanitarnih organizacija kosovskih Albanaca. Očekuje se i da delegacija obiđe područja zahvaćena sukobima. (Beta)

"H đTt Danas, dnevnik, Izdaje preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost, DAN GRAF d.0.0, Redakcija; Vatroslava Jagića 3, ■ Beograd, e-mail: danas@eunet.yu, fax. 451-442, glavni urednik 452-176, dnevna redakcija i prelom 456-895, unutrašnja JSLJr 452-162 i 437-019, spoljna 344-1999, kultura 344-2177, foto 344-1459, Beograd i sport 344-1591, direkcija 452-153, marketing 438-991. Predsednik Upravnog odbora: Radomir Ličina. V. d. direktora DAN GRAFA: Dušan Mitrović. Direktor lista: Dušan Simić. Glavni i odgovorni urednik: Grujica Spasović, Redakcijski kolegijum: Božidar Andrejić (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Nikola Burzan, Petar Cvijić (Beograd, sport), Ludwik Wincenty Gadomski (ilustracije), Zdravko Huber (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Milovan Jauković (desk), Jelka Jovanović, Radomir Ličina (svet), Gordana Logar. Zagorka Milošević, Aleksandar Nikašinović, Vesna Ninković-Džafo, Rade Radovanović (kultura), Imre Sabo (foto), Dušan Simić, Prodaja: Slavenka Đurović, Milorad Đurović, tel. 452-163, Žiro-računi 40816-603-5-3045538 i 40816-603-8-4045538, Štampa DP štamparija “Borba”, ISSN 1450-538X

2

Četvrtak, 2. jul 1998