Данас

UKRŠTENE REČI

Vodoravno: 1. Beogradska izdavačka kuća 8. Kraj molitve 12. Grad na severu Sulavesa 13. ... i Džeri 14. Grad na s/i Rumunije 15. Žena ratnik po grčkoj mitologiji 17. Morski prolaz na s/z Škotske 18. Vrsta cenjenog španskog veza 19. Usov 21. Vrsta papagaja 22. Turski zlatni novac, dukat 24. Američka glumica Novak 25. Velika ribarska mreža 26. Žensko ime odmila, Eva 28. Motiv, povod 31. Koraad zapaljenog delimično izgorelog drveta 32. Ono od čega nešto zavisi 33. Stado 34. AmeriČka avio kompanija 35. Otporno na zaraznu bolest 37. Oznaka avganistanske valute Afgan 40. Staviti u prvi plan 42. Pramera 44. Mera za žito u Kini 45. Hodati (dugo s naporom) 47. Biljka iz koje se dobija indigo 48. Pozdrav (lat.) 49. Egipatski bog Sunca 50. Folk pevačica Miljković 51. Provalija, urvina Uspravno: 1. Nadoknada za rad 2. Rominjanje, žuborenje 3. Dosta mala 4. Proizvod pčela 5. Koji se bavi etnologijom

6. Pravac kretanja reke 7. Nosači 8. Ime šahiste Fridmana 9. Pribor za manikiranje 10. Vrstareči 11. Breme 16. Pesnik Momčilo, Mošo 20. Kratka duhovita priča 23. Televizija (skr.) 25. Telefonski poziv 27. Grad na ostrvu Pen kod Nove Kaledonije 28. Koji ima rupice 29. Übice iz zasede 30. Naziv za razne vrste zlatnog novca 31. Velika graja, nered 33. Auto-oznaka Kumanova 36. Ime fudbalera Mrkele 37. Pribori za rad 38. Najmanja količina svetlosti nekog svetlosnog izvora 39. Industrijski grad u Rumuniji 41. Reka na jugu Francuske 43. Letopis 46. Ime glumice Gardner REŠENJE IZ PRETHODNOG BROJA:

Prerušena istorija

AUTOR: OKRAT

Jedno viđenje 1968. godine u Jugoslaviji takođe zaslužuje da bude navedeno jer je izazvalo međudržavni konflikt između Holandije i Jugoslavije. Naime, početkom 1971, godine, kadaje najavljena poseta jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita holandskoj kraijici, beogradski list Student je pripremio specijalni broj posvećen alternativnoj kulturi. Kao holandski prilog u njemu je odštampano neprevedeno pismo holandske alternativne grupe sa neobičnim imenom Patuljci iz Amsterdama. Pismo je upućeno Josipu Brozu Titu i u njemu se on optužuje kao obmanjivač koji je dao lažna obečanja studentima 1968. godine. Objavljen tekst je neko ipak preveo i izdavač je morao da ceo tiraž povuče iz prodaje i umšti, dok su urednici i priređivači specijalnog broja izvedeni pred sud. Tito je Student javno optužio zbog opscenosti tog broja plaćenog državnim parama, a ni u novinskim napisima, ni na samom suđenju, pa čak ni u presudi - nigde se ne pominje pravi razlog celog spora - pismo Patuljaka o obmani studenata. Dobra stara vremena Za pojedine ideje, kaže Dostojevski, najvažnije je da ne nestanu, da ih pojedinci pronesu kroz vreme do trenutka kada će se opet, iz tog semena, razviti u pokret... Šta se događalo posle 1968? Napor da se elitističkim žarištem politizuju mase u traženju novog sveta nije uspeo i, kao i uvek u takvim situacijama, klatno je otišlo na drugu stranu. Preovladao je svet otuđenog obilja i lažne humanosti u kojoj milioni umiru od gladi, svet svetog profita, lažnih maski demokratija i bespoštednog nadmetanja velikih sila. Da bi se bilo koja drugačija, a pogotovu poražena, ideja probila, ona je morala da žestoko odjekne. Sedamdesetih godina to čini grupa Bader-Majnhof svojim atentatima na ličnosti-simbole otuđenog, potrošačkog društva pokazujući ne protiv koga već protiv čega treba nastaviti borbu. Oni su svetu slali poruke mecima, znajući da će one tako najdublje da odjeknu i da budu zapamćene i posle njih. Od pitanja morala njihovog terorističkog čina ponovo je bilo važnije da ideja revolucije preživi, po svaku cenu. Cilj nije bio da se dobije bitka već da se izbegne poraz, da se sačuva izvorna ideja i borba produži do buduće političke pobede, Trebalo je naterati državu da odgovori oštrim represivno-bezbednosnim merama koje će dovesti do nezadovoljstva i zamora stanovništva... Ulrike Majnhof, oktobra 1977. godine, u pariskom Liberasionu objavljuje svoj poslednji programski tekst (neposredno pre samoubistva uz pomoć nemačkih zatvorskih vlasti), poznat kao njen testament: Samo gradska gerila može da spreči dolazak novog fašizma, organizovanog na međunarodnom nivou, a oslonjenog na ogroman potencijal nemačkog imperijalizma koji je potčinjen američkom kapitalu... Ovoj superflasti neće biti teško da podjarmi siromašne zemije trećeg sveta. Da bi se ovaj plan osujetio treba pogoditi u srce. Pravi oblik organizacije u centrima kapitala biće gerila u metropolama. Posle Bader-Majnhof (RAF) svet je bio opsednut vestima o aktivnostima japanske Frakcije Crvene armije, francuske Direktne akcije, italijanskih Crvenih brigada i Radničke autonomije, belgijske Borbene komunističke ćelije, portugalskih Narodnih snaga - 25. april, ETE, IRE, grčke ELE, švajcarske Autonomne će-

lije, peraanske Staze pune svetlosti, argentinskih Tupamarosa i inih... Oni su najglasnije, mecima i nasiIjem, održavaE nit nevidljive revoludje koja čeka svoj trenutak postajući tako,'po Don de Lilu, jedini pravi avangardni umetnici zato što su još jedino oni sposobni da iznenade ovaj svet... Međutim... Islorija napreduje prerašena; pojavljuje se na pozormci noseći masku iz prethodne scene i mi padamo u iskušenje da izgubimo osnovni smisao pozorišnog komada - kaže Režio Debre, jedan od generacijskih tumača ‘6B, u knjizi Revolucija u revoluciji. Ova maska na neprozimom licu istorije deo je odgovora na ono poznato; “Kaži mi kakvo je bilo vreme u dobra stara vremena?” Dragi deo odgovora mogao bi da glasi: Dokpostoje ideologije, vremena su uvek ista. Nama trebaju nova i dragačija vremena, Treba nam budućnost, ali ne bilo kakva, već budućnost kao kreativan čin, kako bi to rekli učesnici protesta 1968. godine... 1989 - NEUE SRAMOTISCHE KUNST Međutim, umesto nove i dragačije budućnosti doživeli smo retrogradni trenutak istorije. Krajem 80tih godina komunističke birokratije u republikama izgubile su ranije oslonce vlasti i počele da se predstavljaju kao autentični i jedini branioci ugroženih nacionalnih interesa svojih naroda. Huškanje preko medija i organizovanje mržnje jednog naroda protiv dragog iz godineu godinu postajalo je sve besramnije, a ratna propaganda sve otvorenija. Samo nacija obezbeđuje sigurnost, mislilo se, ali ona, čini se, neposredno i izaziva rat. Možda je najboIji primer Bosna, ta mala Jugoslavija u kojoj osvojeno pravo na muslimansku nacionalnost nije dovelo do mira i do sređivanja odnosa među narodima Bosne. U njoj je došlo do neviđene eskalacije sukoba i, čini se, konačnih podela, u krvi i raševinama, onih koji su pre toga vekovima živeli zajedno. Višedecenijska ideologija komunizma i napori pravovemih da se očuva čistota ideje decenijama su podsticali netoleranciju i njenu sestra bliznakinju netrpeljivost, deleći sve na ideološki podobno i nepodobno: Ijude, grape, klase, ideje, knjige, slike, muziku pa čak, dellmično, i čitave narode. U drugoj polovini 1988. i početkom 1989. godine oseća se višemesečna napetost - šta će se dogoditi sa Srbijom i Jugoslavijom? Hoće li Srbija uspeti da obuzda pokrajinska rakovodstva po principu jedna republika - jedan ustav? Šta će mitinzi i događanje naroda doneti? Hoće li se ostvariti ambicije republičkih partijskih birokratija i Jugoslavija raspasti po šavovima republičkih granica ili po diskutabilnim i nejasnim granicama naroda u njoj, da li će i ko imati pravo na samoopredeljenje... Februara 1989. u rudniku Stari trg u Trepči izbija veliki štrajk kao odraz zahteva za izdvajanje Kosova iz republičkih granića Srbije koji je iznudio ostavke trojice pokrajinskih političara. Podrška albanskom spparatizmii dolazi iz Slovenije i Hrvatske da bi kulminirala na skupu u Cankarjevom domu u Uubijani koji je televizija direktno prenosila. NEUE SRAMOTISCHE KUNST, naslov je u vanrednom broju Studenta od 1. marta: MASKE SU PALE... Pokrenuta je lavina narodnog ogorčenja kojoj je prethodila višemesečna partijska i državna letargija, izazvana frakcionašenjem nacionalnih oligarhija... KRAJ PARTUE 1(U) POČETAK SIMULTANKE? Sutl TL' Pod senkom nadvdtnjaka

Šfa se degnđnSe p@si® 1968? Napor im s® »»«» »«V« SP V «V» eiitistickim xorisfem poiitixu|w mose 11 fruženju, novegi svete ni|e espee i ? kne i uvek 11 tekviiu situacijanaa, kSote® |e otišle ii® irygo sfroiio*

Ponedeljak, 13. jul 1998

23

IZDANJA DRUŠTVA ZA ISTINU 0 ANTIFAŠISTIČKOJ NOB iii Knjige možete poručiti na žiro-račun preduzeča Dan Graf d.0.0, Vatroslava Jagiča 3,11000 Beograd: 40816-503-5-3045538. Kopiju uplatnice i narudžbenicu obavezno pošaljite na našu adresu. Španija moje mladosti (pismo mojoj deci) Lazar Udovički (s popustom - 80 din) Fašizam juče i danas (s popustom -20 din) Besmislena YU ratovanja llija T. Radakovič (s popustom -100 din) Jugoslavija 1945-1990 Ibrahim Latifič (s popustom - 50 din) Srpsko pitanje Milenko Marković (s popustom - 90 din) Razaranje spomenika kulture na tlu nekadasnje Jugoslavije 1991-1995 (s popustom - 20 din) Pregovori između Miloševića i Tuđmana o podeli BiH Miloš Minič (s popustom - 30 din) Stvaranje i razaranje Jugoslavije - II izdanje (s popustom -100 din) Bosna I Hercegovina juče, danas i sutra (s popustom - 20 din) Politika i ustav Radoslav Ratkovič (s popustom - 70 din) Ovim neopozivo poručujem knjige: nazivi knjiga Ime i prezime - adresa