Данас
Velika i lepa
Ber Šeba - Kasosa Kaniaziv (27), druga sleva, pobednica takmičenja Mis velika i lepa 1998. pozira sapratiljama posle pobede. Kaniaziv je jedna od lakših takmičarki, ima 85 kg, pobedila je 19 ostalih finalistkinja i dobila krunu na izboru za mis na komeje obaveza da učesnice imaju minimum 80 kg.
Bugarska nije spremna da zatvori Kozloduj
Sofija - Uprkos pritiscima Zapada Bugarska nije spremna da zatvori četiri sporna reaktora svoje jedine nuklearne centralne Kozloduj, saopštio je prošlog petka bugarski premijer Ivan Kostov. On je rekao da će umesto toga biti preduzete mere da se poveća njihova bezbednost kako bi ostali u opticaju do kraja svog tehnološkog veka koji ističe između 2005. i 2012. godine. Sporazumom koji je 1993. godine postigla sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) Bugarska se obavezala da će zatvoriti četiri reaktora sovjetske proizvodnje, u zamenu za zajam od 26 miliona dolara za unapređenje bezbednosti u nuklearki Kozloduj koja zemlji obezbeđuje oko 40 odsto ukupnih količina električne energije. (Beta-AP)
BaMce vole motore Bon - Nemačke bakice otkrile su novu Ijubav motocikle. Nemački magazin za motore ACE izvestio je u svom poslednjem broju da 51 žena starija od 80 godina poseduje nov motocikl registrovan u 1998. godini, tako da sada 80-godišnjaci čine kategoriju u najvećem usponu kada je kupovina motocikala u pitanju. I pored ovakvog podatka, procenat žena motociklista u Nemačkoj ostao je nizak - samo 14 odsto. (FoNet)
Stari sredio Baju
Ivan Torov
Šta se to događa sa Srbima? Dok biju još jednu očajničku nacionalnu bitku da im se Kosovo ne izmigolji iz ruku, jedna agencija za istraživanje javnog mnjenja izlazi sa šokantnim nalazom; najveći jugoslovenski državnik 20. veka je - Josip Broz Tito. Što je još gore, do nogu je (za više od desetak procenata) potukao legendu i perjanicu bvovekovne srpske političke i nacionalne scene Nikolu Pašića. Samozvani i umišljeni sledbenici lidera predratne Narodne radikalne stranke, a i istinski srpski nacionalisti, mora da su u čudu. Zasigurno traže valjani odgovor kako je moguće - i posle 18 godina od njegove smrti - da „kumrovački vampir“, „đavo sa srpom i čekićem“, „ustaša“ i „osvedočeni srbomrzac" ponovo osvoji srca skoro jedne trećine anketiranih stanovnika? Znači li to da su se Srbi okanuli ćorava posla isterivanja neke samo njima znane „istorijske nacionalne istine“ i konačno shvatili da plaćaju (ne)zasluženo preveliki ceh za avanturu u koju su ih poslednjih desetak godina gurnuli neki novi postbrozovski lideri. Ruku na srce, svako tumačenje bi imalo svoj rezon. I to da je Stari za razliku od Baje imao neuporedivo više vremena da komotno vlada, i da su unutrašnje i međunarodne okolnosti jednome išle u prilog, drugome na štetu i da je Titovo ideološko-lidersko lukavstvo prevagnulo nad Pašićevim, u vreme kada je trebalo igrati na kartu i Zapada i Istoka, ni za jedne ni za druge, uzimajući i od jednih i od drugih. Lukavstvo, koje je omogućilo Brozu da stvori sebi prostor za apsolutnu vlast, a kroz privid „socijalizma s Ijudskim likom“ narod drži u relativno podnošljivom socijalnom, ekonomskom, političkom, pa i. međunacionalnom skladu. Kako su to ovdašnji demonstranti poslednjih godina imali običaj da kažu: „Krao je. ah je i nama davao. Ovi kradu i nikome ne daju.“ Što god se od ovog tvrdilo bilo bi valjano i, ujedno, kuso. Kao što je tačno i da iz ovog dnevno-političkog istraživanja ne treba izvlačiti preambiciozne zaključke. Pogotovo one koji pripadaju nauci i istoriji. Ali, nešto ne bi smelo biti sporno. Košmar koji Srbija i Crna Gora preživljavaju više od jedne decenije (faza obračuna, haosa, raspada države, četiri rata, opšte krize, sankcija i međunarodrie izolacije) naprosto je u delu socijalno i nacionalno upropašćenog stanovništva ojačao svest da je Titovo vreme, uz sve njegove mane i grehove, bilo pravi raj u odnosu na kvalitet života od 1986. do danas. Tita mnogi pamte, Pašića pomalo znaju iz knjiga i priča, a Miloševića - imaju i dalje na vratu. Ako se Broz jednog dana u bilo kom obliku vrati, to neće biti ni njegova, ni Bajina, već isključivo Slobina zasluga.
Oblačno s kišom
Srbija: Pre podne u većem delu pretežno oblačno, a u istočnim i jugoistočnim predelima promenljivo oblačno s kišom. Posle podne promenljivo oblačno, ponegde sa kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinom. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 12 do 18. najviša od 22 do 27 stepeni. Beograd: Ujutru oblačno, moguća je slaba kiša. Pre podne pretežno sunčano. Posle podne promenljivo oblačno uz mogućnosti kratkotrajnih pljuskova. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura oko 14, najviša oko 26 stepeni. Crna Gora: Pretežno sunčano. Posle podne u planinskim predelima promenljivo oblačno, ponegde sa kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinom. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 7 do 18, najviša od 18 na severu do 29 na jugu. Sutra: Promenljivo oblačno, ponegde sa kratkotrajnom kišom, pljuskovima i grmljavinom.
Selo sa grbom
Morović
Malo je gradova koji imaju svoj grb. A tek sela... Morović je svakako jedno od najlepših sremskih sela, mada bi se moglo reći da je sa Erdevikom zajedno najlepše. Što se grba tiče, reč je o Knezu Moroviću iz XV veka, čije znamenje je sačuvano do današnjih dana i u zvaničnoj je upotrebi čak i na pečatu omladinskog kluba koji ovih letnjih meseci pravi svoj Summer festival. Morović je, kao i Beograd, na dve reke. Studva se uliva u Bosut, Bosut u Savu na Sremskoj Rači. Iznad ušća Studve u Bosut nalazi se utvrđenje - malo poluostrvo u selu poznato kao „popin grad“, prelepo stanište lokalnog sveštenika. Kroz Morović su prošli vekovi, mnoge vojske i različite kulture. Zato danas ima tragova i pre Rima i posle Rima, pisani utisci Elvije Celebije o turskim mostovima „koji se lako rasklapaju", te crkva Marije Terezije i predanja o tajnim tunelima do Fruške i ispod Fruške gore. Susret pravoslavlja i katoličanstva na morovićkim crkvama bar arhitektonski izgleda normalan. Starosedeoci kad odluče da progovore obično kažu da je ranije sve bilo normalnije. Dođoši tvrde da je sve uvek i svugde isto. Ipak, u novijoj komunističkoj istoriji Morović je poznat po tome što je u obližnjem lovištu ranjen, naravno slučajno, drug Kardelj. Ranio ga je drug Jovan
Veselinov Žarko. Pecaroše na dve morovićke reke niko nije ranjavao, a nisu se ni davili. Izuzev u ribljoj čorbi, popularnom ~Fišu“. 0 nemoralnom čoveku u Moroviću govore ~taj bi te prodao za šerpu ribe“. Roba jeftina i svima dostupna. Ove godine Moroviću je nedostajalo pedesetak ležajeva zbog kojih je izgubio organizaciju svetskog prvenstva u pecanju. Ceka se izgleda da Veliki Pecaroš nastupi solo. Ostalo je stvar tehnike...
Nikola Vlahović
24
dosta je za nanas
ČetvrtaJr, 16. jul 1998
POSETITE NAS NAINTERNETU www.atlas.co.yu DINARSKI SEKTOR DEVIZNI SEKTOR Atlas BELGRADE • VUGOSLAVIA
id lci
Beogpad, Dimitpfja Tucovića br. 13 tel. 011/344-00-90 (3. liniie) teWax. 011/444-46-17,459-569, 454-991 e-maH; Logo@EUnet.yu telefoni telefaksi centrale telekomunikadoni uređaji i oprema mobilna telefonija oprema i prtbor pribor i oprema za računare