Данас

UKRŠTENE REČI

Vodoravno: 1. Deo skeleta S. Onaj jači 12. Uzana 13. Ime glumca Marfija 14. Finiji kantar 15. Ime šahiste Gligorića 17. Planina u Rumuniji 18. Glasnici 19. Stvari sa određenom zajedničkom namenom (mn.) 21. Otilija odmila 22, Žensko ime 24. Okvir 25, Planina u Jermeniji 27. ... vrani oči ne vadi 30. Državno uređenje 32. Kojitepa 3S. Grad u Švedskoj 38. Japanski stonoteniser Šigeo 39. Ma i u najmanjoj meri 41. Stari grad na Siciliji^ 43. Oruđe za sečenje trske 45. Vrsta ležaja 47, Rečni ribar 48. Snabdeti potrebama 50. Pržen, prepečen hleb 51. Reka na zapadu Nigerije 52. Helenski pesnik (111 vek p. n. e.) 53. Dom za pitomce sa.stanom i hranom 54. Ime Spirove Uspravno: 1. Francuski režiser Žak 2. Odmazda 3. Radnik 4. ... -mata 5. Onaj koji poziva

6. ... radosti 7. Francuski maršal Arman (1524-1592) 8. Velika raskošna palata 9. Nakana 10. Starešina pravoslavnog manastira 11. Onaj koji kalemi 16. Korapleks vitamina 20. Operski pevač Lučano 23. Broj kojim se označava vrednost 26. Zadah 28. Hrkanje 29. Silom uzimati 31. Vrsta rude 33. Osnovna mera 34. Javno iskazivanje nečijih zasluga 36. Neredi 37. Koji održava inat 40. Ličnost iz romana Opata Preva (Lesko) 42. Ime glumice Ekberg 44. Grad u Italiji 46. Grad u Aižiru 49. Neman REŠENJE IZ PRETHODNOG BROJA:

Susret s Miloševićem

Milivoj Anđelković

Devetnaestog marta, u Rektorat BU, među studente, zaista je došao predsednik Slobodan Milošević. Međutim, vremena su se već bitno promenila tako da su problemi Univerziteta i minuli događaji dobrim delom bili „prekriveni" najnovijim političkim zbivanjima, uvozu mađarskih „kalašnjikova" za „hrvatsko rame“, ostavci Borislava Jovića, stanju u Predsedništvu Jugoslavije i izjavi Slobodana Miloševića povodom toga. Razgovor je protekao u akademskoj atmosferi sa povremenim izlivima emocija i pojedinim zahtevima da Milošević podnese ostavku i da se izvini - ne studentima, već Srbiji i srpskoj istoriji. Razjašnjeni su neki sporni detalji: zašto je milicija na mostu upotrebila suzavac i pendreke, a Milošević je ponovio već navedeno viđenje svojih (ne)ovlašćenja u pogledu RTV, direktora i urednika medija i ministra unutrašnjih poslova. Zbog kasnijih događaja vredi navesti dva citata iz tadašnjih odgovora predsednika Miloševića: „Pošto se antisrpska koalicija, koja želi da zadrži i one krajeve koji su se našli u administrahvnim granicama postojećih republika, koje ne mogu i nikada nisu bile državne granice... odlučila za blokadu funkcija federacije, odnosno za blokadu procesa mirnog i demokratskog rešavanja problema, koje rešenje smo mi predlagali... postavilo se jedno, čini mi se sasvim logično, pitanje. Da li je moguće da put rešenja bude demokratski ako postoje naoružane snažne formacije koje imaju za cilj da podrže jednu drugu politiku?" ,,U polihčkim stvarima mogući su kompromisi, ali pod uslovom da su časni. A u stvarima pravne države nema kompromisa, jer ili država postoji, ili ne postoji, ili se zakon primenjuje, ili se zakon ne primenjuje. A Srbije, ako nije pravna država, nema. I ne može se prvo porušiti Srbija, a onda smatrah da se može kroz anarhiju i preko krvi doći do nekakve demokratije.“ Strana štampa o događajima u Beogradu... INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE: “Rukovodstvo Republike Srbije je pristalo da ispuni većinu zahteva anhkomunishčkih demonstranata koji su tri dana blokirali centar grada.“ EL PAIS: „Ove demonstracije pokazuju koliko je oslabljen ugled predsednika Miloševića, komunističkog vođe koji je veliku popularnost stekao uz pomoć nacionalističke demagogije i nastavio sa tradicionalnim diktatorskim metodama. Tako se Srbija udaljila od onoga što se odigralo u drugim jugoslovenskim republikama gde se napredovalo na putu ka pluralističkoj demokratiji, mada uz veliku dozu nacionalizma što je ipak tekovina istorije.“ RADIO FRANS INTERNATIONAL: „Događaji su se tako podesili da bi se mogli zabeležiti u poiitičkim udžbenicima kao primer neuspešnosti nacionalističkih pokreta da postignu bilo koji od nacionalnih ciljeva onako kako ih vlast zacrtava. Danas je Srbija postigla gotovo u svim domenima tačno suprotno od svega što je obećavano i izjavljivano bezbroj puta poslednjih godina, bilo kao trijumf, bilo kao pretnja."

DIE WELT; „Armija je sada u Beogradu pokazala da može bmtalno da postupa i sa Srbima. Generali moraju da nestanu iz politike, inače jugoslovensldm narodima predstoje mračna vremena." INDEPENDENT: „Beskrupuloznim podjarmivanjem srpskog nacionalizma srpski je komunistički predsednik ubrzao krizu koja je Jugoslaviju dovela na rub raspada. U strahu od srpske dominacije drugih pet republika se okrenulo sopstvenoj istoriji i interesima." Desakralizadja politike Tokom protesta na Terazijskoj česmi, književnik Miroslav Josić Višnjić je svoje kratko obraćanje studentima završio rečima: „Oni ne znaju da mi imamo izdržljivosti više nego što oni imaju političke pameti." Ta njegova procena se pokazala tačnom - i tokom protesta te 1991. godina, a posebno tokom velikog, četvoromesečnog studentskog protesta 1996/97. godine. 0 kakvoj izdržljivosti je reč? „Slobodni parlament na Terazijama" 1991. godine, koji je okupio „mladost duha protiv laži i prisile" jedini je studentski protest koji je, makar na kratko, ostvario sve svoje zahteve. Za to se izborio mirnim, dostojanstvenim i demokratskim protestom. Hepeninško promovisanje novog računanja vremena „kod Česme“: DRUGI DAN, TREČI DAN... i horski odgovor mase TIKA, TAKA, TIKA, TAKA... danas ima i novo simbolično značenje. Tokom protesta, bina za govornike se pretvorila u pozornicu, političare su „odmenili" studenti a ove potom glumci i umetnici, „konvent" iz 1968. postao je „slobodni parlament kod Česme" a revolucija se uzdigla do nenasilne evolucije, rigidnu političku usmerenost i ,,težinu“ zamenila je sloboda duha i lakoća improvizacije, opuštenost i hepening -1 politika je sa svojih posvećenih visina i iz sfera „viših ciljeva" svedena na ono što jeste - na jednu od funkcija slobodnog, demokratskog, savremenog društva u kome je bitna jedino onda kada neka od njegovih osnovnih pretpostavki bude ugrožena ili prestane da funkcioniše. Od teze da „živimo u politici" došlo se do shvatanja da je politika samo jedan od segmenata života. Ova desakralizadja politike i njeno svođenje na meru slobodnog građanina u demokratskom društvu koje će postati dominantno obeležje studentskog protesta 1996/97. godine, donosi sobom još jednu, bitnu dimenziju; u društvu koje neće da bude ideološki isključivo i jednoumno već demokratsko i polihčki pluralističko, to ne podrazumeva samo veću ili manju množinu političkih partija i njihovu aktivnost već i slobodno vanstranačko udruživanje povodom nekih pitanja i za određene ciljeve. Studentski protest 1991. godine kod nas je promovisao slobodnu, vanstranačku (ili nadstranačku?) kritičku javnost koja zna šta hoće i ume, demokratski i nenasilno, da se izbori za svoje zahteve, pa se tako pokazuje zrelijom, uspešnijom i uticajnijom od bilo koje političke partije pojedinačno. Sutra: Šešeljev pištolj

Petak, 17. jul 1998

Danas/23

IZDANJA DRUŠTVA ZA ISTINU 0 ANTIFAŠISTIČKOJ NOB Knjige možete poručiti na žiro-račun preduzeča Dan Graf d.0.0. Vatroslava Jagića 3,11000 Beograd: 40816-603-5-3045538. Kopiju uplatnice i narudžbenicu obavezno pošaljite na našu adresu. Španija moje mladosti (pismo mojoj deci) Lazar Udovički (s popustom - 80 din) Fašizam juče i danas (s popustom -20 din) Besmislena YU ratovanja llija T. Radakovič (s popustom -100 din) Jugoslavija 1945-1990 Ibrahim Latifič (s popustom - 50 din) Srpsko pitanje Milenko Markovič (s popustom - 90 din) Razaranje spomenika kulture na tlu nekadasnje Jugoslavije 1991-1995 (s popustom - 20 din) Pregovori između Miloševiča i Tuđmana o podeli BiH Miloš Minič (s popustom - 30 djn) Stvaranje i razaranje Jugoslavije - II izdanje (s popustom -100 din) Bosna I Hercegovina juče, danas i sutra (s popustom - 20 din) Poiitika i ustav Radoslav Ratkovič (s popustom - 70 din) Ovim neopozivo poručujem knjige: nazivi knjiga Ime i prezime - adresa