Данас

ani napadači prebijaju sl akultet. Profesor Gavril

subota = nedelja, 3 - 4. jun 2000.

___VEĆ POSLE NEKOLIKO DANA ZBOROVANJA, A· | POGOTOVO SA. STARTOM AKCIJE „MINUT DO DVANAEST“, VOĐAMA NOVOG STUDENTSKOG |__„PROLEĆA“ POSTALO JE JASNO DA OD CELE __ AKCIJE NEĆE BITI ___VELIKE VAJDE

čekivanja da će prekomerno () siledžijstvo, koje je aktuelni

režim poslednjih desetak dana ispoljio nad Univerzitetom, pokrenuti studente na šire proteste, pokazala su se neutemeljena. Već posle nekoliko dana zborovanja, a pogotovo sa startom akcije „minut do dvanaest“, vođama novog studentskog „proleća“ postalo je Jasno da od cele akcije neće biti velike vajde. „Zbog slabog odziva privremeno obustavljamo dalje okupljanje po fakultetima“, stidljivo je je proceđeno u sredu kada se ispred Filozofskog fakulteta okupilo svega desetak studenata. Angažovanje batinaša za proterivanje zaključanih studenata iz zdanja tehničkih fakulteta, potom: njihovo instaliranje na ulaznim vratima ı onda, kao kruna, odluka ministra za više i Visoko obrazovanje Jevrema Janjića o naprasnoj obustavi nastave u tekućoj akademskoj godini, bili su povod za

| Zbor više hiljada studenata na Platou

ispred Filozofskog fakulteta, ali umesto narastanja bunta, usledilo je njegovo splašnjavanje...

- Pretpostavljam da se sve ovo što se prethodnih dana dešavalo oko Studija B i opozicije nekako prenelo i na studente. Nije isključeno da Je u pitanju i strah ili, pak, utilitarni razlozi oko polaganja ispita. Ne treba zaboraviti da je nekoliko generacija studenata gubilo ispitne rokove - kaže za Danas socijalni psiholog Bora Kuzmanović. On ne isključuje mogućnost da je drastično osipanje na studentskim protestima posledica i loše organizacije.

Pokret Otpor koji je ovoga puta nastupio poprilično defanzivno, prepuštajući inicijativu nekim novim licima (ali i studentske organizacije), uprkos očekivanjima sve šireg kruga ljudi razočaranih beskonačnim opozicionim nadgornjavanjem, nije uspeo da ta-

Šta je doprinelo gašenju

kvim nenametljivim pristupom stvar usmeri u pozitivnijem pravcu. _

- Mislim da je snaga Otpora u ideji koju on afirmiše i da svaki pokušaj konkretizacije njegove velike simbolične moći ustvari gura Otpor u poziciju u kojoj se pre njega već našla srpska opozicija. Osnovna karakteristika tog našeg, sada već zajedničkog stanja, Je masovna pasivna podrška ı više M sužena spremnost naše demokratske javnosti na bilo kakav obliki aktivnog učešća u borbi za promene - govori za Danas Ceda Jovanović, lider studentskog protesta 1996-97, trenutno na čelu Centralnog izbornog štaba Demokratske stranke.

Jovanović smatra da Otpor nije napravio dobar izbor odlukom da se u ovom trenutku fokusira na Univerzitet. „Pre svega zato što ne treba od Univerziteta očekivati da učini on što Je učinio 1991. 1992. ı 1996-97 godine pošto je u prethedne tri godine on sistematski uništavan kroz više ili manje otvorenu represiju režima koja je sprovođena izbacivanjima profesora i

)O07iCIO0ne

rušenjem svih kriterijuma upisne politike“, ističe Jovanović. .

Vukašin Petrović, Jedan od istaknutijih aktivista Narodnog pokreta Otpor, razloge za slab odziv studenata ne vidi u bilo čijoj grešci. „Ne mislim da su za to krivi ni lideri opozicionih stranaka ni Otpor, već smatram da je glavni uzrok za takav definitivno slab odziv studenata svest da oni sami ne mogu da odrade kompletan posao. Pokazalo se, naime, tačnim naše insistiranje na stvaranju jedinstvenog fronta u kojem će se, pored studenata i OpoZicionih partija, naći i nevladine organizacije, sindikati, istaknuti pojedinci. A taj jedinstveni front Je ovoga puta Izostao“, kaže za Danas Vukašin Petrović.

On smatra da, uprkos svemu, studentsko okupljanje nije doživelo fijasko. „Mi smo odradili pokaznu vežbu i prošlog petka na Platou ispred Filozofskog fakulteta pokazali da na Univerzitetu možemo da skupimo deset hiljada studenata u svakom momentu. Mislim da je to bilo dovoljno za potvrdu da energija evidentno postoji“, Hišljenja Je Petrović.

Svoj izostanak sa najnovijih protestnih okupljanja, pojedini studenti sa koJima smo ovih dana razgovarali po beogradskim studentskim domovima pravdali su lošim iskustvima sa prethodnim studentskim pobunama. „Posta-

_ vlja se pitanje šta su studenti uspeli da ostvare i učine boljim. Odgovor je porazan: posle svakog protesta dolazile su sve gori i gori udarci vlasti, a jedinu korist od svega su izvukli vođe protesta, koji su na razne načine uspeli da materijalizuju svoj angažman“, kaže za Danas Ivan (25), apsolvent na Fakul-

tetu organizacionih nauka.

- Mislim da svako mora da odgovara za svoje postupke i da trpi sud javnosti. Ja sam svoju političku borbu materijalizovao u hapšenjima, sudskim procesima i četvorogodišnjim progonom. Nisam pravi primer za one koji u toj posledici moje politike prepoznaju opravdanje za ponižavajući izraz lične nemoći - odgovara Čeda Jovanović i dodaje da „onaj student koji ćuti dok mu prebijaju kolege, a profesore izbacuju kroz zatvorena vrata, mora da se Zani-

sli nad samim sobom“.

neralno je umiveno daleke

1977. godine u čast dolaska predsjednika tadašnje Jugoslavije Josipa Broza Tita. Ovih dana opet Je u toku detaljan kozmetčki tretman ulica i ostalih dijelova glavnog grada Crne Gore. Uljepšavanje je započela gradska vlast kao dio svog obimnog

|} Podgorice posljednji put ge-

lokalne izbore, ali moglo bi se desiti da opet brižljivo dotjerana Podgorica ugosti - predsjednika Jugoslavije.

Predrag Bulatović, potpredsjednik Socijalističke narodne partije, najavio je prošle sedmice dolazak u Podgoricu predsjednika SRJ Slobodana Miloševića. Gostujući na lokalnoj televiziji „Elmag“, Bulatović se

Kad se saberu svi Miloševićevi pohodi u

Crnu Goru i događanja koja su ih pratila, MHZ pariskom Svojštvu, nagla" ispada da je on bio burevjesnik kad god

Slobodan Milošević

doživjela kao posjetu čovjeka koji

sio Je Vujanović, dodajući. „Većinska Crna Gora Miloševiće-

vu politiku doživljava pogubnom,

pa Je izvjesno da ga ne bi ni dočeka-

predizbornog marketinga za junske -

pohvalio: „U nedavnim razgovorima sa jugoslovenskim predsjednikom u Beogradu pojedini članovi delegacije SNP-a su pozvali Miloševića da dođe u Crnu Goru, što je on i prihvatio.“

lako ta ekskluzivna vijest još nije ni potvrđena ni demantovana tamo gdje treba, s razlogom je izazvala veliku pozornost u Crnoj Gori. Ne samo zbog toga što je na ovim prostorima Milošević Doravio posljednji put tačno prije četiri godine, nego 1 zato što je na spisku potencijalnih stanovnika Ha-

ZORAN SINKO (GLAS)

škog tribunala. A crnogorska vlast

se obavezala da će sarađivati sa tom međunarodnom institucijom, što podrazumijeva i hapšenje

bi dolazio u domovinu svojih predaka

osumnjičenih ratnih zločinaca ukoliko se pojave u Crnoj Gori.

. Ni Predrag Bulatović nije zaboravio na tu činjenicu, pa je pripomenuo da bi Miloševićeva posjeta „stvorila veliki problem“ crnogorskom predsjedniku pošto „ĐukanovIĆ sarađuje sa Haškim tribunaJom Tu dilemu ubrzo je otklonio prePr Filip Vujanović: „Niko, valjda, ozbiljan ni u Jugoslaviji, ni u Crnoj Gori, ni u međunarodnoj zajednici ne očekuje da mi hapsimo generala Ojdanića, generala Pavkovića, ili Slobodana Miloševića, pa da ih ekstradiramo Hagu. To bi, jasno, izazvalo unutrašnju konfliktnost, to bi izazvalo sukobe i to bi bilo besmisleno očekivati od Crne Gore, a to

od nas apsolutno niko ne traži“, obJasnio je Vujanović, dodajući da će, u situacijama u kojima se može izvršiti ekstradicija bez izazivanja unutrašnjih konflikata to biti i učinjeno. Podsjetimo, prošle godine Vujanović se sastao u Podgorici sa načelnikom Generalštaba VJ generalom Dragoljubom Ojdanićem, takođe osumnjičenim za ratne zločine od strane Haškog tribunala. No, međunarodna javnost, koliko se zna, taj slučaj nije crnogorskoj vlasti uknjižila kao minus, odnosno kao nepridržavanje obećanja o saradnji sa Tribunalom u Hagu. Vujanović smatra da Milošević neće ni doći u Crnu Goru. Ipak, ukoliko bi došao, zvanična Crna Gora bi njegov dolazak

la sa gostoprimstvom kojim bi dočekala čovjeka koji vodi jedan demokratski reformski projekat, već, naprotiv, kao čovjeka koji vodi diktatorsku politiku, prije svega štetnu za srpski narod i Srbiju, a onda i za nas koji smo u zajednici sa Srbijom“, smatra Vujanović.

Prpigkolanni anesetlan

Razumljivo je što se crnogorska vlast nimalo ne raduje Milošević vom eventualnom dolasku u Pod: goricu. Za to postoji nekoliko jakih o Možda je najbeznača]nijl!, sa političkog aspekta, onaj koji se može nazvati protokolarni presedan - čelnici Crne Gore sigurno se. ne bi susreli sa predsjednikom zajedničke države i to u sopstvenoj kući. Odnosi sa Miloševićem toliko