Данас

EKONOMIJA

22 subolta – nedelja, 3 – 4. jun 2000.

Kako i zašto je izvedena carinsko-monetarna operacija Savezne vlade

ma-nema tlevalvacije

Za vlast neke vajdice možda u svemu tome i ima. Za građane - koristi nema. Neće im biti ni bolje ni gore nego da je proglašena zvanična devalvacija

ristalice i protivnici devalvacije su posle intenzivnog višemesečnog natezanja, a sa prekidima to traje čak duže od godinu dana, postigli kompromis po kojem bi trebalo da i vuk bude sit i koze ostanu na broju. Tako sada i imamo i nemamo devalvaciju. Zvaničan je stav da devalvacije nema niti će je biti, ali je zato „u punoj koordinaciji sa Narodnom bankom Jugoslavije i Vladom Republike Srbije, Savezna vlada donela niz mera iz svoje nadležnosti koje imaju za cilj povećanje deviznih rezervi zemlje kroz podsticanje izvoZa 1 aktiviranje jedinstvenog deviznog međubankarskog tržišta. Doneta je odluka o isplati posebne dinarske stimulacije za devize prodate na međubankarskom tržištu na kojem učestvuje ı Narodna banka Jugoslavije“.

Rezultat tih mera i novouvedene stimulacije je da na carini i u većini transakcija marka sad vredi 20, a ne šest dinara koliko iznosi neizmenjeni zvanični kurs.

Do medija su najpre stigla govorkanja da Je postignut dogovor o devalvaciji, a da je Jedino Ostao Sporan niVO HOVOS zvaničnog kursa. Dve-tri nedelje kasnije je tokom vikenda na carinarnice stiglo uputstvo Savezne uprave carina kojim je naloženo da se tokom narednih nedelju dana carina obračunava po kursu od 19 dinara za marku. Izgledalo Je da je taj potez, za koji nema nikakvog osnova ni u Ustavu SRJ ni u zakonima, uvod u devalvaciju ili korak ka širenju lepeze višestrukih kurseva budući da smo pored četir: postojeća - zvaničnog, dva ulična

(prodajni i otkupni) i šticovanog dobili i peti - carinski kurs.

Plijnalizam kupseva

Nekoliko dana kasnije ispostavilo se da smo dobili nešto između devalvacije i pluralizma kurseva. Savezna vlada je ukinula poseban carinski kurs od 19 dinara , ali je za robu široke potrošnje uvela posebnu dinarsku taksu koja se izračunava tako što se obračunate carinske dažbine množe sa 2,33. Time je postignut isti efekat kao da se carina obračunava po kursu od 20 dinara za marku (ili, preciznije, 19 dinara i 98 para), s tim što - za razliku od onog uputstva o carinskom kursu dinara - nova taksa nije u suprotnosti ni sa Ustavom ni sa zakonima.

Za uvoz sirovina, repromaterijala, opreme i rezervnih delova za tekuće i investiciono održavanje opreme taksa se ne naplaćuje, a carina se i dalje obračunava po zvaničnom kursu. Istaknuto je da se to čini „U CIlju podsticanja domaće proizvodnje“. Da je kojim slučajem proglašena klasična devalvacija sigurno je da bi za ovu vrstu uvoza bile propisane carinske olakšice.

Na kraju saopštenja o svim ovim carinskomonetarnim merama se tvrdi da „sve ekspertske analize pokazuju da preduzete mere nemaju inflatorni efekat. Štaviše, olakšice i smanjenje opterećenja za domaću proizvodnju, kao ı destimulisanje uvoza robe široke potrošnje, stvaraju uslove da na domaćem tržištu izvrši ne samo stabilizacija cena nego i njihovo postepeno obaranje“ . -

Razume se da se nikakvim ekspertskim analizama ne može dokazati antinflatorni

PREDRAG POPOVI

Oe Se: =

Knjigu možete naručiti u redakciji

"Nezavisnih novina” ___na telefon | 051/213—15 |

U izdanju Nezavisnih novina 1z Banja Luke

Poslednja ispovest:

||} |D. j

U profesionalnom i duhovnom testamentu

Slavko Ćuruvija ofkriva:

– Kako je postao neprijatelj broj jedan — Zašto je srpski režim odlučio da ga zabrani

— Kako je nastala bliska veza sa Mirom

Marković - — Šta je govorio i pisao o Slobodanu

Miloševiću

— U kakvim je odnosima bio sa Đinđićem 1 Draškovićem

– Kako je stvorio Telegraf, DT i "Evropljanin"

— Po čemu ga pamte njegovi najbliži

Pretrpeo sam sve: noćne prepade policije ı poreznika. plenidbu imovine, javnu diskvahfikaciju, spektakulame sudske procese i kažnjavanja, fali još samo streljanje",

rekao Je Ćuruvija početkom marta 1999. Mjesec dana kasnije, na Uskrs prošle godine, Slavko Curuvua je ubijen sa tri rafala u leđa

i glavu.

Slavko Ćuruvija |

| Ji

Z 2.7

| \ Š

i M

efekat povećanih carina za robu široke potrošnje, pa ni olakšica za domaću proizvodnju, jer Je suština tih olakšica da nameti ostaju isti - ne povećavaju se, ali se i ne smanjuju. Uvozna roba će morati da poskupi, a nije mnogo verovatno da će domaći proizvođači u takvoj situaciji odoleti iskušenju da - ako ikako budu mogli - i ono bar malo podignu cene. Koliko će to uticati na ukupni rast cena u ovom mesecu teško Je reći, s tim što je pitanje da li ćemo pravi podatak ikada saznati budući da zvanična statistika postaje sve nepouzdanija. Da će biti skuplje - biće. A koliko - moraće da meri svako prema svom džepu.

Stana Štpilnja

Monetarni deo cele ove operacije Je i Zanimljiviji i složeniji od carinskog. Da bi se oživeo rad zvaničnog deviznog tržišta preduzećima koja prodaju devize Isplaćivaće se uz šest dinara za: marku, koliko iznosi zvaničan Kurs, ı stimulacija od 14 dinara. Plaćaće se, dakle, 20 dinara za marku. Ista cena primenjuje se i za građane koji se odluče da prodaju devize banci, i ukoliko pristanu da prvu ratu isplate stare devizne štednje od sto maraka po štednom ulogu prime u dinarima. Izgleda da je upravo isplata stare devizne štednje bila Jedan od dva krupna razloga (prvi je manjak u saveznom budžetu što je sada rešeno povećanjem carina) zbog kojih se sa utvrđivanjem realnije vrednosti dinara više nije moglo odugovlačiti. Banke nemaju deviza, a isplatu štednih uloga po zvaničnom kursu od šest dinara za marku bi malo ko prihvatio. lako gube, sa dvadeset dinara će se mnoge štediše verovatno zadovoljiti. Jasno je, naravno, da neće biti baš previše građana koji će prodavati devize bankama za 20 dinara kada kod dilera mogu da dobiju 22 ili 22,5 dinara.

Isto to važi i za preduzeća - ni ona se neće otimati da devize prodaju na zvaničnom deviznom tržištu, budući da sada u šticungu dobijaju između 28 i 30 dinara za marku. Po nekima je to krunski dokaz za konstataciju da je novi stimulativni kurs određen na previše niskom nivou, da je stoga destimulativan ı da će uskoro opet morati da se menja.

Stvar Je, ipak, malo složenija. Sve dok ne budu mogli da kupe devize u banci, dakle dok dinar ne bude konvertibilan, građani će ih kupovati kod dilera. Budući da ima kupaca naćiće se i prodavci, a to se može postići Jedino tako da dileri ponude bar deset odsto veću cenu za marku od one koju nude banke. Nivo kursa tu nema nikakvog značaja. Da banke otkupljuju marku po 30 dinara dileri bi nudili bar 33, a prodavali bi je za 35 dinara. Sto se deviznog tržišta tiče, ono bi moglo da proradi samo ukoliko bi postalo pravo trŽište što znači da bi se kurs morao utvrđivati prema ponudi i potražnji deviza. Tek u tom slučaju marka bi dobila pravu cenu, a nije uopšte isključeno da bi ta cena bila niža od

Na ulici uvek 10 odsto više: Crno devizno tržište

sadašnjeg šticovanog kursa u koji Je uključen i rizik ovakve nezakonite transakcije.

Nivo stimulativnog kursa od 20 dinara određen Je, očigledno, tačno na onoj granici na kojoj to uopšte ne utiče na rast crnog kursa. I na ulici ı u šticungu kurs Je ostao neizmenjen. To se, međutim, ne bi dogodilo da je utvrđena neka srednja vrednost između uličnog i šticovanog kursa ı uveden stimulativni kurs od recimo 26 dinara. U tom slučaju bi crni kurs prilično poskočio. Sa te tačke gledišta je, dakle, nivo stimulativnog kursa određen na sasvim korektnom nivou. Utvrđivanje realnog zvaničnog kursa moguće je jedino uz uvođenje konvertibilnog dinara, ali smo, nažalost, od takvih planova - kako izgleda - veoma daleko.

Bitno je pitanje, svakako, zašto umesto ove složene monetarno-carinske operacije nije proglašena zvanična devalvacija ı čemu još uopšte služi zvaničan kurs dinara. Cini se da je jedan od važnih razloga da se spreči takozvani psihološki uticaj na cene. Posle svake devalvacije rastu inflatorna očekivanja što prouzrokuje i stvarni rast cena. Budući da devalvacije nema, niti će je biti vlasti, iZgleda, po malo naivno veruju da nema Osnova ni za rast inflatornih očekivanja. S druge strane, prihvaćeni model je otvorio kanal kojim se vrednost marke može brže ažurirati nego kroz klasičnu devalvaciju kod koje se iz političko-pisholoških razloga ne može dozvoliti da samo dva-tri meseca posle proglašenja devalvacije usledi nova. Sada Je to m0guće jer nivo stimulativnog kursa određuje Udruženje banaka Jugoslavije uz saglasnost predstavnika Narodne banke Jugoslavije.

Statistička kanist

Devizne rezerve zemlje su male ı šanse da od Narodne banke Jugoslavije dobiju devize po zvaničhom kursu može imati tek krajnje uzak krug povlašćenih među kojima jei nekolicina uticajnih direktora krupnih, a propalih preduzeća. Nije mnogo verovatno da je to glavni razlog što je zvaničan kurs ostao nepromenjen. Mnogo bitniji je stalstički efekat nerealnog kursa. Bilansi nekih preduzeća i banaka drastično bi se pogoršali da je proglašena devalvacija. Zvaničan kurs od šest dinara ostaje na snazi i prilikom podele besplatnih akcija, što znač i da će deo društvene imovine koji se privatiZuje ustupanjem radnicima bez naknade biti

znatno manji nego da je devalvacija prosla -_

šena. Ostaće, dakle, više onoga što se može prodati i taj finansijski efekat, sa stanovišta vlasti, svakako nije zanemarljiv.

Lista eventualnih koristi od usvojenog modela ima-nema devalvacije se time praktično iscrpljuje. Za vlast neke vajdice možda u svemu tome i ima. Za građane - koristi nema. Neće im biti ni bolje ni gore nego da je proglaše”· na zvanična devalvacija. .