Данас

Oktobar 1963. – Dogovoren sporazum između SAD, Sovjetskog Saveza i Velike Britanije o delimičnoj zabrani svih testiranja naoružanja u atmosferi, kao i ispod vode.

Novembar 1969. – Počeli zvanični pregovori SAD i Sovjetskog Saveza o ograničavanju strateškog naoružanja (SALT)

Mart 1970. – Počela primena sporaziima o neširenju nukleranog naoružanja (NPT) ; 1972. – Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez potpisali su sporazum ABM (zabrana o razmeštanju antibalističkih raketa). Glavni spor između SAD i Rusije predstavlja revizija ovog sporazuma. Sporazumom ABM između SAD i tadašnjeg Sovjetskog Saveza dogovoreno Je da se zabrani stvaranje nacionalnih sistema za odbranu od strateških projektila. SAD su plan o: reviziji tog sporazuma obrazložile time da žele da stvore regionalni nuklearni štit kao

reje. Moskva se protivi bilo kakvoj reviziji ABM. 1979. – U Beču potpisan sporazum SALT2. Međutim ovaj sporazum Vašington nikada nije ratitikovao, jer je Rusija iste godine napala Avganistan, tako da su obe strane obećale da će se pridržavati ovog sporazuma. Decembar 1987. – Predsednik SAD Ronald Regan i sovjetski predsednik Gorbačov na samitu u Vašingtonu potpisuju sporazum o eliminisanju projektila srednjeg dometa. Juli 1991.-– Predsednik Buš i Gorbačov potpisuju sporazum START, kojim se američki i ruski nuklearni vojni arsenal svodi na jednu trećinu. Januar 1993. — Predsednici Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisuju START 2, novi sporazum o smanjenju strateškog naouružanja koji obavezuje na uništenje dve trećine američkog i ruskog nuklearnog naoružanja. Američki senat ratifikovao je ovaj sporazum tek 1996. godine. Februar 1994. – SAD i Rusija dogovorile su se o međusobnom neciljanju strateškim nuklearnim naoružanjem. April 2000. – Ruska državna duma odobrila je sporazum START 2. | (Rojters)

Konjerencija šefova država ı vlada umerene levice

reakciju na potencijalno opasne zemlje poput Irana ili Severne Ko-|-

ponedeljak, 5. jun 0D.

Američko-ruski pregovori na najvišem nivou u Moskvi

Moskva – U Moskvi su juče počeli zvanični američko-ruski razgovori na najvišem nivou. Glavna tema razgovora, kako je ranije najavljeno, bila je pitanje razoružanja, posebno revizije Sporazuma o antibalističkim projektilima iz 1972. godine, oko kojeg se Rusija i SAD ne slažu. Predsednik SAD, Bil Klinton, i ruski predsednik Vladimir Putin najpre su razgovarali u četiri oka oko sat i po, o problemima antiraketne odbrane, upotrebi plutonijuma, stvaranju zajedničkog rusko-američkog centra za upozoravanje o raketnim napadima, sa sedištem u Moskvi. Pregovorima su se potom pridružili ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov ı američki državni sekretar Medlin Olbrajt.

Zvaničnici SAD izjavili su da su predstavnici Amerike i Rusije skloDili sporazum o uništavanju plutonijuma koji bi mogao biti korišćen u proizvodnji nuklearnog oružja.

Predsednici Putin i Klinton najavili su da će dati zajedničku izjavu po završetku samita o pregovorima koje su vodili, ali da se ipak ne očekuje neki značajniji prodor.

Američki predsednik Klinton,

(Hipajiova OH

doputovao je u subotu u Moskvu gde se sastao sa ruskim predsedniKom Putinom. To je bio prvi susret dva predsednika otkako je Putin došao na mesto šela države.

Kako javljaju agencije, prvi susret

iPila američiu amljasanll

Moskva – Američki državni sekretar Medlin Olbrajt juče je otvorila no-

(su0jpna 20|6Hnička Haki

Berlin – Lideri 14 zemalja sveta usvojili su na samitu u Berlinu zajedničku deklaraciju sa ocenom da

države treba da kanališu sile tržišta.

ka zapošljavanju i socijalnoj pravdi. Sefovi država i vlada umerene levice – iz Evrope, Severne i Južne Amerike, Afrike – traže „treći put“, između propalog istočnoevrIopskog socijalizma i surovog kapitalizma. Zajednička deklaracija poziva na slobodno globalno tržište, uz zadržavanje kontrolne uloge država i razvoj institucionalnog okvira, uključujući regulativu i kodeks ponašanja preduzeća.

„Verujemo da tržišna privreda mora ići pod ruku sa društvenom odgovornošću promovisanjem dugoročnog rasta, stabilnosti i zapo-

drdcija šljavanja“, navodi se u dokumentu. Koncept „trećeg puta“ pokrenuo je premijer Britanije Toni Bler, na novembarskom samitu u Firenci. On nije bio u Berlinu, jer želi da provede vikend sa nedavno rođenim sinom. Kolaju, međutim, glasine – koje je London demantovao – da je Bler u sukobu sa socijalistima među evropskim saveznicima, koji koncept ocenjuju kao preterano sličan američkom. Sam Šreder je pred samit rekao da „ne namerava“ da „izglađuje“ razlike između ameTičkog i evropskog pristupa, UZ DTimedbu da veruje „da je evropski model, koji teži većoj socijalnoj stabilnosti uz ekonomski rast, srednjoročno i dugoročno superioran američkom“. (Beta, Rojters)

____Godišnjica masakra na Tjenanmenu

Disilenti štpajkuju platu

Skoplje orhaci

vu zgradu američke ambasade u Moskvi, 15 godina nakon što je izgradnja obustavljena, jer su sovjetski graditelji postavili tehniku za prisluškiivanje. Na kratkoj ceremoniji otvaranja, Oibrajtova je otkrila ploču sa američkim grbom i natpisom „Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Rusiji“. Prema izvorima Jtar-Tassa, na ceremoniji nije učestvovao nijedan ruski predstavnik. Radovi na izgradnji Ambasade obustavljeni su 1985. godine, kada su pronađene sprave za prisluškivanje. Vašington je tada odlučio da ne koristi zgradu. (Beta) -

dva predsednika protekao je u prijateljskom razgovoru o Klintonovoj turneji po Evropi. Subotnji susret završen je neformalnom večerom I posetom pozorištu, kako bi „uživali u džez muzici orkestra Oleg Lundstrema i kvarteta Igora Butmana. Klinton je juče pre dolaska u Kremlj posetio novu pravoslavnu crkvu u centru Moskve. „Oduševljen sam onim što sam video. Ovo je potpuno neverovatno“, izjavio je Klinton pošto Je obišao crkvu.

Oko dvadesetak ljudi iz međunarodne organizacije Grinpis, protestovalo je juče ispred američke ambasade zbog namera SAD da izmeni Sporazum o antibalističkim proJektilima iz 1972. godine. (Rojters)

Povodom posete Ljupča Georgtevskog Kosovu

natik Hemanš SR. 1

Skoplje – Makedonski ambasador u Beogradu, Slavko Miloslavlevski, pozvan je u Savezno Ministarstvo inostranih poslova SRJ kako bi mu bio uručen demarš zbog nedavne posete makedonskog premijera, Ljupča Georgijevskog, Prištini i najave da će Makedonija tokom iduće nedelje otvoriti trgovinsku, a možda i diplomatsku kancelariju u Prištini. Kako su rekli diplomatski izvori u Skoplju, makedonska strana je OdbDIJa demarš sa obrazloženjem da je makedonsko Ministarstvo inostranih poslova notom obavestilo vlasti u Beogradu o poseti Georgijevskog Kosovu kako bi učestvovao na međunarodnom okruglom stolu na temu „Kosovo i njegovi susedi zajedno u budućnosti“. „Mi ne prihvatamo takav stav vlasti u Beogradu. Mi smo ih izvestili da će premijer putovati u Prištinu i neprihvatljivo je njihovo obrazloženje da je to što nismo dobili nikakav odgovor trebalo da nam bude znak da oni to ne odobravaju“, rekao je visoki funkcioner makedonskog MIP. Georgijevski koji se, nakon posete Prištini i susreta sa bivšim političkim lide-

Moskva – Čečenski separatisti ponovo su napali kolonu federalnih snaga i u tom napadu teško je ranjen veliki broj ruskih vojnika. Cečenske vlasti objavile su da je u druga dva napada još 17 ruskih vojnika izgubilo život. Ova infor-

strane zvanične Moskve. Portparol Ministarstva za vanredne situacije potvrdio je da je u

čenskog vođe. Ž

skom narodu, već samo ubistva i

skih separatista, (Beta, Rojters)

preključerašnjem napadu iz zase-

Novi napadi čečenskih pobunjenika

macija Još uvek nije potvrđena od

Brat Alana Mashanova 1a1Paži0 kai Pata

Moskva – Stariji brat čečenskog predsednika Aslana Mashadova apelovao je na lidera separatista da „obustavi borbu protiv ruskih snaga“, javila je ruska televizija ORT. Ta televizija je emitovala inter·vju sa čovekom: koji se predstavio kao Leči Mashadov, stariji brat če-

„Rekao bih mu da zaustavi rat. Starija braća te mole da to zaustaviš. Zaustavi to, samo učini tako“ da „nezavisnost koja je počela 1991. godine nije donela dobro čečen-

„Oni koji imaju novac, banditi, sirotinja“, dodao je stariji brat čečenskog lidera. Prema njegovim rečima, braća Aslana Mashadova nisu učestvovala u akcijama čečen-

eking – Kineski disidenti počeli su juče 24-časovni štrajk glađu i obeležili 11-godišnjicu masakra na trgu Tjenanmen, ali je ni Peking, kaoi u protekloj deceniji, taj događaj potpuno igao, Jake policijske snage obezbeđuju veliki pekinški trg gde desetak aktivista iz provincija Sićuan, Hubei i Hunan štrajkuje _Bladu, saopštio je hongkonški Informativni centar za ljudska prademokratiju u Kini. . |

tar je takođe saopštio da glađu štrajkuje i zatvoreni disident dang Jukai, jedan od osnivača zabranjene Kineske demokratske artije. Kineska vojska slomila je 4. juna 1989. godine studentske rodemokratske proteste na trgu Tjenanmen i tom prilikom je

eno na stotine, možda i hiljade ljudi. Komunistička partija je onstraciju 1989. godine proglasila za „kontrarevolucionarnu

Rojters)

rom OVK Hašimom Tačijem, suočio sa žestokim negodovanjem u svim makedonskim muedijima, rekao je da ne vidi ništa loše u tome što je bio na Kosovu koje je za Makedoniju važno tržište. (Beta)

de teško ranjen jedan ruski oficir, koji Je kasnije helikopterom preDačen u bolnicu u Groznom. Portparol je naglasio da se ovaj napad desio u blizini granice sa

Ingušetijom ı da je tom prilikom nekoliko ruskih vojnih kamiona uništeno. Takođe u izjavi se dodaje da su federalne snage Žestoko odgovorile na napad, ali da se još uvek ne zna koji je broj poginulih ili povređenih sa čečenske strane.

U poslednjih nekoliko meseci ruskim snagama je dosta dobro išla potraga za pobunjenicima,

S rekao je Leči Mashadov, dodajući

pljačke“. su već pobegli. Ovde Je ostala samo

međutim u poslednjih nekoliko nedelja separatisti su pribegli tehnici da sva svoja bivša uporišta miniraju kada ıh napuste što u mnogome otežava njihovo dalje pronalaženje. (Rojters)

Šappinu pPpiUllaže tešnju saPadnju 33 0skW0mŽm

Berlin – Nemački ministar odbrane, Rudolf Šarping, založio se za tesnu saradnju SAD i njenih evropskih partnera. u NATO u odnosima sa Rusijom, posebno u oblasti razoružavanja. „Cvrsto prekookeansko partnerstvo i zadržavanje zajedničke politike SAD i njenih evropskih saveznika predstavlja važan preduslov za uspešnu saradnju sa.Rusijom“, rekao

je Sarping

· „Nema sumnje – budućnost kontrole nuklearnog naoružanja

predstavlja glavni politički zadatak koji zahteva aktivno i odlučno prekookeansko partnerstvo“, izjavio je Sarping. (Beta, AFP)

· ZA SUVIŠNE KILOGRAME