Данас
Devedesetih, na vrhuncu populi_ stičke revolucije, a možda čak ı kao njen deo, kao shvatanje „naroda“, došlo Je do ubeđivanja intelektualaca, onih koji će potom biti početkom podele stanovništva na „patrlote“ ı „izdajnike“, dakle, ubeđivanja izdajnika kako njih niko živ ne razume, narod ih ne razume. Pa Je onda formirana teza „ako hoćeš da te razumeju moraš govoriti njihovim jezikom“. Dakle, svako poja_ Vljivanje u medijima, ili u javnosti, __a naročito u susretima sa populistima, [O Jeste, patriotama, imalo je biti jasno, izgovoreno prostim jeZikom, javnost Je manje-više uživala u konfrontaciji antinacionalističkih intelektualaca sa zagovornicima naroda, sa Jedne strane, bilo je zabavno kako Je dotični pametnjakoViIĆ nokautiran, a sa druge strane _ pametnjaković je imao izvesnu salisfakciju u tome da se sa prosta-: štvom, arivizmom i fašizmom ne možeš boriti civilnim i pristojnim jezikom. Trebalo je preći preko uvreda ı gluposti „dostojanstvenom šutnjom“. Ili, fašizam kroz demokratiju prolazi kao kroz sir. Još Jednom da se prisetimo Ka_ mijeve rečenice da teror ne počiva samo na snazi terorista, već ı na slabosti liberala. | Demokratski pokret u gradovima Srbije pokazuje da su teze o nerazumevanju demokratije i pristojnog govora ovde bile pogrešne. Stanovništvo, da ne kažem na-
rod, veoma dobro sve razume. Raz- . ume, naravno ı komplikovanije re-
čenice, razume razgovor, a ne urla-
A
Posle noćnog napada novokomponovanog balkanskog KKK na studente i profesore Tehničkog fakulteta, sledećeg dana usledio Je besmislen proces puštanja ulaska stude-
jednog, uz identifikaciju isključivo na osnovu indeksa. | to nekome nije bilo dovoljno. Dan docnije, ministar Za više ı visoko obrazovanje doneo naredbu da se istog dana zavarši aslava na svim fakultetima i višim olama. Neverovatno! Ministar je, ožda i ne želeći, na (aj neformalni ačin Objavio početak generalnog jka na svim višim školama i fatetima. _ Najprirodnije bi bilo da se tim poom, među prvima, oglasila Srpemija– | | UMI
nata u zgradu fakulteta, jednog po.
[0501 A č.
imenovanje svani
nje, razume uvažavanje, a ne ponižavanje, razume iskaz sa stavom, a ne gomilu pokliča, razume, u stvaTri, šta mu se dogodilo, i šta mu se događa, razume stvarnost, te time razume ı proces koji ga je doveo do ovakve i takve stvarnosti. Ne razumeju ništa malograđani, ljudi sa predrasudama, elite, ovisnici reŽima, dakle mnogi koji su danas u javnom životu, ako takva stvar uopšte postoji, svi oni Čija ignorancija ı Jeste osnovica mogućnosti i postojanja fašizma.
Tako se dogodilo da teroristi, totalitaristi, autokrati, režim, nazivaju one druge, sve druge, teroristima. Pesnica izaziva strahovitu reakciju zato što predstavlja kontinuitet onoga Što Je režim, a pogotovo oficijelna levica, prisvojila tokom Ovog istorijskog perioda. Pesnica je otela svoje od onih koji su preuzimanjem Zastave, himne, naroda, kulture, istorije i teritorije izvršili politički, ideološki i istorijski plagiJat. -
Pesnica jasno postavlja pitanje, ne opozicija ili režim, ne vlast ili narod, već tranzicija ili revolucija. Bilo bi dobro da torazumemo. ~
Sa Jedne strane sasvim je jasno
da je vlast, i njeni predstavnici, da--
kle, sve ono izniklo i dovedeno na krilima nacionalizma, populizma,
'dakle, ono što ima da predstavlja
„izabrani narod“ koji je izabrao, izTazito rasistički nastrojeno. Rasizam prema sopstvenom stanovništvu krajnji je stepen preuzimanja svega u ime naroda. Homogenizacije ı nacionalizma. To je sasvim jasno iZ svakog istupa vlastodržaca. Šta radi opozicija, „razleže
“ se sa svih strana“, kako bi to rekli u
jednom komadu o revoluciji, Bihnerovom, Zove se „Dantonova smrt“. Moram priznati da gledajući konfiguraciju zdanja savezne, republičke i gradske skupštine stalno mislim na taj komad. Radi se, nai me, o Francuskoj revoluciji. Može
va ı pružila podršku studentima i profesorima u njihovim opravdanim zahtevima.
Među sadašnjim studentima sj-.
gurno je jedan broj budućih saradnika ı članova SANU, ukoliko budu u mogućnosti da dobiju solidno znanje ı normalno završe studije. Clanovi SANU mogu biti duhovno besmrtni za buduća pokolenja, ali niko nije fizički besmrtan, pa ni sadašnji članovi SANU. Svakako je grubo što ih na ovo podsećam, ali | vremena su gruba. Ako se nastavi sa započetim nasrtajima na studente i njihove profesore batinanjem ı psihičkim pritiscima uz nekompletnu nastavu, jednog dana velelepna zgrada SANU može da opusti ı kroz nju će samo
_ da lebde duhovi bivših članova. Ne-
iše biti visoko kvalitetnih nauč-
li balkon gradske skupštine biti Konvent. Ili, prisetimo se kako su jednog od vođa Francuske revolucije, jakobinci, ranjenog vukli po Parizu, do giljotine. Kada smo već toliko u(para)istoriji, možemo li se prisetiti istorijskog mišljenja uopšte, ili, kako se istorija misli. IstoriJa i politika, ipak, i konačno, nisu stvari potkusurivanja sitnih računa, već pitanja tendencije u jednoj zajednici. Koja bi se ovde, naravno, teško mogla nazvati državom, ili društvom, ili institucijom, ili organizacijom, baš zato što: je populi-
stička i patriotska revolucija uništi-.
la sve nužne autonomne institucije društva. Pa su država, društvo, cIkva, univerzitet, sud, nacija, država, kultura, sve jedno te isto. | zato voda curi sa svih strana i zalio su sve opcije paralelne i moguće. Sem jedne, teror, ovaj koji druge proglašava teroristima. Kraj i sanitarni kordon. Ali, pre donošenja zaključaka, sudova i mišljenja o opoziciji, predlažem da se razmisli, ozbiljno, o tome šta se podrazumeva pod tim kada se kaže: „dosta nam je razgovora, hoćemo akciju“. Ko će to da izgovori, kakvu akciju, šta Je sadržaj reči akcija. Kako akcija izgleda. Sta ona podrazumeva, šta Je njen cilj, koji su njeni metodi.
Kada kažemo da nećemo više da se.
sastanči, razgovara 1 dogovara, šta Je to što hoćemo. Sta je to drugo od sastanka i mitinga. Dakle, stvari treba imenovati, makar za sebe, ne izgovarati Ono ŠtO SVI izgovaraju, što smo čuli, jer mediji se ukidaju zato da bismo mi svašta slušali i pričali, zato nam se ı ne da do informacija, zato se ı puštaju mistifikacije, govorkanja, da bi sve bilo podjednako moguće ı nemoguće. Zato, kada kažemo treba akcija, moramo tačno znati šta pod tim podrazumevamo ı kakvo je naše učešće u tome. Sta Je naš cilj. | kakva je naša odgovornost. Još jednom, tranzicija ili revolucija.
Zašto ćuti SANU.
nih saradnika i talentovanih umetnikaisa SANU i cela Srbija će da se sunovrati u duhovnu bedu. Dok okolne zemlje budu napredovale u razvitku, Srbija će polako da tone u svoJu istorijsku prošlost.
Nijedna fotelja, ma kako udobna bila, ne može da bude opravdanje za tajac koji sada prividno vlada u SANU. Kažem prividno, jer sam uverena, da u SANU nije sve baš tako mirno. Potrebno je samo malo više odlučnosti, da ne kažem hrabrosti, da se podrže zahtevi studenata i njihovih profesora. Ne zadobija se čast samo na bojnom polju, ta su vremena prošla, nego ı u narodu i građanskom društvu.
Milica Simić Beograd
~
sreda, 7. jun 2000.
KOMENTAR Ip
Markelin „40064 100103"
Kako se ı očekivalo rusko-američki samtt u Moskvi (uerovatno poslednji susret Klintona ı Putina kao šefova država) ru posle desetočasonih pregovora nije ukazao na put konačnog otklanjanja mogućnosti nuklerane kataklizme. Postignuti sporazumi dve najveće nuklearne uvo}ne sile na svetu o ograničenju ofanzivnog atomskog oružja, formiranju zajedničkog centra za razmenu informacija ı proširenju ekonomske saradnje, ostali su u senci različitog pristupa Moskue i Vašingtona problemu strateške bezbednosti. Klinton je Još jednom bezuspešno nagovarao Putina da pristane na „nadogradnju“ sporazuma o nuklearnim vojnim potencijalima due zemlje, kojim bi se SAD dožvolila izgradnja „nuklearnog štita” u svemiru nad Severnom Amerikom.
OuvaJ projekat, prvi put zmaštan u filmsko] sagi Ratovi Zvezda, američka predsednička administracija pokušava da „progura“ Još od Reganouog doba. Pod ovim štitom Amerika bi bila potpuno bezbedna i nezavisna od svake pretnje, tvTdi se u reklamnoj kampanji koja ima za cilj} da građane privoli da plate troškove novog oružJa. Cena cele operacije bila bi (bez lansiranja novih satelita) fantastičnih 50 milijardi dolara ti služila bi otklanjanju „opasnosti“, koja prett SAD od neposlušnih režima kakav su Iran, Irak ili Severna Koreja. „Mi smo protiv leka koji je opasniji od bolesti“, rekao je Putmn u razgovoru sa Klintonom, izražavajući Otuorenu sumnju da bojeve glave „štita“ imaju za cilj „crvene i fundamentalističke“ režime, već da Je prava svrha da otkloni moć ruskih raketa i tako poremeti nuklearni balans.
Amerika opet, ne pitajući za cenu, želi da ravnotežu straha ili proces sporazumevarnja zameni Jednostranom pretnjom. Zato plan „rata zvezda“ izaziva zabrinutost ı kod američkih saveZnika U EVUropL, koji se neće načt pod tim Slom. Prava cena razvoja ovakuog sistema Je, međutim, opasnost da se trajnije poremett proces saradnje Zapada sa Rusijom ili Kinom ı da se ekonomije razvijenrnuh zemalja opterete novom spiralom ulaganja u nuklearno oružJe. Ovakav nacionalni egozzam Vašingtona dao Je priliku Putinu da pre dva dana vladama EU predloži stvaranje zajedničke odbrambene strategije Starog kontinenta od Atlantika do Urala.
Klinton najavljuje da će konačnu odluku o uvođenju antiraketnog sistema doneti do kraja svog mandata. To bi, po mišljenju marketinških stručnjaka, mogao da bude odlučujuci poen 2a kandidata demokrata u predizbornoj CL Po svojim posledicama ova bi odluka, međutim, mogla da dovede u opasnost procese dogovararnja t saradnje naci]Ja, pa ı celu planetu. Ako SAD budu istraJale na putu da dobiju štit, onda to dovodi u sumnju ı njihovu iskrenost, kada se zalažu za odgovornost čovečanstva prema buducio-
stL. Onda će ipak biti u pravu kritičari „američkog puta”,
koji tvrde da je cilj Vašingtona da postane svetski policajac i vrhovni sudija.
~ e | i.
· Ppprigetdnikov nezanosleni inat
II __ 25 maja 2000.
Nekadašnji studentski rukovodilac i jedan od prvoboraca antibirokratske revolucije iz tima Momira Bulatovića postao Je široj Javnosti poznat tek kao brat premijera, a potom predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. I to nezaposleni brat.
Nekako istovremeno sa političkim usponom svog. starijeg brata Mila, Aco, kako ga od malih nogu zovu u njegovom rodnom Nikšiću, a i šire, uspešno uplovljava u vode biznisa. Za relativno kratko vreme. uspeo Je da se probije u sam vrh crnogorskih novokomponovanih biznismena, sa bazom u Herceg Novom. -
O njegovim poslovima: ne zna se pouzdano gotovo ništa, ali prema onom što se šuškalo u javnosti i pisalo u delu medija izvan Crne Gore, mlađi Đukanović bio je uključen u poslove prodaje nafte i cigareta. On Je to nekoliko puta javno demantovao, ali nikako nije mogao da porekne vlasništvo nad velelepnom vilom u Herceg No-
vom, sagrađenoj na samoj mo skoj obali.
Od predsednikovog brata ne može se ništa CilTati, jer JE po. slednju izjavu za javnost, koliko se zna, dao u vreme antibirokratske revolucije. .
U poslednje vreme sve se češće viđa u Podgorici, a pre nekoliko večeri nadaleko se pročuo zbog učestvovanja u jednom teškom incidentu u podgoričkom hotelu „Crna Gora . U nedelju uveče, zajedno sa svojim prijateljem Vladislavom Jabučaninom iz Cetinja teško je pretukao Zorana Kijajića, bivšeg košarkaša ı aktivistu Liberalnog saveza Crne Gore.
Đukanović ı Jabučanin su KljaJjića teško povredili po glavi ı telu drškom pištolja ı pesnicama. KljaJić Je potom operisan na Neurohirurškom odeljenju zbog „dvostruke frakture inagnječenja mozga“.
Prema pisanju jučerašnjih podgoričkih Vijesti, Aco Đukanović je uhapšen ı odreden mu je pritvor.
Radovan Božić
rši pravni
fakultet, postaje čovekoliki sudija!
Rasiko Zakić