Данас
#
ada bacite pogled na po-
datke koje je proizvođač
deklarisao shvatite da model zaista obećava: jeftin ATAPI snimač, 32x brzina čitanja i 4x brzina zapisivanja na CD-R ili CD-RW medijima. Ovo sve čini da uređaj među ostalim uređajima vašeg računara bude uvek rado viđen gost. Ipak, koliko u praksi ima istine u svemu tome?
Naravno, sa instalacijom nema problema – uređaj se spaja na ATAPI interfejs ı operativni sistem ga odmah prepoznaje. Izmerene brzine čitanja, prilčno su dobre: od 1770 kbps do najviše 3760 kbps, uz 113 ms srednjeg vremena pristupa ı tri do četiri odsto zauzeća procesora na fabričkim, štampanim diskovima, a na izbrisivim medijama ovaj postotak se smanjuje. Medutim, što se zapisivanja tiče... pa, to Je malo duža priča.
Sa njim u paketu se ne dobija nikakav softver, ali kako su svi programi novije generacije koje koristimo za ovaj „prljavi pekarski” posao uređaj prepoznali, sa te strane nije bilo nikakvih problema. Četvorostruka brzina snimanja, krenimo, Nero 4.0.9.1,
# š S # & NŠ Š # 9 i 9 9 #9 92 OŠ # # #»
CD-RW SNIMAČI
* & » » » »b Đ Đ 8 gg8ggogoggčć&0č90006 6 Ba
set parametara kad ono, nikad kra-
standardni
ja! Snima li, snima... u vreme kada je već trebalo uveliko da završi svoju „seansu”, uz malo računanja shvatimo da uređaj snima svega dvostrukom brzinom. Drugi medij, ista stvar... treći, četvrti... napokon uređaj radi propisanom brzinom. Jupi!!!! Pošto zamena firmwarea nije uspela niti pomogla u istraživanju ovog fenomena, odlučismo da posetimo Web stranice OVOg prOiZVOđača i napokon otkrijemo u čemu je kvaka. Stigosmo tamo, kad ono: Ne, to nije bug! Nalme, u delu FAQ lepo piše da je Jedno od „dobrih svojstava“ Ovog snimača automatska adaptacija na različite vrste medija, što će reći, da kada snimač „oseti“ medij lošijeg kvaliteta, bez pitanja se spusti na dvostruku brzinu snimanja, bez obzira na to kakve ste mu vi parametre zadali ili koliko glasno vrištali da se slobodno opusti. Prosto ne bismo znali šta da vam kažemo! Iste te „lošije” medije na Piex-
toru (12x) ili Teacu (8x) snimali smo bez ikakvih problema i čak da Je ova B87C-ova procena bila najbolja na svetu sve jedno ne odobravamo ovakvu samovolju uređaja (podseća na onaj horor film u kojem mašine preuzimaju stvar u svoje ruke!), bez obzira koliko ona bila ispravna. Od ostalih naprednih svojstava, spomenuli bismo vrlo lepih 2 Mb buffera, teoretsku podršku za overburn koju nije podržao ni Jedan program za snimanje sa kojim smo pokušali, kao ı barem za sada nemogućnost snimanja CD-Texta.
Na kraju, svi snimljeni mediji bili su „čitljivi” na svim CD-ROM uređajima kojih smo uspeli da se dokopamo, a uključena je ı podrška za disc-at-once. Tako možemo zaključiti da zbog niske cene ovaj uređaj možemo preporučiti nezahtevnim korisnicima kojima je cena daleko bitnija od brzine. A ko zna? Možda do sledeće verzije firmwarea izbace ı prepoznavanje kvaliteta medija. To bi baš bilo fino!
Aleksandra Grgić
DOOR UN NO O O Oi ou o ooo oo oo ao e
EPSON O PHoTo 870
Mo O
obzirom na činjenicu da Epsonovi štampači na tržištu egzistiraju već godinama, pretpostavljamo da nije potrebno upoznavati se iznova sa njihovom tehnologijom rada. Ukoliko ste barem malo pratili ove štampače, verovatno ne moramo posebno spominjati ni kakva je razlika između klasičnih Epson Sty-
šuje trajnost i kvalitet otiska. Zanimljivo Je i to da Photo 870 dolazi i sa držačem rolni kao i jednim paketom Photo papira u rolni, širine 89 mm, dako da možete da štampate ı panoramske fotografije proizvoljne dužine. Moramo priznati da nam se ova opcija prilično svidela, ali smo sa žaljenjem konstatovali da je prava štera što na vO-
EKSKLUZIVNO
gegs&g!gB]gBgBBB O Bb 908402 4009 BB #
INTERVJU SA SELI DŽEKSON,
LEGENDOM DIGITALNE KNJIŽEVNOSTI
7 ri [R&S ORC JX
7
eli Džekson je kao petogodišnja devojčica živela u Beogradu, i pamti dve srpske reči: „sladoled” ı „mleko”. Kako u šali kaže, te reči odaju njena tadašnja interesovanja. Sa zadovoljstvom je pristala da za Danas kaže ponešto o stvarima koje su zamenile sladoled ı mleko.
Ko Je uticao na tvoj rad?
– Doktor Seus, Norton Džaster, Džejms Terber. Pipi Duga Čarapa i Mala Maj. Mnoštvo „postmodernih” mislilaca: Rolan Bart, Žak Derida, Elen Sisu. Projekat Ulipo. Kafka, Žene, Kalvino, Borhes, Kortasar, Džuna Barns, Beket, Blanšo, Rob-Grije,
Ovo je čudesno vreme za pisce. Možemo da izmišljamo oblike koji nikada nisu postojali, da književne pobude uzglobimo u strukturu
kompjuterske igre
Flan O'Brajen, Nabokov, Andžela Karter, Vilijam Barouz, Klaris Lispektor, Karla Hariman, Rozmari Voldrop. ı mnoga loše napisana dela ız pera zaboravljenih pisaca...
Koliko je tehnologija doista neophodna u stvaranju umetničkog dela?
- Zavisi šta podrazumevaš pod tehnologijom. Olovka je proizvod tehnologije, knjiga isto tako. Kompjuter jeste najnovija intervencija tehnologije u umetnosti, ali nije i prva. Moj kreativni život bio bi ispunjen i bez pisanja u hipertekstu. To što većina romana ne donosi nikakve inovacije ne znači da u štampanom mediju više nisu mogući
izazovi. Međutim , nova tehnologija otvara potpuno nove mogućnosti, a to je neverovatno uZbudljivo. Ovo je čudesno vreme za pisca kog zanima invencija forme. Ne moramo više da razmišljamo isključivo u okvirima štampane knjige, !Zuzev ako se sami ne odlučimo za to: možemo da razmišljamo u okvirima zamršene mreže poetskih fragmenata, interaktivnog filma, ıli možemo da književne pobude uzglobimo u strukturu kompjuterske igre. Možemo da ızmislimo oblike koji nikada ranije nisu postojali.
Da li je patchwork metafora za hipertekst, ili za umetnost uopšte?
– Za oboje, pa i više od toga. To je veoma rastegljiva metafora. Mislim da je pačvork, pa ı pačvork-pisanje kao našem iskustvu nego što Je knjiga. Knjiga zahteva Jedinstvo, umešnost, samodovoljnost. Ona prikriva istinsku kolažnu prirodu jezika ı uzajamnu zavisnost misli. Pa-
'čvork poseduje nekakvu jedinstvenost, ali isto
tako slavi razliku, rascep ı slučaj. To Je bolja metafora za život i umetnost. Naravno, neki pisci su se oduvek borili protiv ograničenosti knjige; hipertekst samo jasno ukazuje na jazove i zakrpe koji su oduvek postojali.
Utiče li razvoj kompjuterske tehnologije na tvoj umetnički angažman?
– Naravno. | to ne samo na način rada, nego i na način mišljenja.
Vladislava Gordić
ahvaljujući svom elek-
tronskom prvencu Patchwork Girl (1995), Šeli Džekson je danas, sa nepunih trldeset sedam godina ı nevelikim opusom iza sebe, legenda digitalne književnosti. Pored izuzetnog talenta, ona ima i diplomu hipertekstualnog stvaraoca: posle studija umetnosti na Stanfordu završila je kurs elektronskog kreativnog pisanja na Univerzitetu Braun, znanom kao vodeći svetski centar elektronskog pisanja. Tamošnji predavač i glasoviti postmodernistički prozaista Robert Kuver progla-
'iensda mačam
igle, iz spisateljskog pera...
MG a me dai • Pa an ČR BI
montaže ı ulančavanja, svog crtačkog umeća i nezauzdane spisateljske imaginacije, Šeli Džekson stvara žensko čudovište koje vaskrsava svaki put kad se raspadne. Ono nije sinonim zla ili smrti, nego pre naličje našeg identiteta na kom se Jasno vide svi šavovi iskustva. Zakrpe, ušici ı ožiljci u isti mah drže telo na okupu i prepuštaju ga raspadanju: čudovište je „kraljica disperzije“ koja raspadanjem samo dobija na moći. Hipertekst u rukama Šeli
Nje- Džekson postaje oruđe speku-
lus ı Stylus Photo modela. U slučaju da niste pratili, pa samim tim niste ni upućeni, reći ćemo vam da Photo verzija umesto četiri OSRnOVne koristi šest boja, čime se postiže bolja vernost boja i tonski prelazi.
I pošto sad to znate, pitate se verovatno šta Je to novo kod ovog štampača – u osnovi ništa naročito, osim što je generalna promena Epsonovih mastila zahvatila i ovaj model. Po novome, Epsonovi Photo } štampači bi trebalo da uz odgovarajući, specijalni papir ı nova (već pomenuta) kvalitetnija mastila imaju bitno postojaniji otisak koji bi na takvom papiru trebalo da opstane i desetak godina a da ne izbledi. Osim toga verovatno vam je poznato da se kod dosadašnjig modela kertridži sa bojom nisu smeli vaditi iz štampača ak ih Jednom smestite na svoje mesto. Sada je to doradeno, pa tako sada možete stavljati i vaditi kertridže koliko god vam je volja. Isto tako, sistem za dojavu količine boje u kertridžima, takođe je poboljšan, pa je sada daleko precizniji i pouzdaniji nego ranije.
Epson je na tržište izbacio i nove Photo papire koji u kombinaciji sa novim mastilom pospe-
dilicu glave nije ugrađen ı nož koji bi po završet-
ku ispisa automatski odsekao papir. Ovako mo-
rate papir izvući još malo (automatski) iz štam-
pača i odseći ga makazama
(štampač sam postavlja markere za kraj strane).
Sam dizajn štampača
, __je takođe malo izmenjen. ZŽ Oštre ivice su sada malo za/- obljene, a boja kućišta je pro/ menjena u svetlosivu. Sveu-
'> kupno gledajući, Epson je oblikom počeo da podseća na HP.
Ukoliko gledamo kvalitet otiska, zaista nismo imali nikakvih zamerki, a naročito kod ispisa fotografija,
što je ı dalje najjača strana Epsonove Photo porodice. lako je rezolucija ostala nepromenjena (1440 x 720) ukoliko uporedimo ispis ovog štampača sa Ispisom starijeg Photo modela, moramo priznati da nam se ovaj ipak malo više svideo. Brzina je takođe poboljšana, pa je tako za Ispis kolor stranice bilo potrebno svega 2 minuta i 35 sekundi u najkvalitetnijem režimu rada, što je svakako rezultat za pohvalu. Na kraju bi još samo zaključili da je Epson od modela do modela pokazao uočljivo poboljšanje, pa sa nestrpljenjem očekujemo dalji razvoj. N. G.
sio je Patchwork Girl paradigmom hipertekstualnog doba.
Šelin elektronski asemblaž je u isti mah originalna digitalna proza i ljupki parazit literature koji utemeljuje novo poimanje autorske ličnosti u novom medijskom okruženju. Krpež-cura polazi od Frankenštajna, gotske esencije modernog mita, i ispisuje fantaziju o svetu u kom je Meri Šeli rodila ženskog Frankenštajna umesto što je napisala roman o njemu.
Patchwork Girl je povest ženskog tela starog 175 godina koje traži svoju životnu priču ı koje se neprekidno sastavlja i razara u skladu sa zakonima najpre pisanog, potom štampanog i konačno digitalnog sveta. Iz svog iskustva pisanja kratkih priča i ilustrovanja knjiga za decu Šeli Džekson ispreda digitalni kolaž o gospođi
na istorija se račva u šest pravaca, od kojih jedan vodi u intimni dnevnik Meri Šeli, jedan u sliku pokrivača sastavljenog od zakrpa, jedan u riznicu literature o čudovištima, a Jedan na groblje gde počivaju žene koje će darovati delove tela budućem Opšteženskom Čudovištu. Uz pomoć metafore groblja Džeksonova slika raznoglasje ženskih sudbina u prošlom veku, pretvarajući nas u čitaoce frankenštajnovskog života iskrojenog od različitih sudbina, ı tela na kom svaki ud ima svoju priču: recimo, leva noga čudovišta pripadala Je jednoj uzornoj dadilji, negdašnjoj piratuši koja ispod svojih strogih sivih haljina krije lađu istetoviranu na butini.
Uz pomoć Meri Šeli, Viktora Frankenštajna, tehnika kolaža,
lacije o telu ı ličnosti, proces sklapanja i rasklapanja sećanja, misli i događaja u kom su groblje, prekrivač od zakrpa ı Frankenštajn samo različite metafore istog. Stvaranje umetničkog dela je proces konstruisanja čudovišta od delova sopstvenog bića i iskustva sveta, a nastalo delo je demonski dvojnik neodvojiv od stvaraoca, ali u isti mah sposoban da se infiltrira u druga tela i druge tekstove.
I ostala hipertekstualna dela Šeli Džekson, e-proza Moje telo i performans Stitch Bitch, uz pomoć ilustracije i kolažne sinestezije stapaju tekstualnost ı seksualnost. Seli izjednačava telo i tekst Jer su oboje komponovani od različitih čulnih ı razumskih spoznaja. Ukratko, sve je krpež, ı bolje da se naviknemo na tu ideju. MV. G.
Frankenštajn, izbrazdanoj ožiljcima i šavovima, koja se rađa više puta – ız uslišene molitve usamljenog čudovišta koje vapi za družbenicom, iz Ššivaće
·
tehnička Dodika; 3690407
_o130BOG10
Loctas