Данас
5 |)
Beograd - U visoko razvijenim zemljama sveta glavna briga je kako da novinarstvo i izdavaštvo donesu veću zaradu i postanu moderniji dok je u zemljama Latinske Amerike za novinare koji žele da objektivno 1 istinito izveštavaju, glavni problem, kako sačuvati glavu. To Je pokazao 53. svetski kongres Asocijacije izdavača i novina koji se upravo (od 12. do 15. juna) održava u Rio de Zaneiru 1 koji Je okupio preko 1.400 učesnika iz celog sveta.
Uoči kongresa, na okruglom stolu o slobodi medija, ocenjeno Je da je sloboda štampe i dalje ugrožena u mnogim delovima sveta u kojima su proteklih godi-
ı na ne samo gerilci, kriminalci, tr-
govci drogom nego ı represivne vlasti, ubili na stotine novinara.
Siohoatda štamne i ppavo na ŽiUpi
Novinarı IZ EVrope, Azije ı Eatinske Amerike predočili su učesnicima kongresa teške problema sa kojima se suočavaju u svojim zemljama tokom obavljanja profesionalne delatnosti. Verodostojno ı istinito informisanje u nekim zemljama postali su opasni po Život. Predstavnik medija ız Amerike, Toni Pederson iz Hjuston kronikla, koji je ujedno ı predsednik Interameričke pres-asocijacije (IAPA), rekao je da se u njegovoj zemlji novinari “često nalaze u dilemi da li da objave priču ili da sačuvaju svoj život”. On Je istakao da je preko 200 novinara ubijeno u Latinskoj Americi od 1990. godine.
“Najveći broj ubistava dogodio se u Kolumbiji, gde su trgovci kokainom, levičarski gerilci i desničarske bande ubile 89 novinara. Na drugom je mestu, sa 32 ubijena novinara - Meksiko. Slede, zatim, Gvatemala sa 21, Peru sa 19 ı Salvador i Brazil sa po 17 ubijenih novinara od 1990. godine”, naveo je Pederson. On je naglasio da Je većina ovih ubistava ostala nerasvetljena. Upravo iz tih razloga, IAPA je ove godine formirala jedinice za brzu istragu i reagovanje povodom zločina koji se vrše nad novinarima.
Izdavač dnevnika Espektador iz Bogote, Karlos Ljeras de la Fuente, podsetio je na to da je nje| prethodnik, Đulermo Kano,
Tutalno ubijen 1987. godine . De la Fuente Je naveo ı da je šest komentatora tog dnevnika bilo
Kongres svetske asocijacije izdavača novina u Brazilu
Mavinanshy0 hat ili opasan
[1054 i) || |
prinuđeno da potraži azil van Kolumbije zbog gerilaca i trgovaca drogom. On lično, kako je rekao, od posla do kuće se kreće u pratnji telohranitelja.
Predsednik novinskih izdavača Brazila, Paulo Kabral de Araužo, rekao Je da je u njegovoj Zemilji od 1995. godine ubijeno sedam novinara. Svi oni su objavljivali članke o kriminalu.
Na ovom Kongresu, iz Srbije Je, u ime Asocijacije privatnih medija govorio Radomir Diklić (Agencija Beta) naglasivši da se vlast u Srbiji prema novinarima odnosi sa nepoverenjem. “Za režim Miloševića, svi nezavisni novinari su članovi CIA, fašisti ili nacisti”, rekao je Diklić.
Bopha za tighar Biznis
I dok su učesnici manje ekonomski razvijenih zemlja na Kongresu ukazivali na egzistencijalne problema, ugroženo pravo na istinitu informaciju i borbu za opstanak, predstavnici velikih novinskih kuća iz Velike Britanije, Amerike ı Australije govorili su o problemima na “višem nivou”. Marketing i reklame, svetski trendovi modernog novinarstva ı tehnološke inovacije, bile su teme koje zaokupljaju predstavnike moćnih svetskih novinskih i izdavačkih kuća.
Kao Jedna od glavnih rasprava na Kongresu, unapred je naznačena - budućnost štampanih medija u digitalnoj eri. Predstavnici britanske Asocijacije novinara u svom izlaganju govorili su o “vrednosti novca” , tržištu i borbi za porast tiraža, a direktor irskog Independenta, Garvin O'Reli održao je predavanje na temu “Internet ı novine” | bavio se prednostima i manama internet ere.
lako se od jednog svetskog kongresa novinara | izdavača svakako očekuje da u centru pažnje bude rasprava o budućnosti, a samim tim ı modernizaciji novinarstva, i ovaj, poput mnogih drugih svetskih kongresa, pokazao je, ustvari, koliki su razlike u problemima iste profesije, od zemlje do zemlje. Dok je Kuba, kako je istaknuto, ostala jedina zemlja na američkom kontinentu, u kojoj apsolutno nema slobode izražavanja ni slobode štampe, u isto vreme vlasnike novinskih kuća u Vašingtonu i Londonu brine samo - kako da uvećaju dobit koju novinarski posao donosi.
Jasminka Kocijan
Uhapšen ruski medijski magnat
|V
Moskva - Ruski medijski magnat Vladimir Gusinski, koji je prekjuče uhapšen, saslušan je juče, javila je ruska televizijska stanica NTV, članica njegovog holdinga “Media-Most”. Gusinski, koji je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja i krađu državne imovine, trenutno se nalazi u zatvoru Butirski u Moskvi, iako nijedBa zvanična optužba do sada nije potignuta protiv njega.
Istražni organi, međutim, smatraju da je on nizom nezakonitih radnji, zajedno sa nekim rukovodiocima Federalnog državnog preduZeća Ruski video, besplatno preuzeo imovinu vrednu najmanje 10 miliona dolara. Kako je saopštio NTV, saslušanje će početi čim se advokat Gusinskog pojavi u zatvoru. U okviru Media-Mosta, pored NTV, posluju i radio Eho Moskve, dnevnik Sevodnja i nedeljnik Itogi.
Ruski predsednik, Vladimir Putin, izjavio je da nema razloga da smatra da je hapšenje medijskog magnata Vladimira Gusinskog politički motivisano, ali je rekao da će dalje istražiti taj slučaj. Putin je kazao novinarima da kompanija "“Media-Most” Cusinskog nije plaćala dugove, uključujući i one firmi “Cazprom”. On je dodao da je Gusinski uzeo kredite u vrednosti od 1,3 milijarđe dolara koje još nije isplatio. (Beta, AFP) -
9 četvrtak, 15. jun 2000.
; Crveni tepih u Berlinu za bivšeg špUuna
Pittini i |
Specijalno za Danas
Bon - Ruski predsednik, Vladimir Putin počinje danas dvodnevnu posetu Nemačkoj, u okviru koje će najviše insistirati na razvoju bilateralnih ekonomskih odnosa i gledati da Berlin, ionako veoma rezervisan prema američkom nacionalnom antiraketnom projektu, još približi stavu Moskve, koja nedvosmisleno odbacuje plan Vašingtona i umesto toga nudi alternativni projekat, sa Rusijom kao partnerom.
Putin je sinoć stigao u Berlin iz Madrida, a iz Nemačke će u petak posle podne produžiti u Moldaviju. To Je njegova prva zvanična turneja od kako je u martu izabran za šefa ruske države. Njegov prethodnik, Boris Jeljcin, bio je u Nemačkoj sedam puta. Nemačka je najveći zapadni trgovinski partner Rusije.
Predsednik Putin je kao obaveštajac KGB radio u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, u Drezdenu, od 1984.do 1990.godine. Putin tečno govori nemački i u najavama nekih privatnih susreta sa Srederom koje će imati izvan službenog programa posete, već se ukazuje da će se rado odreći usluga prevodioca. Za njega se priča kako ponekad zna da u finesama is-
li
Prva evropska turneja ruskog predsi
pravi prevodioce kada se vode razgovori na zvaničnom nivou. Supruga Ljudmila prati Vladimira Putina na Ovoj evrOpskoj turneji. U ruskoj delegaciji se, pored ostalih, nalazi
. rho x || | - : e. Ruska nnivnanla "zela" za investinanje _ Madrid - Ruski predsednik, Vladimir Putin, poručio je španskim biznismenima da je ruska ekonomija zrela da se u nju investira, ali su ti razgovori, očigledno pali u senku zbog buke koja se digla povodom hapšenja ruskog medijkog magnata Vladimira Gusinskog. Nakon što se Putin obratio okupljenim predstavnicima španske industrije, upitan je da objasni hapšenje Gusinskog. “Ukoliko postoji politički aspekt u ovom slučaju, ja sa tim nisam
· upoznat. Takođe, nije mi poznat kriminalni aspekt tog problema. · Jednostavno, o tome ne znam ništa”, rekao je Putin i dodao da će se o Ovom slučaju informisati kada se vrati u Moskvu.
Analitičari procenjuju da se tajming hapšenja Gusinskog krajnje nepovoljno odrazio na Putinovu posetu Španiji, kojoj je cilj da gost iz
Rusije odobrovolji domaćine za ulaganje kapitala u Rusiju. (Rojters)
Atentator na papu pušten iz ttalijanskog zatvora”
Maliju čeka n
Istambul- Turski državljanin Mehmet Ali Agdža, atentator na papu Jovana Pavla. Drugog, uhapšen je juče zbog ubistva jednog novinskog izdavača odmah nakon što je prebačen iz Italije u Tursku. Italija je juče amnestirala Agdžu, nakon što je proveo 19 godina u zatvoru zbog toga što je 1981. godine u Rimu pokušao da ubije papu. Turska policija je Agdžu odvela u zatvor Kartal.
Agdži je ostalo još devet i po godina zatvorske kazne zbog
[ija 1 TUpSROJ
ubistva izdavača levičarskog lista Abdija Ipekčija 1979. godine, jer je smrtna kazna koju mu je turski sud izrekao u odsustvu, nakon amnestije 1991. godine prelnačena na 10 godina zatvora. Turski ministar pravde, Hikmet Sami Turk, rekao Je da ne očekuje da će Agdža ponovo biti amnestiran. Njega je amnestirao italijanski predsednik Karlo Azeljo Campi na zahtev pape koji je davno oprostio Agdži što je pokušao da ga ubije. (Beta, Rojters)
PUN} UJJUHJJ4291Ja
____Bolonja . Treća 'Konferencija ___OEBS posvećena malim i sred-
FOTO: ROJTERS
___njim pre-
· dazećima koja se održava u Ttaliji, izazvala je juče u
Bolonji, protest. Više stotina demonstranata protivnika globalizacije
rasterala je. _ policija pendrecima i Suzavcem. _ (Rojters) ~
ednika: Putin kod španskog kralja
ministar inostranih poslova Igor Ivanov.
Pored navedenih tema, na dnevnom redu će se naći NATO ı “ruska politika prema Baltiku i Cečeniji”. Pada u oči da je Cečenija gurnuta u drugi plan, kao ı da se u službenim najavama Balkan uopše i ne pominje.
Na startu Putinove ere, vladin portparol u Berlinu izjavio Je da Nemačka želi da iskoristi priliku da otvori “novu stranicu” u odnosima sa Moskvom. Nemačka naglašava da u Rusiji ima “strateške interese i strateškog partnera”.
Putin će se u toku boravka u Berlinu sresti i sa liderima konzervativne Opozicije, kao ı sa bivšim kancelarom Helmutom Kolom. Vreme Kola i Jeljcina bilo je obeleženo izrazito prisnim ličnim odnosima.
Dejan Vasiljević
Drugi dan samita lidera dve Koreje
_ Špilačnost i Pazumevanje
Seul - Predsednici dve Koreje
· postigli su tokom jučerašnjih Taz-
govora generalnu saglasnost oko četiri glavna pitanja u odnosima između dve zemlje, ızJavio je predstavnik Južne KoreJe. Atmosfera tokom razgovora između predsednika Severne Koreje Kim Džong Ila i Južne Koreje Kim Dae Džunga bila je veoma prijatna ı čuli smo i očekujemo da će doći do daljeg preciziranja stavova”, rekao je predstavnik Seula Džang Džung Sik.
On Je dodao da su dvolJica koreJskih lidera razgovarali o svim bilateralnim pitanjima vrlo otvoreno. Predsednici dve Koreje razgovarali su dva sata i 20 minuta i razmatrali su pitanja bilateralne saradnje, spajanju porodica razdvojenih tokom Korejskog rata 19501953. godine, popuštanju napetosti ı eventualnom ponovnom ujedinjenju poluostrva, rekao je predstavnik Seula. Razgovori dvojice korejskih lidera se nastavljaju. Predsednika Južne Koreje tokom posete Pjongjangu prati 50 južnokorejskih novinara i 130 biznismena i zvaničnika. Međutim, stranim novinarima nije dozvoljeno da prate samit, prvi te vrste Otkako su se dve zemlje razdvojile 1948. godine. (Beta, Rojters)
POKRETAČ AKTIVNIJEG _ METABOLIZMA ROI IO O b et PRAVO REŠENJE ORO ar aOalaya ao le Coa oli,
FOTO: ROJTERS