Данас
globalnom otopljavanju i oštećeG· ozonskog omotača mnogo se govori ı piše. Svima je već dobro poznato da ozonski omotač predstavlja molekularni štit t|. upijač UV, ultravioletnog sunčevog zračenja, čije su prevelike doze poguDne za Živi svet. lako su ovi efekti identifikovani još 70-ih godina 20. veka, tek poslednjih par godina mediji pridaju ogromnu pažnju i upozoravaju na opasnosti koje čoveku prete od izlaganja sunčevim zracima. „Dermatolozi, ali ı mnogi drugi specijalisti medicine, već deset godina unazad prosto „vrište“ o opasnostima Koje prete od nedoziranog izlaganja sunčevim zracima. Koliko je, s jedne strane, sunce lek, s druge ono Je pravi ubica“, kaže dr Gorana Isailović, dermatolog iz Zavoda za kožne 1 venerične bolesti u Beogradu. „Osim toga što direktno i brzo utiče na preuranjeno starenje kože, štetno dejstvo sunca uglavnom se odražava više godina, pa čak i decenija kasnije: na primer, kod deteta koje u periodu od treće do pete godine SVOE ŽIVOta Jednom izgori na suncu, šanse da
jesu efika: PO
ma, veoma je važno da osoba ne konzumira ekove, ne drži dijetu, ne puši, ne pije
kohol, 1 u umerenim OB
oboli od melanoma nakon 20 godina
mogu se povećati za čitavih 20 odsto.“ Tako nedozirano izlaganje suncu štetno deluje na svakoga, najugroženije su svakako osobe sa specijalnim faktorom Tizika. Osetljivost na UV zračenje, zavisno od tipa kože (za naše podneblje značajna su prva četiri tipa od šest postojećih), bitno se razlikuje kod ljudi. Pod tipom kože | podrazumeva se naročito svetla koža, postojanje je pega, riđa kosa osobe čija koža pri sunčanju nikad ne crni već 0 tj. pregori;
Tip kože Il: prirodno tamnija koža od tipa Il, retke pege, slaba sposobnost crnjenja, velika sklonost ka sunčevim opekotinama;
Tip III: koža čija boja varira od svetle do svetlobraon, bez pega, dobra sposobnost crnjenja, znatno niža sklonost od sunčevih opekotina u odnosu na tip IH:
Tip IV: prirodna svetlobraon do maslinaste (tamnobraon) boje, bez pega, veoma dobra sposobnost crnjenja, Veoma niska sklonost ka opekotinama.
Kako bismo mogli da odredimo da li
_ govara ovakvim temperati
bi može 05 proizvede O ili da 1 ____, U KN e
se spadaju prirodni oksidansi - vitamin E i C. U proizvodnji krema koriste se prirodni sastojci titanijum-dioksid i cin eni znako svojstava. 0 proizvod, međutim, in
zaštimih
Cote, koji sadrže veliku količim
Kaoi direktno. izlaganje s Sunčevim ·
rijumima podjednako je opasno. Jedina razlika između ova dva „i; Sti“ je taj što se u Onu aa štetnim UV zracima može dozii
Sati, što nije slučaj sas
ı Veštačko sunčanje u po.
(Ufhreo)keino) zZrevecijje 1 m)jesowe posliedlheo
planulost od enc nckult
Koliko je, s Jedne strane, sunce lek, s druge ono Je pravi ubica“, kaže
spadamo u rizičnu kategoriju neophodno je da sami sebi postavimo sledeća pitanja. e Moja koža je tipa I, II, III ili IV? e Imam li veliki broj mladeža? Pega? e Da li sam već imao/imala ozbiljne opekotine od sunca, posebno u detinjstvu? e Da li postoje i gde su uzroci melanoma (maligni rak kože) u mojoj familiji? e Da li koristim fotoaktivne E (Di tati lekara) e Da li sam već imao rašireno oštećenje kože od sunčeve svetlosti, maligno oboljenje kože ili stanje koje tome prethodi? Ukoliko utvrdite da je odgovor na većinu ovih pitanja „da“, savetujemo da se klonite sunca koliko god je to moguće. „Preplanulost kože kao posledice sunčanja smatra se zdravstvenom nekulturom tj. nevaspitanjem u podjednakoj meri kao i gojaznost, pokvareni Zubi, pušenje i alkoholizam. To je direktno i svesno ugrožavanje sopstvenog zdravlja i treba ga maksimalno izbegavati, naglašava dr Gorana Isailović. Gordana Fiket
Mremc i bclo platno
- Uliraviolefno zračenje ni|e ništa novo, ali iz godine u godinu situacija se pogoršava - kaže za Danas dr Ana Jovicević Bekić, načelnik Odeljenja epidemiologije i prevencije Instituta 70 oikOlbali i radiologiju Srbije. Zvono za U7bunu je pokrenuto |oš davne 1989. godine kada su objavljeni podaci u američkom časopisu PUMPOKOJ udruženja „ JAMA”. Dr Bekić ka-
že da na sreću ima zašlile od sunca i da bez obzira na apele i situaciju, ne freba odusfafi od letovanja. Kako se zaštititi? Lekari savetuju da kad | se izlazi iz kuće, pu makar i nakralko
„(SEP tela zaštitifi preparatom za sunčanje {najmanje faktor 15 ), a ako smo na moru
stane realnost u nared-
OOU, laboratorijskog ljudskog srca mogla bi. da ponim godinama, saop-
- štili su naučnici sa Univerzi— teta u Vašingtonu.
Oni su rekli da će OVAA sati istraživanja narednih de-
— set godina. Tom radu, koji ___- će koštati oko 10 miliona „“
_ dolara, učestvovaće oko
50 naučnika iz 14 labora-
torija. Oni će pokušati na /
osnovu ćelija pacijenta
da naprave ljudsko srce. „Io je sasvim moguće.
_ Napravićemo takvo srce“, _ Tekao je Badi Ratner direk-
tor centra za biološka istraži-
_ vanja Univerziteta u Vašingtonu. ~
Srčane bolesti čine više od 73 s:
trećine smrtnih slučajeva u SAD, a svake godine za transplantaciju hirurzi imaju na raspologanju samo 2.300 srca. To znači da svake godine u iščekivanju transplantacije umire |.
50.000 srčanih bolesnika. |___ „To će promeniti medicinu“, reb kla je Margaret Alen hirurg IH diolog i član ekipe Badija Ratne-
V:H
OČE Ta ćelije pacijenta, kako bismo izbegli aa dNLOM) (n R1E0 a) Prvi cilj jeste da se u laboratoriji „odgaji“ srčani mišić, koji bi mogao da se doda bolesnom srcu kako bi se poboljšao njegov rad i obnovila oštećena vlakna. Naučnici će takođe pokušati da naprave srčanu ko-
· moru, odnosno a srca koji se pum-
pa krv. ___Oni se nadaju da će uspeti tokom
Tada u laboratoriji da naprave celo srce. Prema njihovim rečima, treba da ·pronađu način da se ćelije ravnomer.
no razvijaju.
Moguće je odgajiti srčane ćelije |H laboratoriji, ali se one razvijaju neravnomerno i svaka ćelija je TAMA sna.
koji su fanatici u svom domenu i oni će raditi na razvijanju raznih ROI. C LU u)VaJES AG OL9 VUCO organ“, re-
'kao je Ratner.
Ceo projekat finansiraju- američki instituti za zdravstvo. Istraživanja će se odvijati u više od deset laboratorija u Vašingtonu, ao, i UVU (Be-
M iC:0 Sa
„U našoj ekipi imamo iN MIO
dr Gorana Isailović, dermatolog iz Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu
mazanje je normalno posle svakog izlaska iz vode ili znojenja. Takode, |oš jedan vid zaštite |e svetla, gusto ikana pamučna odeća i po mogućsivu naočare {naočare sa UV fillerom štile ne samo oči već i oselljivu kožu). Dr Bekić naglašava da najviše freba pazili na decu, |er opekoline od sunca u detinjstvu povećavaju rizik nastanka raka kože. M. Galečić
Dohpa prognoza
Rak kože je najčešće maligno obolje· nje, ali ima odličnu prognozu ukoliko se oikrije na vreme. Planocelularni i bazocelularni karcinomi, fakode imaju dobru prognozu i relko mogu da ugroze život, meduhim melanom je daleko ozbiljnije oboljenje čiji ishod zavisi od uznapredovolosti u frenufku oikrivanja. Samo se valja na vreme javiti lekaru.
TANJA VALIČ