Данас

ponedeljak, 26. jun 2000.

OPŠTE UDRUŽENJE SAMOSTALNIH PRIVREDNIKA | PREDUZETNIKA BEOGRADA Zeleni venac 2, Telefon: 634-143, 625-996

tacije izdvajamo:

Irie PENJIN:

neće biti poreza!“

Na naše pitanje za Nobelovu nagradu z ekonomije:

„KAKO DA PLATIM POREZ AKO NE OSTVARIM DOHODAK?“

Svaki dan stižu odgovori. Iz bogate dokumen-

odgovorno tvrdim da se u ovaj problem umešao bauk impenjalizma - ja sam narodu Još iz voza obećao da u socijalizmu

Gospodin MARKS: „Čestitamo vašoj dižavi ostvania je ideal komunizma: radi prema mogućnostma, a uzima prema njenim potrebama!“

Agent FOKS MOLDER: „... bio je jedan takav slučaj da se plaćao porez na zarađeno NISTA -

odmah smo ga uvrstili u raš DOSIJE X.“ OrOthŠĆČEx515 ___aao|

e e __ 1 papir, sekač TOO modni 9600bps ~ = _ – ~ ~ Ca · ~ _ O io e 72 FAX 525 480 |tako poreska recenja pljušte, odgovon Stižu, a i papir; sekač papira; sekretarica; modem 14400bps

· privrednici ćute i primaju da samo naučna fanta_ stika zna gde će naći pare za plaćanje poreza?

| __ Poreske obaveze - zona” | sumraka privatne privrede |

· Šticovani kurs na sivom finansijskom trži· Štu kretao se protekle nedelje u rasponu od ·

26,00 do 30,00 dinar za jednu nemačku _ Ulični kurs: Marka je, otkupljivana za” . 22 a prodavana za 23 dinara |

Slovenija 1 DEM = 105.6321 SIT (tolara) Hrvatska 1 DEM = 3.894966 HR (kuna) Makedonija 1 DEM= 30.69672 MKD (denara)

Motori i biber

UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI: Chendhok Gmup. PO. Box 2571 Ajman Chandhok Gmup, PO.Box 2571 Aman tel: 00071/0/44-99-13; tc 00971/6/42-97-43.

Zainteresovani za nabavku sledećih proizvoda: motora, lanaca, mašina, alata, hemikalija, sirovina za sve industrije, vozila, autodelova, tehničkih proizvoda ı opreme, farmaceutskih proizvoda, prehrambenih proizvoda. Korespondencija na engelskom.

SRI LANKA: Nuzrat Enterprises, Sri Lanka. Kontakt: M. L Abdul Jeleel. Fax: 97-744-614-523

Nude cimet, biber i druge vrste začina. Mogu isporučiti bilo koju količinu.

TAJLAND: Milennium Food TachCo. Ltd. Thabland, Kontakt: David D. T. Fax (662)-249-9860

Nude sve vrste morskih proizvoda, sveže ili smrznute. Pakovanje po Vašoj Želii. Isporuka brza - cena

povoljna. Iz biltena Info biznis APP tel/fax: 011/3230-158 tel: 063/8085-916 e-mail off001] QEUnet.yu

At your side.

NAJPOVOLJNIJI TELEFAKSI KOD NAS

OrOtF TI xop0 490

- običan papir M:tel. imenik; priključak za.sekretaricu; opciona veza sa računarom e S _ ALyourxić

| KI. FAX 930

550;

Kneza-Miloša 95/95a, Beograd Tel: 011.361.54.11, 361.54.14, E _ Fax 011.361.54.30 2

_ __ntemet: WWW.TCC.CO.yu S

Cena kao promofivni elemenž

Jeftimo pa ma rate

U redu, volim da trošim novac! Ali mi navedite u černu sam Još rasipnik“ (Maks Kaufman)

_ Turističke agencije zovu ovih dana na egzotična putova-

nja, „po promotivnim cenama“, druge nude „povratne karte za 10 odsto popusta“, za razne destinacije ili „20 odsto popusta za sopstveni prevoz“; oglasne strane naših novina vrve od oglasa tipa „promotivno: za gotovinske uplate veliki popust“, „deca od 1-12 godina 50 posto popusta, deca do dve godine besplatno“... | beogradska pozorišta pred kraj sezone oglašavaju „letnje popuste od 30 odsto“: Institut Igalo Je uoči prošle, što se energetata tiče, neizvesne zime nudio „Sigurno i jeftino grejanje“ Za goste iz Srbije; o „povoljnostima”, „pogodnostima“, „olakšicama“ druge vrste, da i ne govorimo. „Popust“, „rasprodaja“, „jeftinoća“, „jeftino“, „pojefitnjenje“, „sezonska rasprodaja“ magićni su slogani kojima Do Jugosloven, iz razumljivih razloga, ne može da odoli. _ Marketing, kao što je znano, počiva na 4P: Produkt (proizvod), Place (kanali prodaje), Price (cena), Promotion (promocija), a svaki od četiri elementa marketing miksa okrenut je ka potrošaču sa velikim P. Sam promotivni splet podrazumeva: oglašavanje, unapređenje prodaje, ličnu prodaju, ekonomski publicitet, direktni marketing...

Svaka promotivna aktivnost trebalo bi da bude budžetski srazmerna količini proizvoda koja će biti prodata. Pošto svakog potrošača ponaosob - kako to primećuje Patrik Forsajt u knjizi „Markeging - Sve što je potrebno da znate“ - ne moežete „rols-rojsom“ voditi u „Ric“ na ručak, što bi bilo najlakše, da biste ga namamili da kupi Vaš proizvod, Vi ćete koristiti neke druge marketinške tehnike...

_ Jedan od njih je upravo kombinacija dva elementa marketing miska: cene ı promocije. Ovde je reč o Čvrstoj vezi politike cena i promocije, u kojoj se igra sa cenom pojavljuje kao, možda i najvažniji, vid promotivnih aktivnosti. Jer, kao što, u razvijenom svetu, nema bolje reklame za neki proizvod od

njegovog kvaliteta, tako se kod nas svaki produkt najpre preporučuje kroz cenu.

Nije slučajno zato što se cena zaokružuje na astrološke cifre u kojima preovlađuju devetke - 999 ili 4,95. „Potrošač se oseća kao da je to stvarno bitno manje i sklon je da kupi više. Ovo istinski pali...“ - rekao bi već citirani Forsajt.

Podaci o porodičnom i ličnom budžetu na određenom području predstavljaju, takođe, vrlo važne orijentire za postavljanje marketinške i promotivne strategije i. Slavko Kovačević: „Big idea“). U zemljama tržišne privrede razvijene su Drojne istraživačke tehnike koje obezbeđuju detaljne podatke o strukturi porodičnog i ličnog budžeta (postotak koji ide na zadovoljenje egzistencijalnih potreba, navike u potroa posebne vrste robe, stepen izdvajanja za kulturne potre-

e).

Cena bi trebalo da bude rezultat odnosa ponude i potraŽnje, ali zbog višestruke ograničenosti našeg tržišta, kao i u mnogočemu, retko vrede ovi ekonomski zakoni. Skromni priliv oglasa u našim štampanim medijima posledica je nedostatka sredstava u privredi, ali i činjenice da je reklamiranje u uslovima opšteg osiromašenja stanovništva često bez elekta. Ilustrativan je primer (izvor: Servis Medija centra, 13.0.200) kompanije „Bos“ koja je 1998. u nedeljniku „Vreme“ zakupila prostor za reklamiranje veš-mašina. U prvom kampanji prodato je 500 mašina, ali u drugoj nije prodata nijedna (!?), zbog čega je«kompanija - zaključivši da je 500 mašina limit prodaje u Srbiji - odustala od najavljenog produženja ugovora o oglašavanju. Zato su najave u oglasima ili natpisi na izlozima tipa „rasprodaja“, „popust“, „pojeftinjenje“, „plaćanje na rate“ često efikasniji mamac za potencijalnog kupca, nego najbolja kompletna oglasna ili PR kampanja. Uostalom, istraživanja govore da se prosečan potrošač, u najvećem broju slučajeva, odaziva na takve „žvake“ čak i ne pitajući se šta se to u stvari prodaje!?

: Cvijetin Milivojević (Autor i izvršni direktor Agencije PRA)

Bena a Oira ani srsora ren rar

|| ne budemo koristili nećemo od toga imati nikakve koristi.

| ka sankcije, a oni koji su uh uveli kažu da ih neće ukinuti dok je

Obnova

Najpre je na najvišem državnom nivou svečano obeležena godišnjica formiranja Direkcije za obnovu i izgradnju zemlje i odato priznanje graditeljima za izuzetne uspehe, a onda je grupa ekonomista G-17 iznela podatke prema kojima je dosad obnovljeno samo pet odsto nastale štete. Bio je to razlog da obnova postane reč nedelje. Osnovno značenje te reči je zameniti staro novim, odnosno popraviti tako da bude kao novo.

Period obnove i izgradnje imali smo i pre pola veka. Pevalo se: „Nema odmora dok traje obnova!“, raščišćavale su se ruševine, ponešto se krpilo, pa i gradilo, uglavnom na mišiće sa krampom, lopatom i kolicima kao glavnom mehanizacijom. Niko nije dovo-

—

ali malo i zato što nije hteo. Završio se Drugi svetski rat i to je bilo najvažnije i isti posao je čekao i one na Istoku i one na Zapadu. Već posle nekoliko godina pokazalo se da su oni na Zapadu uspešniji, ali smo mi to saznavali prilično sporo. Postalo je to jasno tek kada su šezdesetih godina trbuhom za kruhom krenuli u svet naši gastarbajteri. Tada ı u 0 koje su usledile pokazalo se da su zemlje koje su izgu · ske bitke. Može li to i nama da se dogodi? Neke od bitnih uslovanemamo - Nemačkoj i Japami zabranjeno Je da drže vojsku, a vojna industrija morala Je ili da obustavi rad ili da se preorijenti=" še na civilne potrebe. Nije, dakle, bilo izdataka za vojsku, a autoindustrija, nastala u vojnim fabrikama, je postala snažna pokretačka snaga cele privrede. Mi danas vojske ne možemo da se odreknemo, a - mada se o tome ne govori mnogo - obnavlja se i vojna industrija koja Je i najviše porušena. Ovo drugo možda i Bije · tako loše, jer je svojevremeno izvoz naoružanja 1 vojne opremie · donosio lepe devizne prihode. ___Imamo, međutim, drugi jedan uslov koji je takođe bio bitan za privredni razvoj Nemačke ı Japana. Na raspolaganju nam je do_ voljno stručne radne snage, industrijskih radnika | inženjera koJi bi se vrlo lako prilagodihi na nove mašine i nove fabrike kojih nema. Neko je Još u socijalizmu rekao da su nezaposleni naše veliko bogatstvo! Delovalo je glupo, ali u tome ima istine. S tim što _ smo poslednjih deset godina to bogatstvo uvećali, ali sve dok ga

Da iskoristimo tu svoju šansu neophodan nam Je kapital koji može stići, bar u potrebnom obimu, samo sa Zapada, dakle od onih koji su nas bombardovali. Za taj kapital ozbiljna su prepre-

na čelu naše države ova vlast koju imamo.

U međuvremenu moramo se zadovoljiti sitnim popravkama ! krpljenjem, što je svakako bolje nego da sedimo skrštenih ruku, ali nam takva obnova neće doneti preokret. Ekonomisti G-17 kažu da će, ukoliko nastavimo ovakvim tempom, obnova trajati 19 godina što je zaista previše. Stvaranje iluzije u državnim medijima da je obnovljeno više nego što Jeste i da nam se cela država pretvorila u veliko gradilište - ne pomaže mnogo kada su stomaci sve prazhiji.

Komunisti su nekad obećavali svetlu budućnost koja nije dolazila, ali su se stvari iIpakito ne tako sporo menjale na bolje. Ono što ova vlast ne može da nam ponudi je upravo neka bolja budućnost. Sa sigurnošću možemo od nje da očekujemo samo – ne-

izvesnost! O Saša Nikašinović

dio u sumnju uspehe graditelja i udarnika. Malo što nije smeo, |

ile rat, Nemačka i Japan, uspešno dobijale ekonom- |

SRO

Timska icreativnos?

Inovacija - rezultati kreativ-

Kreativna organizacija -

organizacija koja gomila ı rešava probleme, te takvom delatnošću izaziva probleme ravnoteže u jednom društvu; sve druge kreativne organizacije su sekundarne; umetničke, naučne ı druge organizacije označavaju na svesnom nivou bavljenje projektima koji akumuliraju ı rešavaju probleme, izmeštajući pri tom društvneu ravnotežu.

Biznis Danas 0 Uređuje: Saša [ODO PE • ___ e-mqil:danasGBeunel.yu; biznis_danas(0yahoo.com

nih procesa unutar ogranizacije; .

Tim - grupa osnovana da bi se intenzivno rešavanje pojedinačno složenih problema, tim Je samo oživljavanje u sredinskim uslovima zvanične organizacije nekadašnjeg spontanog okupljanja kreativnih pojedinaca, to Je prava kreativna grupa

V. Radovanović, D. Ogilvi, B. Savić: „Kreativnost“ (skripta Poslovne škole za PR)