Данас
6 petak, 30. jun 2000.
Predsednik britanske vlade Toni Bler u „blic“ poseti Berlinu
_ Progvenavanje
Sinakovih pngiioma
Specijalno za Danas
Bon – Britanski premijer Toni Bler bio je juče u „blic“ poseti kod nemačkog kancelara Gerharda Sredera, 48 sati pošto je u Bundestagu francuski predsednik Zak Sirak pozvao na razvoj integracionih procesa unutar Evropske unije „u dve brzine“ i naglasio da će u tom smislu nosioci reformi! ostati Nemačka i Francuska.
Bler je službeno najavljen kao neko ko Je došao u „privatnu posetu“ i ko ima „privatne razgovore“ sa kancelarom. U političkim krugovima Berlina i Londona, međutim, veruje se da Je Bler pohitao kod Sredera da proveri pravi smisao Sirakovih poruka, pre svega da li one odapinju strele u pravcu Britanije, koja se, po pitanju eura i drugih integracija, tradicionalno drži rezervisano 1 upadljivo oDbazrivo.
„Blerov put pada u vreme pojačanog straha u vladi u Londonu, da bi Pariz i Berlin mogli ostaviti Britaniju u sporijoj traci, predviđenoj za kretanje u manjim brzinama“, napisao je jučerašnji Fajnenšel] tajms i u svom nemačkom izdanju.
U Berlinu predstavnici vlade, istini za volju, ni na koji način nisu spremni da ohrabre podozrenje Londona. Jedan nemački visoki diplomatski izvor citiran je da „Nemačka 1 Francuska ne žele da isključe bilo kog evropskog partnera, ponajmanje Britaniju, kada govore o potrebi nesmetanog brzog daljeg integrisanja EU“. On je zaključio kako „saradnja Nemačke i Francuske ostaje odlučujuća za budućnost
<
· Bivši nemački kancelar po prvi put saslušavan –
odhacio sve opiužhe
mački kancelar, Helmut Kol, kategorično je juče odbacio sve. 5J koru i ilegalnim donacijama u korist kampanja
optužbe o navodnoj korupciji
ZK
· njegove stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u devedesetim go-—
ranijem stavu da ne oda imena privatnih donatora,
ična odgovornos.
put, pred istražnom komisijom nemačkog parla| 'Kol je rekao da Je sve što mu se pripisuje
Evrope“, ali da one ne predstavljaju
nikakav „ekskluzivni klub“. Francuska sutra preuzima polu-
godišnji rotacioni mandat predše-
Specijalno za Danas
Varšava – U poljskoj prestonici ove sedmice je završen sastanak ministara inostranih poslova stotinu zemalja sveta, na kojem je doneta, po mnogima, istorijska odluka stvaranja „Kluba demokratskih zemalja“ pri Ujedinjenim nacijama, koja u načelu predstavlja program za svetsku demokratiju. Povelju nije jedino potpisala Francuska, koja smatra da pomenuti program „stvara religiju od demokratije“. Pariz inače, podržava ideJu deklaracije, slaže se sa kontinuitetom debate koja je vođena u Varšavi, ali je „protiv diplomatskog angažovanja u radu kluba Demokratske zajednice“, kaže se u saopštenju ambasade Francuske u Varšavi koje je potpisao ambasador Benoa d' Abovil.
Deklaracija obuhvata 19 tačaka koje sadrže niz stavki koje se odnose na osnovna prava čoveka, kao što je ekonomski razvoj, mir, sloboda izbora, pravna zaštita svakog čoveka, jednakost među rasama, slobodan pristup javnim ustanovama, pravo na slobodnu reč, religiju, kulturu. Sastanku je između ostalih prisustvao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Anan, koji je rekao da „sve veći broj zemalja UN uvodi demokratsko državno uređenje, te da vizija budućnosti demokratskih naroda nije nerealna mašta već vrednost na kojoj se gradi prosparitet“. „Nismo došli u Varšavu da nametnemo demokratiju, to bi bilo kontradiktorno. Diktatori se na-
U Varšavi završen ministarski sastanak predstavnika više od sto zemalja
Šini se bath lemoknatije
meću, a demokratija je stvar izbora. To nije religija, uverenje koje je uticalo na ljude širom sveta“, rekla je američki državni sekretar Medlin Olbrajt. Ona je najavila da bi do Kluba UN demokratskih naroda, mogao da bude osnovan na jesenjoj sednici Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Posebno poglavlje varšavskog samita bilo Je ı ekonomsko pitanje najugroženijih zemalja sveta. „Klub“ se, tim povodom, složio da međunarodne finansijske institucije moraju da shvate da osnovni postulati demokratije zavise isključivo od privrednog napretka, i shodno tome najveći prioritet Kluba biće borba sa siromaštvom u svetu.
Ambasador Francuske u Varšavi, Benoa d' Abovil tražio je da se Varšavska „deklaracija smatra isključivo „kao početak diskusije, a ne kao radni dokument“. Nezvanično, Francuska je i pre početka sastanka stavila do znanja da neće potpisati sporazuma u slučaju da konferencija krene u smeru institucijalizacije. Jedan od znakova te institucijalizacije je, prema njegovom mišljenju, i činjenica da je već odlučeno da se za dve godine novi samit održi u Južnoj Koreji. Da li će se do tada konferenciji pridužiti i Francuska, ostaje otvoreno pitanje. Vremena koja dolaZe otkriće sve dobre i loše strane „Varšavske deklaracije“, dok vagovarači ovog projekta vide svetlu budućnost.
Aleksandar Stošić
navodni uficaj novca na donoše-
ladavine uništila dve trećine svih CDU. Mnoge fajlove juteOe davajućeg u EU. EU bi do 2010.godine trebalo da se sa sadašnjih 15 zemalja uveća na 25 do 27 članica.
Dejan Vasiljević
FOTO: ROJTERS
Saueta Fungje
Duma iuIsVojila Zakon 0 vanpetdnom Stanjli
Moskva – Donji dom ruskog parlamenta – Duma, usvojio je ju--
če Zakon o vanrednom stanju, koji je još 1995. O predložio. _ |
bivši predsednik Boris Jeljcin. Duma Je tada odb a ui po dana predložio dorađenu verzi-. ju. Duma, međutim, tu verziju do juče nije stavljala na dnevnired.
kon, a Kremij je posle g.
a predloženi Za--
Zakon predvida da se vanredno stanje u zemlji uvodi odlukom |
predsednika države, a da a u roku od tri dana, odluku predsednika mora da potvrdi gornji dom – Savet federacije. Ako Savet federacije odbije da potvrdi odluku o uvođenju vanrednog stanja, ona automatski gubi snagu. Uvodenje vanrednog stnja ne može služiti kao osnova za ograničavanje prava i sloboda čoveka i pgrađanina, garantovanih Ustavom, navodi se u Zakonu. (Beta) ——
Obnovljene žestoke borbe u Čečeniji
Uijeno Više gl 100 islamskih pobunjenika
Moskva – Petnaest ruskih vojnika ubijeno je prekjuče u Cečeniji u žestokim borbama sa separatističkim pobunjenicima, potvrdio je Generalštab ruske armije. Kako prenosi agencija Interfaks, u 23 napada na ruske snage u različitim delovima te republike, petnaest ruskih vojnika je ubijeno, a 29 ranjeno, saopštio Je Generalštab. Tokom istog dana ubijeno je više od 100 pobunjenika u regionu Sergen-Jurt, na jugoistoku zemlje, dodao je Generalštab. Vlasti u Kremlju tvrde da su u obnovljenim borbama na Jugu Cečenije, ruske trupe ubile najmanje 120 pobunjenika. „,Ne možemo sa sigurnočću da navedemo broj poginulih čečenskih boraca, jer su u toku neprestani artiljerijski i vazdušni napadi na položaje neprijatelja, ali se cifra kreće tu negde oko sto“, izjavio je
· portparol u Kremlju. Slične po-
datke je dala ı novinska agencija RIA, navodeći reči ruskog mini-
· konvoj u blizini sela Jaruš Mardi i
stra odbrane Igora Sergejeva, koJi smatra da će se novoizazvana situacija ubrzo okončati.
Na drugoj strani, portparol pobunjenika Movladi Udugov poriče navode ruskih zvaničnika, tvrdeći da ruska strana pokušava da zataška činjenicu da je u najnovijim sukobima živote izgubilo ukupno 97 ruskih vojnika. On je rekao da su samo u sredu kasno popodne pobunjenici napali jedan ruski
iz zasede ubili 54 ruska vojnika i. uništili četvoro borbenih vozila i Još nešto druge borbene opreme. RIA navodi da Je ministar odbrane Igor Sergejev odlučno odbacio istinitost OVOg izveštaja.
Jedna stvar Je očigledna, posle devet meseci surovih borbi na čečenskom frontu i posle nekoliko pokušaja ruskih zvaničnika da rat proglase završenim, Cečenija i dalje ostaje nestabilno područje, na kojem neprestano izbijaju novi potresi. (Rojters)
Strazbur – Posle četiri godine provedene u statusu specijalnog gosta” i godinu dana čekanja da se njihova molba za prijem povoljno reši, Jermenija i Azerbejdžan su juče postale članovi Saveta Evrope.
lako je bilo prilično nedoumica oko prijema Azerbejdžana, tako da je čak i jedan moćni posmatrač u Savetu Evrope – SAD- morao preko svog konzulata da se založi da se obe zemlje prime 'u paketu”, iako je u obrazloženju ove odluke navedeno mnogo poslova koje druge zemlje moraju obaviti pre nego što budu primljene, Azerbejdžan i Jermenija primljene su u članstvo Saveta Evrope između ostalog i zato da bi, međusobno sarađujući, doprinele stabilizovanju prilika u svom regionu, tj. rešavanju problema u Nagorno-Karabahu. (Sense)
____Havana - Posle sedam me_ seci do sada neviđene političko-pravne sage i borbe u SAD oko starateljstva nad njim, Ššestogodišnji Elijan Gonsales vratio se juče na Kubu. Njega” je po izlasku iz privatnog avioma na aerodromu „Hose Marti“ u Havani, uzvicima „EHlijan, Elijan“ dočekalo više stotina kubanske dece. Vlada u Havani pozvala je prekjuče. u više navrata stanovništvo | na mir, tražeći da se izbegnu sve manifestacije proslave Elijanovog povratka.
Elijan je preživeo brodolom brodića kojim je njegova majka pokušala ilegalno da ih prebaci u SAD, a potom je _— 1 UC T– usledilo suđenje oko starateljstva nad njim između njegovih rođaka koji žive u Majamiju i oca koji je želeo da se dečak vrati na Kubu. Po dolasku, Elijan se bacio u naručje babi i dedi kojisu došli da Ba dočekaju. Na aerodromu ga je, pored rodbine, dočekao i predsednik kubanskog parlamenta Rikardo Alarson. Predsednik Fidel
. Kastro nije učestvovao u dočeku Elijana jer ne želi da od toga nači-. ni „politički triumf“. Vrhovni sud SAD odlučio je u sredu ujutro da” ne prihvati zahtev rodbine da razmatra aleru i tako uklonio poslednju prepreku za Elijanov povratak na Kubu. (Beta, AFP) ___
Hijan Gonsales stigao na KUMU
Kineski nnemijgn u Bimnanskoj
_ Sofija – Kineski premijer Džu Žongđi je tokom drugog dana posete Bugarskoj potpisao pet sporazuma sa bugarskim zvaničnicima. Potpisani su sporazumi o saradnji u zdravstvu, zaštiti životne sredi ne, saradnji bugarskog: Ministarstva saobraćaja i komunikacija ikineskog Ministarstva komunikacija, kao i program za saradnju u oblasti kulture, nauke i obrazovanja od 2001. do 2003. godine ı memoraldum o saradnji Ministarstava Za socijalnu zaštitu. Džu Žongđi je, nakon razgovora sa bugarskim kolegom Ivanom Kostovom, rekao novinarima da je izabrao Bugarsku kao prvu odrednicu evropske tur neje zbog dugogodišnje saradnje dveju zemalja. __ Kineski premijer je posebno Istakao stav Bugarske o jedinstvenoj Kini i neodržavanju zvaničnih odnosa sa Tajvanom. Žongđi je tako“ đe rekao da je Bugarska važam partner Kine u Jugoistočnoj Evropl. Bugarski premijer Ivan Kostov Je izrazio zadovoljstvo zbog „aktivne podrške“ kineske vlade u stvaranju | mešovitih preduzeća ı ulaganju u o Bugarsku, kao i zbog ocene da bU- | garska može da Kini predstavlja „vrata“ u evropska tržišta i uopšte u Istočnu Evropu. _ Dvojica premijera i delegacije njihovih zemalja su razmotrili mogućnost izgradnje privrednih kapa citeta koji bi zamenili uvoz neke robe u Bugarsku, posebno bele tehnike, i povećanju bugarskog IZvoza. Kostov je takođe rekao da će „kineska strana razmotriti u poZ! tivnom i aktivnom pravcu Želje Bugarske da postane nestalna članica Saveta bezbednosti UN u 2001-2003.“ (Beta)
-