Дан, 13. 11. 1935., стр. 4

НАША РУБРИКА

Рестаурација Хабсбурговаца ”^ а НаСИон Белж“ об * Нвљује под горњим надопис Шарла д’ Идвала из Беча, у косе» између осталог, Канцелгр Шушник је ројалиста и он то не крије. Тс су, уосталом, и чланови његозог кабинета Бергер.Валденег, барон Најштат лер-Штурмор и фон Карвински. Један једини министар није легитимиста, а то је г. Штокингер. Остала три министра још нису сасвим опредељени. То су: мајор Фај, који се већ налази у оставци и који је прилично сумњив, г. Буреш и чувени кнез Штаремберг, последњи војни феудалац и вођ Хајмвера. Људи који Штаремберга познају тврде да је сн више присталица регентства по мађарском узору, под условом да он буде аустриски Хорти. Као чисте републиканце мсжемо споменути само министра пољопривреде г. Рајтера и др. Киндека претседника народне банке. У Бечу сви желе повратак Отона Хабсбуршког, али он се не враћа. За њега су и Јевреји, који више в°ле да 'дође он него Хитлер. За њега је и католичко свештенство, — почевши од монсињора Вајца, инсбрушког и салцбуршког бискупа, који је био исповедник његовог сца, кардинзла Иницера и монсињора Павлорског, па до велике већине сеоских свештеника. Али, упрко с тога он се још не враћа. То долази отуда што легитимистичка Аустрија не мсже да чини оно што јој је воља. Познато ј е Дз г. Бенеш иг. Титу»леоко наилаз е на отворена врата у Паризу. А зна се и то да је Париз, када је била у питању рестаурација монархије, испао према Бечу више него груб. Влада г. Шушника засада помишља само на једну малу рестаурацију, на рестаурацију надвс'вод с ког престола Горње и Доње Аустрије, војводског престола Штајеоске, Коруш ке и Сг»лцбуга и грофовско-кнежсвских престола Тирола и Форалберга Да ли је ово у ствари ипак рестаурација Хабсбуговаца? Г. Бенеш је у своје време узвикнуо „Ради?е Аншпус него рестаурација Хабсбургсваца". У Прагу се међутим, много што шта измени»ло и сигурно да г. Бенеш нема више исто гледиште. Г. Шушник је син јужних Сло^ена, а да његов отец није био у служби Фрање Јосипа он би данас био или адвокат или сеињарски трговац У Београду. Г. Буреш има чешко име, којих је, уоста»лом, пун Беч. Чехосло ваци које је сбухватила нсва Чзхословачка република смртно мрзе заграничне Чехе, док ове игте Беч не третира ни као непријатеље. Беч поступа са њима као са послугом, као са грамзљивим вратарима који чекају да им падне бакшиш. Онда када Чеси из Чехословачке буду заборави»ли овај стари „комплекс инфериорности", који њих, ссниваче самостал не државе раздваја од осталих заграничних Чеха, све ђе бити решено. Надвојвода От с н вратиђе се у Беч када и други увиде да ј е ово не само у интересу Аустрије. Г. Шушник осеђа како се приближава немачка опасност. Сигурно је да то осе^а и г. Бенеш. Да ли ђе се ова два Словена споразумети да се заједнички супрот с тав е заједничкој опасности? Ако до овог споразума не дође Хитлер ђе победити на штету Беча и Прага. То ј е разлог што немачка штампа непрестано пише противу Хгбсбурга и што не жели њихову рестаурацију.

ЖИВОТ НАШИХ ЉУДИ И КРАЈЕВА

Данас се у Вршцу сахрањују посмртни остатци Епископа банатског др. Георгија Летића

Вршац, 12 новембра. — За сутрашњу сахрану почившег епископа банатског др. Георгија Летића, завршене су све припреме. Тело почившег др. Георгија Летића пренето је у Вршац и изложено у дворској капели. На дан сахране у среду, 13 о. м., биће пренето у Саборну цркву, у којој ће се одржати архијерејска служба и опело. Др. Георгије Летић биће сахраљен у епископској крипти Саборне цркве. ИЗАСЛАНСТБО ПЕТРОВГРАДА НА ПОГРЕБУ Петровград, 12 иовембра. — Погребу епископа банатског др. Георгија Летића присуствоваће специјално изасланство града Петровграда, које ће предводити претседник општине г. Милорад Владив. Изасланство ће сачињавати градски већници и чланови градског поглаварства. Изасланство ће на гроб епископа банатског положити венац. Пр е 17 година после тешких и напорних борби изнурене трупе српске војске ушле су, о Митров дану 1918 године, на челу са капетаном Петдом Арачићем у Панчево. Непријатељске трупе биле су тада у дивљем бекству већ код села Јабуке. У Ковачици оне су пружиле последњи отпор. Годишњица ослобођења Панчева прослављена је у оквиру великих свечаности приликом предавања саобраћају новог моста Њ. В. Краља Петра Другог. Професор панчевачке гимназије г. Р. Гордић премештен је у Државну гимназију у Крагујевцу. Коло српских сестара у Панчеву приредило је успелу чајанку у дворани хотела „Београд“. На чајанци је гостовао познати певач севдалинки г. Шкољевић, који је постигао велики успех. У Старим Шовама ухваћена је јед на лоповска дружина, која је по атачу општине крала кукурузовину. Немачка фабрика мотора Ха е из Рушдорфа поднела је преко петровградског адвоката г. др. Николе Шејтерија кривичну пријаву против свог заступника за Југославију инж. Фридриха Кирхнера, трговца из Санктплтена, који иначе стално жи. ви у Југославији, а највише у Пе. тровграду, Новом Саду и Загребу. Према пријави инж. Кпрхнер је од продате фирмине робе утајио 36.715 динара. Кирхнер је на саслушању признао да је овај новац себи задржао, алп са знањем фпрме. Пошто је као фирмин заступпик за Југослави. ју имао да сноси све режиске тро. шкове и провизије намештеника, њему од продате робе није готово пишта остало за живот, тако да је морао да задржи себи овај фирмин новац. Међутим, тврди да је фирма пристала да јој дуг исплаћује у месечним ратама. После његовог првог саслушања истрага је и даље вођепа. Сада је требало Кирхнера по. ново саслушати, али га се у Петров. граду није могло проттаћи. На предлог адвоката г. др. Шејтерија умо. љене су загребачка и новосадска полиција да га, ако тамо дође, упуте на саслушање у Петровград.

Поштанска управа почев од 1 септембра, а на основу новог Правплника од 1 јуна ове године, међуградским телефонским претплатницима достављала је месечне рачуне у сумарним свотама њиховог дневпог оптерећења. Пошто код таквих обра. чуна телефонски претплатпици пису могли Контролисати извршене међуградске телефонске говоро, Дирекција пошта у Новом Саду одредила је за своје подручје, да се обављени разговори имају појединачно увр. стити у обрачуне, како је то било п раније. Ова пракса има се вршити све док не буде увсден систем пријавница, које предвиђа пови телефонски правилник. Из тих пријавница ће странка моћи тачно утврдити када и с киме је био обављен међу. градски телефонски разговор. Учестале су крзђе кукурузовине у последње време у Стапару. Полиција је, бпла принуђена да трага за лоповима. На анонимну доставу ухваћен је Петар Божанов, којн је признао да је извршио више сличних крађа. Загонетна смрт једног умоболног младиђа из Бегеј св. Ђурђа већ више од године дана задаје посла истражним властима у Петровграду. Маја прошле године умро је изненада после неколико дана боловања Душан Попов, умоболни младић из Бегеј св. Ђурђа. Одмах после њего. ве смрти, по селу се почело говорити да није умро природном смрћу, већ да је отрован. Чим је за ово сазнала жандармерија, са^лушала је тамошњег општинског лекара др. Радишу Остојића који болеспика лечпо. Др. Остојић је изјавио да је два дана пре болесникове смрти, који се тужио на болове у трбуху, конста. товао само лакше оболење и препоручио је младићевој маћеси Цвети Попов да га препесе у болиицу. После тога отпутовао је, а кад се вратио изненадила га је нагла смрт мла. дићева и ствар му је постала сумњива. Истовремено је и жандармерија утврдила да се два дапа пре младићеве смрти маћеха интересовала код сирочадског стола у- Петровграду како би она могла да добије младићеву земљу. На лиие места изашла је и судска комисија из Петровграда, која је извршила обдукцију леша, али је могла да утвр. ди само толико да је младић умро приподном смрћу од заплетаја црева. Маћеха је на саслушању призна. ла да га је ударала дрветом по тр. буху, али да је то чинила у својој одбрани, пошто ју је он нападао када бп добио живчане нападе. Прашак, је добила.од неке баба-Ане из Петровграда, која станује у близини Фабрике шећера. Полпција у Пе. тровграду пропашла је ову бабу, која со зове Апа Вагнер, старипа од 75 година. Баба је признала да је младпћа лочпла, али само благим масирањем, потпто јој је то и занимањо. Али овим загонетна смрт умо. болног младића још није разјашњена, те се истрага и даље води. На доживотну робију осуђен је Јожеф Футо, пред Окружним судом у Петровграду, док је Михајло Комар ослобођен, пошто суд није могао да утврди да је и он учествовао у извршењу злочина у Банатском Деспо товцу. Петровградсна полиција завршила је истрагу против пустолова и џентлмена-лопова Јулија Ладањиа, који је извршио читав низ крађа на пашем Приморју, а и једну у Петров граду.

НОВЕ КЊИГЕ и листови

Изишао је из штампе „Пољопрпвредпи Гласник" број 21 од ове године са следећом садржином: Чланци\ Други Јахачки дан у Новом Саду. — Инж. Радивоје Жикић: Пољски мишевп и њихово сузбијање. др. П. Вукасовић: Старе и нове методе сузбијања једног опаспог штеточппе — ровца. — Дипл. агр. Душан X. Једличка, виши пољопр. са. ветник при Бапској управи у Бањој Луци: Воћарство Врбаске бановине. — | Иван Владпмпровић-Мичурин. — Илија Димитријевић, Нови Сад: Распрострањепост култа свиларства у Југославији. — Белешке. — Книжевност. „Пољопривредни Гласник" излази двапут месечно. Претплата за друштва, општине, школе и чигасиице за целу годпну 160 динара, за остале 130 динара. — Уредништво Пови Сад, Сремска улипа број 6. * > ' Календар „Чувајте Југоелавију*за 1936. — Изишао је из штампа свај брижљиво опремљен спомен каландар посвећен успомени на Блажепопочившег Краља Александра I Ујединптеља. Овогодишње издање по свсјој садржипи у сликамг и тексту, надмашује издање од претходне го. дине, јер садржи много богатији необјављен материјал: пиз необјављених фотографија, разних написа, чланака и анегдота о Краљу. Поред тога садржи потпун календарски део за 1936 г. и на крају поте п рсчи једне дивне композиције националног марша „Чувајте Југославију“. Насловна страна носи један одличан снимак Витешког Краља у парадној униформи са одличијама, израђен у више боја. Албум је уредио г. Војин М. Ђорђевић, повинар. Цена је при. ступачна свакоме; један примерак стаје дин. 10.— Препродавцима ЗО°/о рабата. Појединци могу добити по. штом ако пошаљу унапред и то је. дино упутницом дпп. 10. Администрација и Уредништво „Календара Чувајто Југославију" налази се у Космајској улици бр. 24. Поштапски фах бр. 746. (тел. 22737). ♦ Г. Министар војске и морнарице одобрио је издање првог Војног ка. лендара за 1936 годину. Војни календар, поред илустрација Њ. В. Краља Петра 11, Њ. В. Кнеза Намесника Павла и чланова Краљевског Дома, садржаће и богато и занимљиво’ штиво, чланке и приказе о нашој дичној и храброј војсци, о техници у данашњој модерној војспи приказе о страним војскама, о отровним гасовима, о утпцају војске на васпитање духа и тела и велики број. других занимљивих чланака. На војном календару сарађују пајистакну. тпји наши војпи писцп и књижевници. Редакција Војпог календара рас-' писала је конкурс за најбољи фељ-’ тон, анегдоту и шалу из војничког живота. Филијална редакција налази’ се у Новом Саду у Јована Ђорђевића улици број 8.

Мо|соМllбва Лешник-чоколада најбоља

4

5 3 - АЈ - 35 । ■■■■■■О■■■■■■■■■■■^■■^^^^ИИ^И■^^■^^■