Дан, 07. 05. 1937., стр. 4

Дан у Војводини

Певачки хор петровградског Нола српских сестара гостоваоуТемишвару ПЕТРОВГРАД, 6 маја. - Певачки хор кола српских сестајра у Петровграду гостовао Је у Темишвару нриликом прославе 70-годиш* њице тамошњег српског певачког друштва. Петровградском певачком друштву приређен је у Темишвару свечан и срдачан приЈем. (Дан). СУБОТИЧКЕ ФАБРИКЕ ПРОШИРУЈУ СВОЈ РАД СУБОТИЦА, 6 маја. — Извесно побољшање привредних прилика на на шем Северу изражава се јасно у про ширењу рада појединих фабрика и радњи. Неке суботичке фабрике пласирале су се врло лепо у нашој привреди. Фабрика тепиха и ћилимова „Мека“, на пример, прави 15 дивних тепиха за нашу нову Скупштину. Скоро свс суботичке фабрике имају наруџбине из СрбНје и других крајева наше државе. Фабрика тепиха и ћилимова „Мека“, чији је власник г. Александар Ингус, обратила се молбом на Банску управу тражећи дозволу за проширење своје фабрике. Тако исто су тражили дозволу за проширење фабрика чарапа „Фако“ и фабрика чипака Ноненберг и Шодера. Ових дана боравила је у Суботици комисија Банске управе која је пре'гледала ове фабрике. Чланови комисије су били инж. г. Момчило Клокић, инспектор рада из Новог Сада као и инж. гг. Вељко Хајдуковић, Влада Главаданов, инж. из Новог Сада и срееки подначелник г. Лаза Терзин из Суботице. Комисија је кон статовала да поменуте фабрике раде по прописима постојећих закона и иема никаквих запрека да прошире своје радионице. (Дан). МИСТЕРИОЗНА СМРТ 15-ГОДИШЊЕ ДЕВОЈЧИЦЕ НА ЛАЂИ ПЕТРОВГРАД, 6 ма>. - Петнаестогодишња Розалија Чикош возила се лађом ~Српче“ из Банатскбг Двора у Петровград. У лађи путем јој Је наједанпут позлило и за неколико минута је умрла. Како ниЈе познат узрок смрти, одређена Је обдукција леша. (Дан) НЕСТАНАК ИЛИ САМОУБИСТВО ЈЕДНОГ АГЕНТА ОСИГУРАВАЈУЋЕГ ДРУШТВА У СУБОТИЦИ? СУБОТИЦА, 6 маЈа. — Жена Дра гутина Мајера, агента осигуравају ћег друштва „КроациЈа“, при Јавила Је нестанак свога мужа. Он Је отишао од куће још 3 о. м. у намери да прода једиу кутију домина да би на тај начин дошао до новаца, који му Је мањкао, Јер су му послови ишли врло слабо„ због чега му је породица живела у велико! беди. Пошто се Матр' јрш није вратио кући постоЈи бојазан да је извршио самоубиство, које је још раније наговештавао због слабе зараде. ЗБОГ НАПАДА НА ОПШТИНСКЕ СТРАЖАРЕ У СТАРОМ БЕЧЕЈУ Пред малим кривичним већем одговаоали су данас Ференц Ласло имућан ратар и Ференц Вербаш, бравар, обоЈица из Старог БечеЈа. Они су оптужени да су у Старом Бечеју 27 октобра прошле године напали општинске редаре Јована Дорословачког и Станка Свирчевића. Том приликом Ласло Ференц је ножем ранио Дорословачког по ле ' в '°ј РУИИ. После доказног поступка суд је донео одлуку да се пресуда ' прогласи у суботу 8 о. м. ј

ЖИВОТ ПИШЕ НАЈДИРЉИВИЈЕ РОМАНЕ

ТЕШКА СУДБИНА ЕКОНОМА СТЕВАНА ВУЈИНОГ КОЈИ ЈЕ ПЕТНАЕСТ РОБЉЕНИК У РУСИЈИ

Велика Кик.ннда, маја. — Сваког дана смо сведоци трагичних догађаја, људских судбина и несрећа, које живот доноси. Најпотресције историје живота пише сам он, — а не романсијери и филмски сценаристи. Такав је и живот Стевана Вујиног некада богатог и угледног економа из Црне Баре, који сада живи у Великој Кикинди. Њега је рођени брат Драгић Вујин прогласио за мртвог, док се он далеко од својих драгих, у Сибирским степама, мучио и јео горки заробљенички хлеб.

Сада со налази у канцеларпји Вашег дописника и разочаран у живот прича ми св-оју злу судбину, своју трагедију. — Да господине, почиње замишљено.' Мене је рођени брат прогласио за мртвог док сам ја чамио у Русији, и већ је, ево, шеста тодина како не могу да „васкрснем из мртвих“, да се званично у „живот вратим“. Невероватна је историја мог напаћеног живота. Почетак једне историје из 1914... Давно је то било, 1914 годиие, када смо ја и брат Драгпћ морали да кре немо на светску кланицу — у рат. Мој брат Драгић захваљујући мени успео је да се врати кући, док сам ја још исте године пао у руско заробљеништво. Пре него што смо се растали, заклели смо се један другом да у случају, ако један од нас умре да ће други чувати заједничко имање, које је било прилично велико и бринути се за обе породице и децу извести на пут. Вио сам тврдо уверен да ће Драгић свету братску заклетву извршити. Тешка срца сам подносио све тегобе и певоље роиства. Из далеке Русије писао сам често својој жени и брату и у тим писмима сам увек опомињао брата на нашу заклетву, да се очипски бри не за моју фамилију и да гледа да по могућству увећава наше имаље. Ја сам увек са захвалпошћу и са братском љубављу мислио на Драгића али — како сам дошгије дознао а и доживео — брат Драгић пије тако мислио. Он је хтео да се па неки начин дочепа целог имања и зато ме је године 1925 дао прогласити за мртвог у Новокањишком среском суду. Он је успео' да на оеиову неких лажних докумената суд донесе то решење. Тако сам ја, по решењу Ореског суда од 22 фебруара 1925 престао да живим. И дан данас ја сам „жнви мртвац“. Повратак из ропатва Када се Стеван после много мука и патњи, вратио натраг у отаџбину године 1930, није нашао своју породпцу у Црној Вари под старим кровом јер — како је дознао — брат Дра гић истерао је његову породипу из куће, пошто је претходпо цело имање преписао на своје име. Драгић није хтео пи Стевана да трпи у кући. Шта више није га хтео пи препознати. И тако је злосрећни Стеван Вујин, изгладнели ратпи заробл>епик остао гладан на свом великом имању. После много неуспелих преговарања Стеван је покрепуо парницу против Драгића да би судским путем могао да дође до својих права. Али тек сада долази оно чега, можда, ни

। у романима нема. Иако је он стварно жив, иако су га сви, који су га по- знавали од раније — а има их много — пренознали и после толиких го| дина — и тврде да је то он, Стеван ' не може ппшта да постигне — јер • је о-п, судски, пред властима — мртав! 0 томе постоји јавни докуменат ’ снабдевен са разним веродостојним и званичним потписима и разним жиговима. Већ шесте године како се Стеван бори да га надлежни „ускрсну“ али узалуд су били до сада сви његови покушаји да се судски „оживи“. Спор се налази пред | Апелацијом | Вујин Стеван тужио је свог брата , Драгића за фалсификовање јавне ис( АКТИВНОСТ „КЊЕГИЊЕ ЗОРКЕ“ ј У СУБОТИЦИ ! СУБОТИЦА, 6 маја. — Друштво „Књегиња Зорка“ које је пре 10 месеци основано у Суботици, развило је врло живу делатност. Пред ; Ускрс оденуло је преко 30 сиромаш не деце. Претседница друштва гђа Софија др. Васе Зрнића, директора Женске гимназије, разделила је деци заједно са осталим чланицама . управе ове ускршње поклоне. Друштво „Књегиња Зорка“ у Суботици за време од 10 месеци обукло је свега 120 деце, а сем тога дало је два пута награду за Светосавски темат студентима суботичког Прав. ног факултета. (Дан) ! СОМБОРСКИ ТРГОВЦИ ПРОТИВ ! ТОРБАРА ' СОМБОР, 6 маја. — Умољени смо ( од стране велике већине сомборских ! трговаца, да у нашем листу објавимо њихово негодовање, због појаве, која се у Сомбору у последње време све више и више запажа н која њима наноси огромне материјалне а и друге штете. Наиме у Сомбору и прз, а у последње време нарочито, запажају се нзвесна страна лица, која иако за то немају никаквих дозвола, нс плаћају чак ни порез, јер не. мају ни обртница за послове које | врше, упадају у станове код разних особа, којима на продају нуде г разну своју робу, највећим делом манифактуру, намамљујући паивпе ; људе најповољнијим платежиим усло { вима. ј На молбу Трговачког удружења, ј месна полициска власт преузимала । је потребне мере и торбаре је гонила. Како се они у Сомбору и I надаље све чешће појављују, тргов; ци се на ову појаву оправдано жале , и надају се да ће полициске мере , противу тбрбара у Сомбору бити пооштрене и да ће се хитно нај( енергичније преузети. (Дан).

ГОДИНА ПРОВЕО КАО РАТНИ ЗА-

праве; осим тога покренуо јо парницу против њега да му овај да половину имања, које су наследили од оца па затим заједнички обрађивали, а које је онда, када је Стевап био у ропству, његова жена обрађивала заједно са Драгићем. Отеванова тужба односно предмет потраживања сада се налази код Апелационог суда у Новом Саду. Данас се имање Драгићево цепи на осам милиона динара и он се сма тра као најбогатији човек у Црној Бари односно у целој околини... А данас ратни заробљеник Отеван Вујин, који је толике тетобе, невоље и ратне страхоте доживео и преживео као „живи мртвац““ проводи живот у оскудици у Великрј Кикинди. Пре него што ћемо се растати са сузним очима ми је рекао; — Волео бих да сам заиста мртав, да сам погинуо негде на ратишту, а да нисам доживео ово издајство... Ја, живи мртвац, преживљујем сада сваког дана стоструку смрт!... М. Л. ОТВОРЕНА СЕЗОНА ГАЂАЊА У СОМБОРУ СОМБОР, 6 маја. — Савезна стрељачка дружина у Сомбсру, на Ђурђев дан, пре подне на војном стрелишту у шуми „Шикара“ отвара сезону годишњег гађања. Да би се омладина што више заинтересовала овим витешким спортом, који иде у прилог јачању народне одбране, одмах у почетку ове сезоне, стрелиште се отвара утакмицом у наградном гађању. У паградном гађању могу узети учешћа сви чланови дружине, као и њихови гости. Награде су дале поред Градског поглаварства и неке оомборске банке, коЈима се претседник ове дружине г. Драгољуб Цукавац у ову сврху обратио и коЈе су за ову сврху ставили на расположење веће своте као своЈ добровољни прилог. Гађања на стрелишту ће се прско целе оезоне редовно одржавати у дане коЈе ће управа Стрељачке дружине накнадно обЈављивати. (Дан) ТУРНЕЈА СРПСКОГ ЦРКВЕНОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА ИЗ СОМБОРА ПО РУМУНИЈИ Сомбор, 6 маЈа. Српско певачко друштво у Сомбору, под већством свога претседника инж. г. Светозара Кротина, на први дан Ускрса пошло Је из Сомбора за РумуниЈу, па десетодневну 'турнеју. 2 маја ово друштво Је узело учешћа на прослави Црквеног певачког друштва у Темишвару и тога дана приредило и два своја концерта. Сем тога узеће учешћа и у другим приредбама. На турнеји концертираће у ЈТугошу и у Араду, где ће на гробовима палих српских воЈника одржати помен. Хор Је састављен од 95 наЈбољих певача-ца. Хоровођа Је г. др. Људевцт Киш. (Д^).