Дан, 21. 07. 1937., стр. 4

2370 Немаца у Гакову поседује 9700 јутара земље

Ни у Гакову ниси сви Немци „газде“, али и сиротиња врло добро живи . \ . .2.. . ‘. Хатар броји укупно 5008 кат. јутдра. Тргов^:, радње и кафане све су, такође, у^немачким • рукама; исто тако и занатлије су све сами Немци. И док у овом чисто цемачком ; селу Срби и Буњевци нису- усиели да купе на једну, стопу земље, дотле ■ су Немци пре и после рата, откупили од Срба и Буњеваца у Сомбору око 3000 (три хиљаДе- јутара ,од Шокаца у Бачком Брегу око 1000 јутара, а у Бездану од !Мађара око 700 јутара. Према томе 2370 Немаца држи укупно око 9700 јутара земље. Нису ни овде сви Немци газде. Има и овде сиротиње. Али ова сиротиња врло добро живи. Увек дође до зараде, сви имају своје куће којр су чисте, уредне. Али Гаково има врлО' великих богаташа. • Многоструких милионера. Кад прођемо кроз село и само споља бацимо поглед ца куће, оне нам јако упадају у очи својом; величином, гломазношћу, богатом израДом. Види се да у њима живе богати људи. То нису куће. То су у потпуном смислу палате у којима вдада највећи ред, чистоћа, благостање. Навешћемо овај пример који илуструје богатство Немаца, р ( атара у Гакову: Матија Мелхер цма данас 396 кат. јутара земље. Овај капитдл вре,ди најмање 5 милиона динара. Поред тога има дивну кућу ,салаш и богат; 9 ,фундус инструктус“. . Пролетос продао је I'6 вагона жита и 3 и по вагона кудеље и добио је неких 480.000 Динара. А где је кукуруз, па свињи, сгока? Приход му износи око 800.000 динара годишње. Оваквих газда —

ТОША ИСКРУЉЕВ

ратара има овде четири. Себ'астијац Вајланд има 318 јутара, 2 велике куће у великој улици, млин и. електричну централу. .... а пре 50 година земља је била у српским и буњевачким рукама ; Поред ова четири богата сељака има још њих око 50 који поседују по 80 јутара земље. Кад идемо возом из Сомбора за Гаково тада од сомборских салаша Радишић, с десне стране пруге у самом сомборском хатару, пру. жају се све лепши и лепши салаши, који су сви у немачким-.рукама, иако је, по исказу старих Срба са Ранчева (сомборски салаши)у пре Ш година сва земља била у српским и у буњевачким рукама. Куће у самом селу су врло скупе,. За мале куће се плаћа и по 100.000^ динара. Народ је врло трезвен. Пњ-

јаница,. ленштина и распикућа овде нема. Сви раде. Сви скупљају блага и гомилају га. У земљорадњи су врло вешти. Држе првокласну стоку и гоје свиње на велико. * Бележник Је овде Миленко Поповић, српски добровољац из светског рата« Он је по својој природи тих, благ; и пун финоће у опхођењу са мештанима. Као бележник међу колегама ужива врло добар глас. Потиче из у* гледне свештеничке породице у Силбашу ,о којој ћемо опширније писатц кад будемо писали о нашем стању у. овој општини. Сматрамо за дужност да истакнемо вредноћу и способност општинскбг; чиновника гч Владе Комненовог, родом из Станишића, који у далекоу околини ужива ванредан глас као: одличан појац.

Основаће се и Севез водних задруга Савске бановине

Осек, 20 јула., — Овде је одржаиа шира конференција претставника свих Цодних задруга са подручја Савске бановине. Сврха овог састанка је била да се оснује Савез водних задруга за Савску бановину, по угледу на Дунавску банОвину која је једина у нашојј земљи основала већ овакав Савез. После дугог дискутовања са овог састанка је донет закључак да се сазове општа конференција на којој ће узети учешћа делегати са подручја свих водних задруга у Савској бановини, а на којој ће се основати овај савез водних задруга за Савску бановину. Овој предконференцији, између осталих, присуствовао је и г. Никола Гавриловић, народни посланик Осечког среза. (Дан) ■

На државној ловачкој изложби у Загребу постигли су лепе резултате ловци из Дунавске бановине

На дан 17 јуда т. г. отворена је у Загребу велика државна ловачка изложба, на којој су своје ловачке предмете изложили СавезЈи и ловци из' целе Краљевине ЈугославиЈе. Изложба је отворена у присуству изасланика Њ. В. Кнеза Павла г. Савића, пуковника из 'Загреба, Бана Савске бановине г. др. Ружића, претсеДника загребачке општине, претставника војске, претседника Средишњег Савеза ловачких уружења г. др. Васе Јовановића, бив. ми Иистра и делегата свих Савеза. Изложба је уређена у просторијама Загребачког збора и претставља ремек Дело ове гране народне привреде. Нарочито место заузима Савез ловачких удружења за Дунавску бановшгу, који је изложио трофеје својпх чланова из Н. Сада, Сомбора, Црвенке итд. Поједини излагачи постигли су лепе резултате. Златну медаљу са .територије Наше бановине (највећу награду) за нзложене јеленске рогове добили су: инж. Миховил Пећина, директор Шумске дирекције из Новог Сада, Миливој Петровић х вел. жупан у пензији из

Сомбора и Антон Велкер економ из Црвенке, док су другу и трећу награду (сребрну и бронзану медаљу) исто тако добили велики број ловаца из наше покрајине. У вези ове изложбе приређена је ц ртрељачка утакмица на глинене голубо, \ве, срњаке, тетребе и лИсИце. Као наш стрелац учествује на овој утакмици г. Аурел Ђурђевански, апотекар из. Сенте. У вези изложбе одржао је своју седницу Извршни одбор Средишњег Са веза под пртеседништвом г. др. Васе Јовановића, бив. министра, на коЈ°ј Ј е решавано о свима питањима у вези Светске ловачке изложбе у Берлину, која ће се приредити у но-. вембру месецу. Сем тога је решено да се после Берлина одржи земаљска изложба у Београду. Као делегати Савеза из Новог Сада присуствовали су предњим приредбама гг. Јоца Давилд, . претседник Савеза инж. Марко Шебетић потпретседник и Јован Штаут, секретар. ' 1

И у Сомбору је прослављен „Ватрогасни дан“

Сомбор, 20 јули. — Добровољно ватрогасно друштво у Сомбору јуче је прославило своју славу, као датг успомене када је на снагу етупио ЗаКон о ватрогаству. На слави’ је приликом резања славског колача, из почасти, узело учешћа и сомборско Занатлиско певачко друштво, које ј'е том приликом наступило са својим целокупним мешовитим хором. Црквени об ред и чин освећења извршио Је свештеник, г. Жарко Гомирац, који је том приликом са неколико речи по здравио ватрогасце. Приликом славе раздељена су одли ковања члановима овог друштва, којима их је одликовала Ватрогасна заједница Дунавске бановине. Тако су том приликом одликовања предана угледном сомборском лекару г. др. Миленку Петровићу, управнику Бановинске болнице, и Ловри Вајганду, који су од стране Ватрогасне заједнице за пожртвоваки рад одликовани златним ватрогасним крстом. Поред ових одликовања — сребрни ватрогасни крст добили су још И г. г. Милан Стефановић, Јосиф Видаковић и Јаков Рефле. Предају одликовања извршио је заповедник сомборске чете г. Јован Булит говић, који је том приликом одлико-* ване поздравио лепим говором. На слави ватрогасаца запажени су многи гости, међу којима и гг. др. Цвета Маглић, др. Сима Тапавица, претседник градске општине, Ђор.ђе Цвијанов Драгољуб Цукавац, пуковник и други. —о—

Опроштајни банкет у почаст г. Чедомира Чакре дугогодишњем бележнику Б. Манастира

Бели Манастир, 20 јула. — Бележни ци свих општина у дарђанском срезу приредили су рпроштајни банкет у хотелу „Европа“ госпођи и г. Чедомиру Чакри, досадашњем дугогодиш њем бележнику у Б. Манастиру, који. је пензионисан након навршетка пунОг броја година службе. У току опроштајне вечере пало је више здравица упућени с најлепшим жељама г. Чакри. После банкета г. Чакри је срдачно испр>аћен од својих колега и својих мно гобројних пријатеља отпутовао у Нови Сад, где ће се стално'настанити.

Одржаће се поново скупштина Погребног друштва у Петровграду

Петровград, 20. — Трзицице у Петровградском погребном’ .друштву никако) не престају. После; неколико ванредних скупштина л које су се разишле. у ларми без резултата, дошло је и до> редовне скупштине^на којој је изабрана нова управа, на челу са старим претседником г. Јованзм Мершбахером. Али, већ на првој седници управног одбора дошло је дз несугласица, те су два члана управе, гг. Фрања Тот и Јосиф Мацелка, под нели оставке. Они су, наиме, тражпли да управа поднесееколективну рставку, и сазове ванредну скупштину, пошто сматрају да је^управа неправилно изабрана. Удрава је овај њихов предлог одбила, нашто су они поднели оставке. Јуче је одржао оедиицу надзорни одбор, под претседништвом г.. Стевана Банчака, приватног чинознцка. Надзорни одбор је установио да је управни одбор требао претходно да испита случај, а не да . једноставно одбије предлог гг. Тота и Мацелке и пређе одмах на дневни ред. Стога се надзорни одбор. солирарисаз са гг, Тотом и Мацелко^г и поднео колективну оставку, а уједно је решио да се сазове ванредца скупштина радц поновног избора.. На тај начин одржаће се ускоро још једна ванредна скупштина, која ће, по свему судећи, бити веод^а бурна. (Дан) —о—

Скупштина Прве аграрне заједнице у Сг. Футогу

Ст. Футог, 20 јула. — Прва Аграрна заједница у Ст. Фу.тогу одр;жала је у гостионн Јелачића, своју годишњу скупштину. Од стране Савеза био је пржутан управник г., Марин Главина. После уобичајенцх форм^алности раврешена је стара и изаб,рана јнова управа, на челу са г. Лазаром Нинковим, ратаром из Ст. Футога. Пословање заједнице у прошлој години било је релатшно добро, али услед несугласице чланова није постигнут онај ефекат који се очеки вао. Новој ;прави, у првом реду, бтављено је у дужност да искључи из заједнице недисциплиноване чланове, а на њихово место прими друге, који не би билн сметња правилном раду ове заједнице. (Дан) —о—

Застој у акцији за просецање канала Дунав-Сава-Јадран

Вуковар, 20 јула. — Пошто је прошло већ доста времена од скупштин® савеза градова заинтересованих за град њу канала Дунав — Сава — Јадран, а од тога времена није ништа активније радило, то је ових дана од стране заинтересованих привредника питање изградње овог канала поново покренуто. С тим у вези упућено је једно писмо претседнику Савеза градова инж, г. Карготићу, претседнику Сплитске општине у коме се тражило обавештење по овом питању као и сазивање седнице одбора на којој би се имало изнети што је до сада све урађено на изградњи канала. У свом одговору г. Карготић вели да је он са своје стране интервенисао? у Београду, како би се, у смислу већ' издатог налога од стране надлежних што пре отпочело са испитивањем из-^ градње овог канала на терену. (ДАН>