Дан, 19. 08. 1937., стр. 2

Трговина оружјем -главна веза између Москве и Нанкинга

(Од нашег дописника) Москва, августа (Трансконти). — У ратној индустрији Совјетске Уније тренутно се опажа убрзар темпо рада који је условљен не само потребама Црвене армије, већ и грађанским ратом у Шпанији и догађајима на Далеком Истоку. При томе Совјети обраћају главну пажњу на оне фабрике које раде за ваздухопловство и за ратну морнарицу. У Совјетској Унији има укупно 59 фабрика ваздухопловне ин<дустрије, међу њима 5 на Далеком Истоку и 4 у Туркестану. У тим фабрикама запослено је укупно 90.000 радника, а годишња продукција износи 2.500 авиона и 3000 авионских мотора, поред раани^ авионских делова.

За совјете^ ратну морнарицу раде три велика бродоградилишта у Лењинграду. Подморнице, носачи мина и крстарицб’, грађене у тим бродогради- ј лиштима, упућују се у БалтиПко и Бе ло море. За флоте у Касписком и Црном мору раде бродоградилишта у Николајеву, Севастопољу и Одеси. На 'Далеком Истоку постоји бродоградилиште у Владивостоку, где бродови до лазе само на оправку. Совјетска флота 'у Тихом океану добија своје јединице из бродоградилишта у Лењинграду и у Севастопољу. Тачнији подаци о овим 'бродоградилиштима нису познати, јер се сгатно потеЧсвЦу. Артилериски материјал испоручују две фабрике у Лењинграду: „Бољше вик“ и „Красниј Путиловиец“, затим фабрика „Мотовилихскиј Завод“ код Перма и три мање фабрике. У тој индустрији запослено је Свега 110.000 радника. Годишња продукција ових фабрика износи 7000 топова разног кали-^ бра. Поред тога постоје две велике фабрике у Тули и Изеву, које годишње производе 80.000 пушака и 20.000 митраљеза. Ови подаци о продукцији совјетске ратне индустрије данас су нарочито актуелни, кад се зна да се једна пан<киншка делегација налази у Москви где води преговоре о склапању једног ( војно-привредног уговора између Кине и Совјетске уније. Циљ ових пре говора је да Русија пружа Кини материјалну војну .помоћ, како би та земља била кадра да води дужи рат са Јапаном. На основу тог уговора Русија се обвезује, да ће преко Монголске републике редовно слати оружје, „добровољце“ и техничке стручњаке у Кину. Према концепту тога уговора — који ће се потписати ових дана у Москви — Совјетска унија се обвезује да ће До 1 децембра о. г. испоручити Кини: 362 авиона — од ових 'l5O апарата за јбомбардовање и 100 извиђачких авиона —, затим 200 тенкова, 25 тешких тенкова најмодерније констру к ције, 1000 теретних кола, 1000 трактора за тешку артилерију, 2500 мотоцикла и 5000 коња. Русија ће поред тога лиферовати: -450 топова разног калибра, 1500 тешких митраљеза, 100.000 товара артилериских метака и 50,000.000 пушчаних метака. У војно-привредном уговору између Кине и Совјетске Русије предвиђа се даље, да ће Совјети слати редовно и добровољце и војне специјалисте, Ови ће бити плаћени страним валутама. Један део своје плате добићц ти добровољци и стручњаци још у Русији. Поред тога кинеска влада обавезује се да ће сва та лица осигурати код совјетског друштва „Гострахт“. Као накнаду за ово оружање и помрђ Кина се обвезује, да ће с једне стране положити у Русију извесну количину злата као покриће за свој дуг, и да ће с друге стране осигурати Совјетској унији извесне концесије у Северној Кини. Овде у првом реду долази у обзир изградња једне четворо

струке железничке пруге која би се имала спојити са главном пругом сибирских железница. Кинеска влада имаће да финансира овај пројекат, док ће руски инжињери израдити плано-

ве. На грађењу ове пруге биће запослени совјетски заробљеници као приликом грађења Бјаломостројског канала. Најзад се Кина обавезује да ће озбиљно бојкотовати јапанску робу, како би се повећао совјетски извоз у Кину. Овде треба истаћи да се ови преговори, као и разгледање совјетских фабрика од стране чланова ове делегације, држе у највећој тајни. С друге стране совјетска штампа са лицемерним огорчењем деманту.је све вести о овим преговорима, које су објављене у европској штампи.

Немачка је за првих 7 месеци о. г. дала за житарице 120 милиона динара у девизама

А у прошлој години за исто време само 3,2 милиона марака Берлин, 18 августа. — Увоз пшенице у Немачку био је у јулу о. г. 40 пута већи него ли у јулу прошле године, скочивши од 54.000 квинтала на 2,3 милиона квинтала. Увоз ражи био је дванаест пута већи и износио је 499 квинтала, према 40.000 квинтала. Увоз јечма повећао се од 58.000 квинтала на 134.000 квинтала, увоз маслаца од 55.000 на 88.000 квинтала. Док је за раж и пшеницу прошле године издато у девизама само 1 милион марака, у јулу о. г. је издато 33,6 милиона марака. (У периоду јануар—јули 1936 издато је за пшеницу и раж девиза за 3.2 милиона марака у истом периоду ове године издато је девиза за 120 милиона марака. Због тога је немачка влада издала забра^ну употребе ражи и пшенице за храњење стоке и одредила јс продају вишкова пшенице и ражи држави.

Извоз жита из Румуније за првих шест месеци о. г.

Букурешт, 18 августа. — За првих 6 месеци о. г. извезено је из Румуније укупно 1,129.867 тона пшенице, према 510.000 тона за првих 6 месеци прошле године. У поједине земље извезене су следеће количине (у тонама): У Немачку 401.405 тона, у Италију 121.648, Грчку 107.321, Белгију 85.253, Холандију 73.499, Аустрију 67.462 и у Енглеску 58.510 тона. ~о—

Ситуација на тржишту свиле

Париз, 18 августа. — Промет на главним тржиштима свиле је још уве^ врло жив. Цене су чврсте упркос вести о најављеним штрајковима у текстилпим фабрикама у Северној Америци. У Италији је влада повисила цене сушеним коконима за извоз од 7.70 на 8.30 лира, а за коконе за домаћу продукцију на 12.10 лира. На основу горњих цена, изнеће цена једном килограму ^виле 140—150 лира. У Јапану дупли „екстра Крок 13/15“ трговап је по 845 јена. Тенденција је чврста. У Шангају су цене под утицајем борби пале, али има много закључака. У Лиону се тражи 118 —119 фрс за јапанску дуплу „екстра Крак 13/15“, 113—114 фр. за исту 22/22 133 до 134 фр. за кинеску екстра А 13/22, 102—104, фр. за „Кантон екстра 13/15“.

Наша рубрика

Трајан англо-италнјанскм мнр, или само прекид драме?

Прошлог јануара је између Енглеске и Италије закључен ^џентлмен агримент“, а убрзо после тога почела се Италија увелико мешати у Шпанији. Претпоставимо да ће Чемберлен џентлмен агримент заменити новим спо разумом с Мусолинијем. Да ли ће онда бити заиста мир, да ли ће Италија и Енглеска престати с оружањем, да ли ће на том пољу закључити компромис, да ли ће Италија напустити Шпанију и шпанска острва, Шпански Мароко, да ли ће Италија бити мирна у источном Медитерану, Црвеном Мору и Индиском Океану; да ли ће јој бити доста кад Енглеска призна италијанског краља за абисинског цара^ да ли ће онда Италија бити сатурисана, као што тврди или не? Да ли је Абисинија за њу довољна база сировина, или је то само место за агресивне испаде? Италија у свом програму оружања

занемарује одбрац^ена оружја и пешадију, снабдева се напротив офензивним оружјем, авијацијом и ратном флотом, против кога? Јасно је: против Енглеске. 1938 године ће Италија у великим и модерним ратним бродовима још увек бити пред Енглеском и Француском, Енглеска ће је стићи тек 1939 године. Досадашња логика италијанског империјализма изазива скепсу, да уопште може доћи до источнбг англбиталијанског споразума, као што је сумњиво да би енглески адмиралитет с обзиром на енглеску спољну политику, напустио свој фатумом истакнут и реалистички пут. Да Бог да да се варамо, да Бог да да имају право они, који мисле да је дипломатска тактика над стратегијом, да Бог да да се не ради само о прекиду у тоталној медитеранској драми, која се недавно развила. (Центропрес).

Преображење

Преображење је једна од најважни* јих сцена у јеванђелима (али је нема у Јовановом јеванђељу). И сама црква приписује јој велики значај. У тој сцени усредсређени су многи верски култски? ћа и митски елементи, тако да их је тешко издвојити. Преображење пада у период празника после Ускрса. Ова је сцена антидати рана и то у каснијем времену, када су јеванђеља састављена, као што су и други моменти из Исусова живота антицитирани. Сличност је велика. Обе се сцене одигравају на једном вису, и то оба пута у Галилеји, оба пута Исус с$ појављује у промењеном виду; оба пу та су ученици уплашени итд. Ова је сцена антидатирана пре Ускрса из разлога астрално-митолошких мотива, као што су ови мотиви играли често одсудну улогу у јеванђелској и црквеној хронологији. Велика је сличност и са обрасцима из Старог Завета. И Мојсијево лице је постало светло после силаска са горе Синајске. Мојсије се пење на Синај уз пратњу своја три поверљива друга (Арона, Надава и Авијуда). Па се у причању каже: „Тада уста Мојсије са Исусом (Нави), који га служаше“... „и отиде Мојсије на гору и облак покри гору“ итд. У сцени Преображењу појављују се она два лица из Старог Завета, о којима се веровало, да су се узнели на небу: Мојсије и Илија. Мојсије и Илија су претставници старо-заветних Закона и Пророка. Мојсије и Илија имају и свој астралии значај. Илија (грчки Хелијос) претставља сунце (хришћани су све Хелиосове храмове претворили у Илијине). Мојсије по свом имену значи дете, које је из воде извучено, или које вуче воду, а то је по старом уверењу месец. Мојсије заиста и на сликама носи месечеве (полумесечеве) рогове. Поред претставника Старог Завета (Мојсије и Илије) налазе се и претставници Новог Завета, ученици Христови. Одмах после ове сцене, следи даље опет један други астрал-митолошки мотив. Сцена „месечару“, коју је сачувао само матеј. Ученици Христови узалуд се муче да га излече. Само Исус га је могао излечити. Ово је ме сто у словенском управо класично пре ведено, јер се не каже да га ј’е Исус излечио, већ ~исцелио“ тј. потпунио, допуиио, ~исцелио“, непотпун, болестан, слаб, непотпун месец (тј. млад месец). У грчком ~терапејк“ не значи само лечити, већ поштовати и обожавати. У словенском језику „исцеленије“ добило је смисао „лечења“, али је, ипак, јасно, да је првобитни смисао био „испунити“, ~допунити“, те је тако јасно, да и ова сцена има астралног смисла у тој великој астралној сцени. Врло је интересантно, да овом истом месту јевђ. Марко спомиње прво Илију па Мојсија, а јевђ. Матија и Лука: Мојсија и Илију. Марко је сачувао новији астрални ред: Сунце, па Месец. Матеј и Лука врше историску коректуру: Мојсије (За кони) и Илија (Пророци). И код Асираца Месец је старији од Сунца; он је отац богова. Астрални ред сачувала је и православна црква. Она слави 20 јула Илијин дан (а то је дан и Сиријуса, који је индентичан са Сунцем — Хелиосом), а после 16 дана (4x4) 6 августа слави се Ново-заветно сунце Исус (у Преображењу). И све друге појединости из ове сцене имају астрално-митолошке мо-

Др. Владимир Марган.

Ресторан хотела „ПАРК“ сваки дан гурмански роштиљ, мераклијско пике и музина.

2

ДАН - 19-УШ-1937