Двадесет година рада Просвете

104

~

хтјело се једино, да се многи културни покрети, које је Просвјета почела, популаришу и да се тако створе први предуслови за даљи културни рад у разним правцима. У томе се и успјело. Тако је популарисан покрет за оснивање земљорадничких задруга, за одржавање течајева за неписмене, за организовање Српских Сокола, Побратимстава — друштава против употребе алкохолних пића, — за подизање српских школа и свих других српских културних установа. То, како се види, није био рад на просвећивању одраслих путем предавања, то је за право била агитација, да се створе разне културне организације. Да је у свим овим предавањима прије Ослобођења превлађивао национални моменат, то је сувишно напомињати. Тога ради, приликом Бањалучког процеса, истицана су особито ова предавања, која је организовао Главни Одбор Просвјете, као потврда за »велиздајничко« дјеловање овога друштва. Ова предавања спомињемо на овоме мјесту, што су ипак означавала рад Просвјете у широким масама, да се нацијонално што јаче учврсти и културно организује.

Рад Просвјете, да организује популарна предавања почиње систематски иза Ослобођења и то истом, кад се друштвена организација раширила и учврстила Као и увијек приликом организовања новог културног рада Просвјете и овога пута претресано је опширно питање просвјећивања одраслих помоћу популарних предавања у органу друштвеном и на Главним Скупштинама Просвјете. Дискусија је трајала двије године 1920-21-ве. Ово питање, у склопу других питања на просвјеЋивању одраслих, дефинитивно је ријешено на Главној Скупштини Просвјете 3. јула 1921-ве. За то вријеме су створени први основни предуслови за успијешан рад у овоме правцу: проведена је јака организација Просвјете, а код Главнога Одбора Просвјете постављен је посебни секретар за народно просвјећивање и два обласна секретара. За секретара за народно просвјећивање изабран је Г. Перо Слијепчевић, који је био центар свега рада Просвјете у Женеви за вријеме рата за Ослобођење. За обласне секретаре изабрани су г. гг. Лазар Матић, који је дјеловао у Сјеверној Далмацији и Јован Магарашевић, свјештеник, који је дјеловао у Славонији и Тузланској Области.

Главна мисао Просвјете у овоме раду била је: треба омогућити, како би се популарна предавања, појединачно и цијели циклуси, могла стално одржавати ма гдје, а у првоме реду у малим варошима и на селу, гдје публика има мање прилике, да чује ма о чему систематски, стручно израђено предавање. Иза Ослобођења код нас се много дебатовало о овоме предмету. Осим у неким главним градовима Државе, гдје су основани Народни Универзитети, мало се гдје шта више систематски учинило у овоме правцу. Нигдје се, до у најновије вријеме, није готово ни покушало, да се овај посао, у већим размјерима, организује тако, како би се могла одржавати популарна предавања свагдје, гдје год се нађе један културан